Kris je sedeo u čekaonici velike bolnice u Istanbulu posmatrajući Merdana. Krupan muškarac sa harizmom koja se retko viđa, muževan i snažan naizgled miran čekao je izlazak lekara. Ispod tamnih veđa oči koje gore otvoreno pokazujući strah za voljenu ženu. Na ruci mu je blistao aginski prsten dajući poseban pečat njegovoj gospodstvenosti...podsećao je na likove iz knjiga sa jakim kodeksom časti i viteštva. Bio je vredan ljubavi, nije bilo žene koja ga ne bi poželela. Oseti žaoku zavisti, čiste muške sujete...sada je tek razumeo Neru. Ovaj čovek je umeo voleti, reči su bile suvišne...iz svakog njegovog pokreta izbijala je ljubav koju je i sam osetio na svojoj koži. Strese se kada se priseti susreta sa agom.
Limuzina je grabila kilometre auto-puta, sedeo je zavaljen u udobno sedište tipkajući meilove na laptopu dok je sitna kišica padala. Nije obraćao pažnju na okolinu jer se dobrih pola sata protezala pustinja sa posnom zemljom boje peska. A onda začu glas svog vozača koji reče.
-Gazda, iza nas je kamionet koji ne smanjuje brzinu, ne znam šta se dešava, uklonio sam se iz trake da bi nas zaobišao.
Nepunih par minuta je prošlo i Kris oseti udarac, kola se zaljuljaše i on sa užasom shvati da ih gura kamionet na kojem je stajao prikačen veliki štitnik. U roku od par sekundi bili su opkoljeni džipovima, zaustavljeni na samom putu. Srce mu zastade od straha kada iz crnog mercedesovog kombija izađe grdosija od čoveka i krenu prema njegovim vratima. Krajičkom oka smotri da vadi pištolj otvarajući njegova vrata, krupna šaka ga dohvati za vrat i izvuče iz auta. Zaurla kao bez duše.
-Gde mi je žena? Govori gde je Nera?
-O čemu pričate? Nera nije sa mnom...ona je u Mardinu. – oseti kako mu se prsti ukopavaju u vrat stežući ga kao klešta.
-Gospodine, govorim istinu...pozdravili smo se pre par sati. Ja sam njen prijatelj i došao sam da je posetim. Pogledajte auto, otvorite i prtljažnik.
Trojica momaka izvukoše i vozača držeći ga na nišanu...pregledali su auto i kada zaključiše da je nema, muškarac koji ga je držao za vrat sa pištoljem ispod grla povuče ga i ugura u kombi. Prestravljen ne znajući šta se dešava ćutao je na sedištu gledajući tamnokosog čoveka. Nešto se dešavalo a on nije znao, skupi hrabrost i tiho izgovori.
-Ne znam o čemu se radi ali bih voleo znati jer u pitanju je moja prijateljica...-sledi mu se krv u žilama kada ga prostreliše oči crne kao noć.
-Prijatelj??? Moja žena nema prijatelje...- izvadi telefon i pokaza mu slike.
-Objasni mi šta se dešavalo ovde? Zašto je bila sa tobom u hotelu i tvojoj sobi?
-S obzirom da ste joj vi suprug koliko sam shvatio, aga ako se ne varam?
Merdan klimnu glavom i ošinu ga pogledom.
-Na proputovanju sam po Turskoj i želeo sam je iznenaditi, nije imala pojma da sam došao u Mardin. Rekla mi je da je vrlo nezgodno da se vidi sa mnom jer to ne priliči aginici, pravilo je prekršila samo iz razloga jer je htela podeliti svoju sreću sa prijateljem.
Muškarac se namršti i pođe ustajati sa sedišta.
-Sreću da se pomirila sa mužem.- završi misao i oseti kako se mrgud opušta.
-Gospodine, ja vam nisam pretnja...nas dvoje smo u vrlo korektnim odnosima, Nera je ozbiljna mlada žena koja mi je odmah stavila do znanja da je udata. Imate divnu osobu za suprugu i ja moram priznati da vam zavidim. A sada bih vas zamolio da mi kažete čemu sve ovo?
-Nera je nestala i to tek sad shvatam, bio sam ubeđen da je pobegla sa tobom.
-Kako mislite nestala? Otišla je nakon našeg viđenja pravo kući.
