Kao začarana svesna samo topline njegovog dlana izgubila je pojam o vremenu, o mestu i postojanju. Plima osećaja gutala je bacajući je u svet nepoznatog, svet magije držeći je zatvorenu potpuno predanu njemu. Neko ih povuče u kolo i za trenutak se vrati u realnost shvatajući da je na nepoznatom terenu. Nije joj puštao ruku svestan da je za nju sve novo, steže prste držeći je čvrsto lagano plešući vodeći je korak po korak uz zaglušujuću buku bubnjeva. Bilo je strah pogledati ga, strah da će shvatiti koliko se bori sa sobom čekajući njegov dodir usana, držala je glavu spuštenu pokušavajući da održi ritam i ne obruka se. Nije imala potrebe, bilo ga je lako pratiti...opusti se izvlačeći ruku iz njegove ne želeći da ljudi oko njih pogrešno shvate trenutnu prisnost. Pogleda je i nasmeši se krajem usana, zabavljala ga je njena zbunjenost. Pusti je za trenutak da bi je u sledećem dohvatio oko struka dodirujući je telom izazivajući plamen u njenim obrazima. Gušilo je, opijao je njegov miris...gorela je od dodira misleći samo na strast koja je buktala u njenim venama. Vukao je kao tajna za koju je u dubini duše znala kada je otkrije cena će biti previsoka, on bi mogao postati njeno najveće iskušenje puno ljubavi i bola. Jedino čemu se nadala je misao da je sve ovo opsena izazvana čaralijom orjenta i nepoznatog...videla je i osetila sasvim drugačiji svet, esencijalan, opipljiv i tako očaravajući. Laknu joj kada igra prestade, trenutak koji je željno čekala, izgubiti se u gomili i pobeći što dalje. Merdan pročita njenu nameru i blago joj steže ruku tiho izgovarajući.
-Odvešću te da se osvežiš, prevruće je. – pokaza rukom na stepenice i povede je na sprat.
Hodala je pokušavajući da se održi na nogama gledajući u njegova snažna leđa i tamne pramenove kose koji su padali na kragnu bele košulje. Ponavljala je u sebi da je sve laž, svest se poigrava sa njom uvlačeći će je u imaginaran svet. Verovala je da joj je on poslat kao kazna za sav kapric i svojeglavost kojom se ponosila. Bila je neosvojiva, divlja i svoja...jednom se morao pojaviti neko ko će srušiti sve predrasude i pokazati joj drugu stranu medalje. Prolazili su hodnikom koji su krasile starinske zidne lampe bacajući prigušenu svetlost. Pokaza na drvena vrata i reče.
-Izvoli...ovde je kupatilo. Čekaću te.
-Hvala vam, vrlo ste ljubazni. – jedva izusti.
Uđe u kupatilo veliko kao apartman, restauriran hamam sa modernom saunom. Opajan miris ruzmarina, mente i šafrana širio se prostorom. Zatvori teška vrata i nasloni se na hladno drvo pokušavajući doći do daha. Sa druge strane je bio on, delilo ih je toliko malo...bila je dovoljna jedna varnica da sagore u strasti, dva sveta nespojiva, kao nebo i zemlja. Priđe ogledalu i otvori česmu kvaseći vrele dlanove...prijatna svežina je otrezni. Ispljuska se hladnom vodom i popravi šminku. Trajalo je par minuta, pojavi se još uvek ustreptala od preživljenog iskustva vezanog za borbu sa sobom, osmehnu se i klimnu glavom.
-Nadam se da je sve u redu. Hajdar reče da te otac traži...verovatno želi da pođete kući.
-Hvala...treba da krenemo, sutra Asis izlazi iz bolnice.- govorila je gledajući u pod nespremna suočiti se sjajem njegovih očiju.
-Ne brini, sve je obezbeđeno...prevešće ga naš kombi. Bitno je da se sve završilo kako treba. Pomoći ću ti da prođeš kroz gužvu.
Kretala se kao po oblacima, svesna njegove ruke na svojoj mišici i mirisa koji je opijao...ugleda roditelje. Otac poblede kada ugleda Merdana pored nje. Spontano ustuknu i zanese se plašeći se da je saznala, kroz glavu mu je prolazilo da je povredio, obeščastio...Umiri ga ćerkin osmeh i shvati da ništa ne zna. Čekao je dolazak Asisa želeći oboma saopštiti u kakvoj su situaciji. Vreme istine se bližilo.
-Šta govoriš? Tata...o kakvoj razmeni mladenki pričaš??? Ništa mi nije jasno! – bleda u licu drhtavim glasom slušala je oca dok im je saopštavao odluku plemenskog veća.
