Od te večeri prošlo je par dana, vratili su se u konak. Konačno je upoznala njegovu majku i sina. Oboje su stigli avionom iz Istanbula iz posete rodbini. Merdan nije želeo da mališa bude u gužvi dok se situacija ne reši, smatrao je da će mu trebati vremena da se zbliži sa Nerom izbegavajući suvišna pitanja. Gospođa Emina je dojmila svojom pojavom...vitka i visoka sa kosom biserne boje uredno skupljene u punđu sa gospodskim držanjem bila je oličenje dame. Imala je utisak da je došla sa Engleskog dvora u dugoj crnoj haljini i marami koje su je činile još ozbiljnijom. Odmerila je ispitivačkim pogledom i razvukla usne u osmeh dajući svoje mišljenje bez okolišanja.
-Prelepa si i mlada, teško će Merdan sa tobom izaći na kraj. Ti nisi žena koja je rođena biti ispod jednog muškarca ma ko on bio. Imaš vatru u očima koja govori o širini tvoje duše i snazi srca. Mislim da ćemo slagati.- pomilova je po obrazu i pruži joj kutiju sa nakitom.
-Ovo je porodičan nakit i pripada tebi...ovo su nosile sve žene koje su u ovoj poridici bile aginice. Pogledaj...pristajaće ti.
Nera otvori kutiju i zastade joj dah od dragog kamenja koja je blisalo na modrom somotu. Zbunjeno se zahvali zatečena poklonom.
-Hvala Vam...mislim da je ovo previše za mene. Ne bih da se nešto dogodi jer ima veliku vrednost za vašu porodicu.
-Ima, zato ti je i dajem na čuvanje. Dogovorile smo se oko ovoga, ne bih više dužila jer te Demir nestrpljivo čeka, želi te upoznati.
Hodala je iza svekrve drhteći od uzbuđena, ovo joj je bilo najteže. Volela je decu ali o njima nikada nije razmišljala i to je bila poslednja tema kojom bi se bavila. Ušla je u salon i zatekla Merdana kako ga drži u zagrljaju nešto mu tiho pričajući, ta scena je izmesti...dečkić od pet godina tamne kose i predivnih plavih očiju sa obožavanjem gledao je u oca. Okrete glavu kada začu korake i osmehnu se uzviknuvši.
-Bako, dugo te nema...obećala si da ćeš doneti ajran.
-Jesam ali sačekaćeš još malo...želim te upoznati sa jednom prelepom devojkom.
Mališa se zagleda u Neru radoznalo je posmatrajući. Spontano se osmehnula i krenula prema njemu. Činilo joj se da nestaje u tim modrim očima jedne čiste dečije duše.
-Ja sam Nera...
-A ja Demir...hoćeš li ti biti moja mama? – dete je sledi pitanjem.
Pogleda u Merdana ne znajući šta da odgovori dečaku a da ga ne povredi. Gledao je netremice kao da joj je postavio isto pitanje...iz njegovih očiju izbijala je toplina koja je zahvati kao plamen. Saže se i tiho reče.
-Da li bi voleo da ti budem mama? – mudro izbegnu odgovor.
-Bih...svi imaju mame, red bi bio da je i ja imam...jel tako tata?
-Slažem se...koliko vidim dopada ti se Nera, a sada bi mogli dobiti taj ajran! – namerno okrenu temu izvlačeći je iz neprijatne situacije dajući joj vremena da se navikne.
Vreme je prolazilo manje više isto...Konak nije pružao prostor koji joj je bio dovoljan. Ponekada bi je zidovi pritiskali i spas je nalazila u igri i priči sa Demirom. Sate bi provodili nad bojankama i društvenim igrama i njegovo društvo joj je najviše prijalo. Lagano joj je ulazio pod kožu i sve više je osećala potrebu za njegovim društvom. Njegova vedra priroda i zvonak smeh je uveseljavao čineći je mirnijom u čekanju vesti od Asisa. Često su razgovarali i ponekad joj se činilo kao da je u komšiluku a ne u Americi. Yasemin se lepo uklopila u novu sredinu...odmah je pošla na usavršavanje jezika i želela da se zaposli. Imala je planove da završi i visoke škole i uspe u dalekoj zemlji dokazajući mužu da nije obična seljančica. Bili su srećni i negde joj bilo drago jer njena i Merdanova žrtva nije uzaludna. Ona se nije mogla pohvaliti dinamičnim životom niti bračnom srećom...muža gotovo da nije viđala. Izbegavali su se u širokom luku, spavali u odvojenim sobama a za vreme zajedničkih obeda pod uslovom da je tu pričali su o Demiru i običnim temama. Napetost se osećala u vazduhu kad god su bili prinuđeni biti u istoj prostoriji...oboje svesni blizine onog drugog. Na kilometar se videla hemija kojom su zračili ali su je osporavali bežanjem bojeći se još većeg bola. Emina ih je krišom posmatrala i mnogo puta se zapitala dokle će izdržati...njih dvoje su bili rođeni jedno za drugo. On je bio kao reka a ona požar. Bilo je pitanje vremena kada će Nera postati prava aginica, unapred se radovala tome jer je želela još unučadi.
