Njegova hladnoća je bolela nakon one noći u apartmanu. Pričali su samo kada su morali i to zbog ukućana, sada su bili dalje nego ikada. Sve više je verovala da je pogrešila jer ta noć joj nije davala mira. Svo vreme je pokušavala ubediti sebe da je on u zagrljaju držao Lejlu a ne nju. Ipak, mnogi detalji su govorili da je i te kako bio svestan njene blizine.
-Hajdar, spremi auto...moram na aerodrom. – njegov glas odzvanjao avlijom.
Prišla je prozoru i srce joj se steže kada ga ugleda u odelu. Stajao je čekajući da dovezu auto gledajući u telefon. Iz kuće istrča Demir i viknu.
-Tata, kada se vraćaš?
-Za nedelju dana, imam posla ali obećavam da ćemo se čuti svako veče. Budi dobar i slušaj baku.
Neru preplavi bes, nije imao nameru udostojiti je makar pozdrava. Povuče zavesu i izađe na terasu gledajući ga pogledom povređene žene. Okrenuo se polako i podigao glavu, crne oči je presekoše svojom tamom. Zari pogled u njen ledenom hladnoćom i steže vilice. Lice mu je bilo smrknuto, nemirno pramenje zaklanjalo je čelo dajući mu još odbojniji izgled. Prođe rukom kroz kosu i nasmeši se krajem usana spustivši poljubac na sinovljev obraz. Okrznu je još jednom pogledom i opuštenim korakom izađe iz dvorišta.
Ulete u sobu besna kao furija, misli su joj letele kroz glavu brzinom vetra...ovakav način života nije vodio nigde. Samoj sebi je govorila..." Smiri se, moraš izaći iz ovoga. Pitanje je dana kada ćeš ponovo biti slobodna. Dobro je, nisi ispala glupača i popustila njegovim čarima...on će čitav život provesti u prošlosti u ljubavi sa mrtvom ženom. Nikada nećeš biti deo njegovog života!"
Gospođa Emina pokuca na njena vrata i sačeka odgovor..."slobodno". Uđe i pogleda je ispitivački, želela se uveriti u sumnje da nešto nije štimalo između Nere i sina. Danima nisu čestito ni reč progovorili, vibrirali su od napetosti pokušavajući krajnjim naporom da se suzdrže. Znala je da su oboje puni strasti i problem je bio u komunikaciji i u upoznavanju za koje je presudno vreme.
-Dušo, htela sam te pitati da li mogu računati na tvoju pomoć...za nedelju dana je venčanje naših rođaka? Venčanje će biti u hotelu ovde u Mardinu. Moderna svadba, svaki savet je dobro došao. Naša obaveza je da im se nađemo i pomognemo.
-Naravno gospođo...samo recite šta bih mogla ja uraditi. – ljubazno odgovori još uvek povređena njegovim odlaskom.
Izgarala je od znatiželje da sazna gde je otišao a hvatao je strah da će čuti nešto što će još više povrediti.
-Hvala puno. Merdan je morao otići iznenada zbog sastanka...ponekad poslovi ne idu baš kako treba. On ne voli odlaziti u Istanbul jer ga gužva čini nervoznim ali šta je tu je. No, snaći ćemo se i bez njega.
Emine je pogleda ispod oka svesna da joj se Merdan nije javio i htela je ublažiti snajinu ljutnju. Želela je iskreno da joj sin bude konačno srećan posle svih godina patnje i ovu je devojku smatrala darom poslatim od Boga. Nasmeši se i tiho izađe iz sobe.
Noć se lagano spustila na konak...uspavala je Demira i izašla na vidikovac. Po prvi put je htela videti sjaj zvezda koje je delio sa Lejlom. Želela je osetiti lepotu koju ona nikada nije doživela. Otvori drvenu rezu i pred njenim očima puče pogled na osvetljeni Mardin koji je blještao kao drgulj u ravnici. Zidine utonule u noć osvetljene zlatnom svetlošću koja se utapala u meku sumaglicu izazivajući osećaj vanvremenske lepote. Zabolelo je...želela ga je pored sebe, opčinio je svojom ćutljivošću, muževnošću i esencijalnom magijom ovog mesta. Na terasi nije bilo ničega sem jednog uskog divana i stočića...krevet je uklonjen, verovatno da ga ne podseća na bol. Zatvori oči i udahnu svež vazduh, nemir pomešan sa tugom izazva suze koje skliznuše niz lice, iz grudi se ote izdajnički jecaj duše koja voli. Morala je videti, morala je znati ko je bila Lejla. Tiho se spusti niz stepenice i uđe u njegovu sobu. Iznenadi se njenom jednostavnošću...nijedan detalj, bez fotografija i nepotrebnih komada nameštaja sem velikog kreveta, natkasne i komode. Dohvati fioke i krenu tražiti fotografije...ništa sem garderobe. Primeti ključ od stana, dohvati ga i reši da ode. Išunja se iz konaka i pozva momka da joj doveze auto...osorno odbi pratnju i reče da će se vratiti za sat vremena.
