Zvezdano nebo je stidljivo virilo kroz prozor kolibe i na momente nestajalo pod zavesama koje su poigravale na noćnom povetarcu. Ležala je budna slušajući njegovo duboko disanje. Okrenu glavu i pogleda tamnu kosu i snažana ramena na belom jastuku. Zadrhta pri pomisli na poljupce i dodire...uživao je u njoj otvoreno pokazajući strast i želju. Osećala je kako treperi u njenom zagrljaju uzdišući pri svakom naletu vreline predavajući se poljupcu gušeći reči koje nije mogao izgovoriti. Srce joj steže, toliko je ljubavi imao u sebi, toliko nežnosti...nije se smela nadati da će zauvek ostati tako. Mogao je raditi šta je hteo, mogao je posedovati bilo koju a nju držati zarobljenu. Ona više nije bila ista, ne od kada je njega srela. Uvodio je lagano u svet osećanja snagom koju može posedovati samo onaj koji je voleo. Pokazao joj ljubav kroz bol, vodio kroz tugu i očaj a onda sve izbrisao istom ostavljajući ožiljak koji nikada ne zarasta. On je jedini koji nosi melem za njene rane, jedini koji može noć pretvoriti u dan i skinuti zvezde na njen dlan. Suze joj zamagliše pogled, bolelo je jer njena ljubav može opstati u tišini sakrivena u nemim poljupcima i zagrljajima. Podiže tiho ruku i obrisa vlažne obraze, grlo joj se steže...najrađe bi zajecala. Nečujno kao mačka da ga ne probudi okrenu se prema prozoru grdeći samu sebe zbog naleta slabosti. Zamalo vrisnu kada je uhvati za mišicu...nije očekivala da će se probuditi a još manje njegov dodir nakon suza. Privuče je i potraži njene oči u tami gledajući je netremice. Jedva se osmehnu krijući da se rastužila. Dotaknu joj lice prstom i zaustavi se na usnama žareći je pogledom...spusti glavu i poljubi joj obraz. To je bio poslednji udarac, grudi joj zadrhtaše podiže ruku i krijući oči, zaplaka. Gorela je od stida, u dubini duše ljutila se na sebe ne želeći da pokaže koliko su joj potrebni njegovi zagrljaji, koliko žudi za rečima punim ljubavi i šaputanjem u strasnim noćima. Merdan je zagrli i tiho izgovori.
-Povredio sam te?
Odmahnula je glavom i dalje krijući lice...dohvati joj ruke i povuče ih na grudi, sagnu glavu i spusti usne na njene. Nežan dodir je opusti i ona uzvrati. Oseti kako se smiruje i šapnu joj između poljubaca klizeći rukama niz njena bedra..."ne postoji ni jedna druga...ti si jedina". Nera se priljubi uz njega grleći ga oko vrata, uroni prste u njegovu kosu i uzdahnu kada je dotaknu. Bio je nežan želeći da mu se preda potpuno, šetao je prstima po njenom telu ispitujući svaki prevoj i svaku udolinu izazivajući jezu punu iščekivanja. Gorela je od želje krijući je iza zatvorenih očiju uzvraćajući mu poljupce, dišući tiho zategnutih mišića kao struna...još uvek se štitila od bola, voditi ljubav sa njim je bilo ravno hodanju po raju. Trenutak ukraden u vremenu zbog kojeg je bila spremna i umreti. Podiže se iznad njenog lica, ona se izvi i povuče ga u zagrljaj utopivši usne u njegove, zavrte mu se u glavi...steže je cimnuvši njene bokove, uroni u vrelinu zaustavljajući dah.
Ležala je na njegovim grudima slušajući brzake penušavog Tigra, ovo je bio drugi medeni mesec ukraden i nenadan, sladak i tajan u senovitom delu Mardina kao parče njihovog raja. Dugo se mučila dok nije skupila hrabrost i izgovorila.
-Hoćeš li mi reći da li ti nešto znači učiteljica?
Merdan se trže i uhvati je za bradu podižući njeno lice da bi je pogledao.
-Učiteljica? Ne, ne znači mi ništa. Kako si mogla pomisliti tako nešto?
-Priča se po Mardinu da ste bliski.
-Priča se ali je daleko od istine. Dilan je stigla u naše mesto po preporuci jednog visokog zvaničnika ali ne zbog zasluga nego afere koju je imala sa njim. Dobili su devojčicu za koju niko ne zna sem njene majke. Lično mislim da je nakon svega što joj se dogodilo u životu, pobrkala stvari u glavi pokušavajući grčevito da se uda i opere grešku koju je napravila živeći sa oženjenim čovekom.
-Ispričala ti je celu priču?-Nera ga začuđeno upita.
-Ne...saznao sam od našeg čoveka iz Istanbula, osetio sam da nešto krije.
Zaćutala je razmišljajući o onome što joj je ispričao, verovala je da je Dilan bila mlada i zaljubljena. Pogrešila je samo zato što je volela. Teško je biti lišen svog deteta, teško je kriti prošlost bez nade da će se nešto promeniti. Tužna priča za tako lepu devojku.
-Sineeeee, vrati se odmah kući.! – Emine je uzbuđeno govorila u telefon.
-Šta se desilo? Dobro si? – preseče ga majčin glas jer ona je uvek bila prisebna žena.
-Ne znam...Nera se nije vratila kući. Hajdar i obezbeđenje je traže više od pola dana. Glas joj je drhtao.
Merdan se sledi, obli ga hladan znoj i kroz glavu mu prođe misao..."otišla je, nije izdržala".
-Krećem...-procedi kroz zube.
Izbezumljen i zbunjen zastade motajući film na prethodnih mesec dana. Od dolaska u konak nakon tri dana posvećenih samo njima ona je bila druga osoba. Konačno se vratila ljubav u svaki kutak kuće, svaki trenutak su koristili razmenjujući nežnosti, provodili vreme sa Demirom obilazeći okolna mesta. Savijala se oko njih dvojice ugađajući im i isunjavajući sve želje. Merdan je goreo od ljubavi, nikada dosta dugih noći pod zvezdanim nebom...sa njom je i prošlost bila lepša. Oslobodio se strahova, pustio srce da ponovo voli. Trže ga zvuk telefona, pogleda u ekran...Hajdar.
-Aga, nismo je našli...kao da je u zemlju propala.
-Objasni mi kako se to dogodilo? Zašto je napuštala konak? Vrlo dobro znaš da nije sigurna kada je sama! – cedio je kroz zube.
-Gazda...Asis je došao po nju, rekao je da će se vratiti do ručka. Htela je biti malo kod majke. – čovek je objašnjavao.
-Zvaću njenog brata...možda se nešto dogodilo Ismailu.
Hajdar poklopi vezu i pređe rukom po licu, nije smeo ništa reći jer se bojao aginog besa. Čekao je da sam sazna.
- Gde je Nera?-viknu u slušalicu.
Asis se zagrcnu u momentu ne znajući šta da odgovori. Jurio je po celom Mardinu tražeći sestru. Proklinjao je trenutak kada je pustio bez obezbeđenja da ode do bazara po neke sitnice. Jedva izgovori.
-Ne znam...
-Budi na vezi stiže mi poruka, možda je ona.
Otvori poruku i preblede...fotografije su se nizale. Stajala je u holu hotela sa visokim tamnokosim muškarcem i smešila se, sledeća slika njih dvoje kako odlaze hodnikom u pravcu soba, njih dvoje na terasi sobe...poslednja fotografija, muškarac nosi prtljag a ona ga drži ispod ruke. Srce mu zastade, smrači mu se pred očima...tresnu telefon o volan automobila. Oseti kako ga hvata groznica, sve se raspadalo zadavajući mu nesnosan bol. Gušilo ga je, raskopča košulju i otvori prozor da udahne vazduh...ovo je bio kraj! Ako on ima ove slike imaju ih i ostale age...
Sedeo je u kolima nemoćan da se pokrene, telefon je zvonio svakog minuta...u glavi mu je tutnjalo. Za njega je bila mrtva, sva ljubav je uništena u jednom trenu, sva nada je nestala a on nije znao razlog. Zar je bila toliko dobra glumica ili je on bio velika zaljubljena budala? Osvetila se za sav bol, nikada ga nije volela...prisiljena na brak pljunula je na običaje i dokazala da je iznad njih! Ovo je planirala u tišini čekajući da ode za Istanbul, zvala je ljubavnika i otišla. Oseti kako mu krv ključa, pogleda još jednom slike i iskucka broj.
-Proverite sve autobuske stanice u krugu od 50 km, aerodrome, sva prenoćišta i hotele u blizini Mardina. Kada ih nađete, sačekajte da dođem. – poklopi vezu i izvuče pištolj iz pretinca proveravajući da li je napunjen.
-Sinko, došli su crni dani...ubiše mi dete!-Hafa se previjala u grču kukajući na sav glas.
-Nije pobegla, sve je laž...Merdan je njen život, toliko je bila srećna kada je pričala o njihovoj ljubavi...mrtva je osećam to. Proklet bio dan Ismaile kada smo došli u Mardin! – krik je odzvanjao zlatnim zidinama.
