-Dobro veče, ja sam Dilan...drago mi je što sam baš ovde dobila mesto učiteljice. Mardin je jedan od najlepših mesta u Turskoj. – devojka se osmehnu i pruži ruku za pozdrav.
-Dobro došli...Merdan Ata Nezir, i meni je drago jer ovde imamo manjak prosvetnih radnika. Verujem da je problem samo zbog udaljenosti od velikih gradova jer nismo baš reprezentativna destinacija za život. – ljubazno odgovori posmatrajući je ispitivački.
Bilo mu je čudno da jedna tako lepa devojka ima volje raditi u „zabiti" na samoj granici sa Sirijom i nalaziti lepotu koja je za nju generalno nepoznata. Imao je utisak da nešto krije...nešto važno što iziskuje izolovanost i mir. Ljubazno je pozdravi i nastavi kroz gužvu tražeći Fikret agu. Bližila se sezona skidanja letine i uvek je trebalo nadničara.
Dilan uzdahnu gledajući široka ramena tamnokosog muškarca sa najlepšim osmehom koji je videla. Još uvek joj je brideo dlan od njegovog dodira i jeza joj je išla uz leđa od njegovih crnih očiju. Svideo joj se na prvi pogled fascinirana pričom koju je čula vezano za njegov život. Dva braka i oba završena na tragičan način...prva žena umrla a druga se vratila za Ameriku. Čudila se kako je neko mogao napustiti ovako zgodnog i magičnog muškarca? Zabaci kosu i okrenu se tražeći svoju rođaku, ovde će biti zanimljivije nego što je mislila.
Sedela je zavaljena u ljuljašci na tremu svoje kuće slušajući opuštajuće zvuke muzike. Završen je još jedan posao i pred njom su bili dani odmora nakon dugih šest meseci. Uzdah joj se otkide iz grudi pri pomisli na sve dane iza nje, na svu bol koja je ni za trenutak nije napuštala. Divila se sebi jer je hiljadu puta prekinula vezu kada bi okrenula njegov broj uvek sa pitanjem...šta reći nakon toliko vremena? Još uvek je pratila želja da ga još jednom vidi i shvati konačno da će zauvek biti tu, u njenom srcu, pored svih ostalih koje je sretala. Kris je divan mladić, sa njim je imala puno zajedničkih tema ali spontani poljupci bili su kao kazna. Nežni i odani nisu ostavljali traga, završavali su se sa još većom prazninom, sa još većom željom za strašću koja je duboko spavala u njenim venama. Dobila je ljubav koja je bila nalik mirnoj reci, satkana od nežnosti i uvažavanja. Hvatala je sebe da izbegava sastanke jer je sjaj sveća i skupe večere nisu ispunjavale, dodiri ruke koja nema toplinu i pogled očiju bez strasti. Ušla je u vezu samo da bi zaboravila, vratila onu staru Neru i nastavila sa životom u zemlji gde se ljubav podrazumevala. Žudela je za divljinom, za surovim tamnim sivilom nasuprot zelenih polja, za toplinom zlatnih zidina i trkom konja preko planinskih prevoja u oblaku prašine. Čežnja za jednim pogledom koji je stvarao priču satkanu u hiljadu boja gde samo jedan dodir može uzneti do neslućenih visina, dovodilo je do stanja dubokog očaja. Otišla je misleći da će prestati, da će nestati kada vreme pokrije sve pukotine i zaleči rane nudeći samo lepa sećanja. Pogrešila je zatvarajući za sobom vrata koja nikada više ne može otvoriti.
-Gospodine Merdan, ja se izvinjavam što koristim priliku da vas pozovem na proslavu povodom Dana škole. Napravili smo prigodan program i prisustvovaće sve uvažene ličnosti Mardina. Naravno, biće i otvorena tema za donacije vezano za pomoć najugroženijim porodicama. – treperila je gledajući u tamu njegovih očiju.
-Hvala vam...već sam pozvan, rado ću se odazvati kao i svake godine do sada. Moram napomenuti da ni jedna svetkovina nije prošla bez porodice Nezir. – odgovori jetko.
Dilan je svo vreme pokušavala da se nametne ne birajući mesto i vreme što ga je iritiralo. Nije voleo napadne žene i ako je znao kakav utisak ostavlja. Razumeo je da privlačnost ponekad bude jača od razuma ali otvoreno pokazivanje slabosti bilo je za ovaj kraj neprihvatljivo. Bila je lepa i raskošnih oblina, kod njega to nije bilo dovoljno...posle Nere svaka je bila prazna. Sva osećanja koja je gajio prema svojoj ženi zamenio je bes žudeći za osvetom. Yasemin mu je rekla da se posvetila karijeri i da vodi usamljenički život. Znao je da ne govori istinu, u njenom glasu je bila nota nesigurnosti pri pomenu Nere. Imala je nekog, osećao je to, ona je žena koja ne može biti bez muškarca. Zdrav razum ga je sprečavao da je ne traži, poštovao je njenu želju. Ranjeno srce je priželjkivalo da gori u strasti a nikada je ne doživi. Ni slutio nije koliko je bilo istine u njegovim mislima.
