Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 6.

Kad sam došla kući na kućnom pragu sjedio je Marko.

A: Što opet želiš? - kažem već umorna od njegovog dolaska meni svaki dan.

M: Ja želim još jednu šansu. Molim te, dokazati ću ti da sam bolji i da mi više nije bitno samo zavesti djevojku. - kaže molečljivim pogledom

A: Ja jednostavno ne mogu. Ne osjećam više ništa prema tebi i to je prestalo davno. - u trenutku kad sam pomislila da se stvarno promijenio on je jednostavno...

M: A onda nista. - okrenuo se i otišao.

Ostala sam u šoku i nisam ništa rekla. Gledala sam kako odlazi i mislila postoji li veći kreten od njega. Ako su svi muškarci ovakvi ja nikada neću imati dečka. Nadam se da je na ovom svijetu bar negdje ostalo dobrih dečkiju koji će voliti djevojku zbog njenog karaktera i osobina, a ne dobrog izgleda.

Sara je došla predvečer i zapravo smo rano legle jer ustajemo u 6. Iako nismo mogle spavati od silnog uzbuđenja.

M: Cure, buđenje Rusija čeka. - rekla je mama veselim glasom, ušavši u moju sobu

S: Mislim da se nikad u životu nisam sretnije dignula iz kreveta u 6 ujutro

A: Istina

U 6:30 bile smo na aerodromu, u 8 nam je bio let. Za to vrijeme obilazile smo dućane na aerodromu i po stoti put čitale mjere sigurnosti kad si u avionu. Iako smo već letjele opet smo se bojale. Ubrzo smo se smjestille u avion i krenule.

S: Anastazija mislim da te jedan vrlo zgodan dečko promatra. - šapne mi na uho i očima pokazuje na lijevu stranu.

A: Ma tko? - kad sam se okrenula stvarno je gledao u mene i bio je tako zgodan.

XX : Bok, ja sam Kristijan. - na trenutak sam se izgubila. Nisam bila sigurna obraća li se meni no vidjevši da nitko ne odgovara, a on i dalje gleda u mene bilo je očigledno da je pitanje upućeno meni.

A: Ja sam Anastazija. - rekla sam, a on mi je pružio ruku koju sam prihvatila.

Okrenula sam se prema Sari koja me pogledala u smislu "hvataj ga". Nakon toga stavila je slušalice u uši čime mi je očigledno rekla da nastavim razgovor a njime.

A: Ii gdje putuješ? - rekla sam pomalo nervozno

K: U Rusiju na Prvenstvo.

A: Ozbilino? I ja isto.

K: Zezaš me? Voliš nogomet?

A: Obožavam čak sam kao tinejdžerica i trenirala. - kažem ponosno iako mi nije baš išlo.

K: Pa onda...Možeš mi ostaviti svoj broj pa možemo nekad i izaći? - kaže otključavajući svoj mobitel

A: Biti će mi drago izlaziti s tobom - kažem i shvaćam da je to jako glupo nakon čega on prasne u smijeh, a za njim ja

K: Hahahah i meni.

Utipkala sam mu svoj broj te smo nastavili razgovor koji je bio jako ugodan i opuštajuć da sam zaboravila na to da se nalazimo među oblacima na metrima i metrima visine.
Sara je cijeli put prespavala kao i obično. Ubrzo smo slijetali i počeli izlaziti van aviona. Pozdravila sam se sa Kristijanom i rekla da se vidimo. Iskreno i nadam se da hoćemo. Kristijan se čini kao jako dobar i iskren dečko.

S: I o čemu ste ti i mladi gospodin pričali cijeli let? - upitala je dižući obrve

A: Znači ipak nisi spavala, lažljivice jedna.

S: Nisam ni mogla kad ste flertali ispred mene.

A: Nismo flertali samo smo razgovarali.

S: Da da. No, o čemu ste razgovarali više. - kaže znatiželjno

A: Pa uglavnom, on isto ide na Prvenstvo i dala sam mu svoj broj da se nekad nađemo. Što znači da ćemo nekad izaći s njim i njegovim prijateljima. - kažem grickajući usnicu već nervozna.

S: Dala si mu svoj broj da se nađete?? Bravo jedna pametna odluka. - kaže ponosno

A: Sve moje odluke su pametne.

S: Ma jesu, idemo sad naći hotel, umorna sam od leta.

A: Idemo.

Dugo smo lutale gradom dok napokon nismo pronašle naš hotel. Kad sam vidjela hotel zamalo da nisam infarkt dobila. Ovakvo nešto si ne bih mogla priuštiti ni za pet života. Bio je jako lijepo uređen izvana, a kad smo ušle unutra zamalno da se nismo srušile. Sve je bilo kao pod špagu. Jednostavno savršeno. Vani je bila velika hrpa djevojaka koje su vrištale nisam razumijela zašto. Na recepciji smo dobili ključ naše sobe. Sara je otišla u sobu dok sam ja otišla do toaleta. Dok sam hodala čačkala sam po mobitelu i listala instagram. Nisam obraćala pažnju gdje hodam sve dok nisam osjetila udarac nečjih čvrsih i snažnih prsa  i to kako padam, no opet nečija snažna ruka se našla te me uhvatila za podlakticu i povukla prema sebi i spriječila moj pad. Kad sam podigla pogled da vidim koje to koji me spasio od mog pada mogla sam šta i vidjeti.

XX pov

Čim sam sletio, samo sam se htio dočepati kreveta. Previše sam umoran. Dok sam hodao hodnikom, sa slušalicama na ušima nisam obraćao pažnju na ništa. Nekoliko sekundi kasnije osjetio sam da se netko zabio u moja prsa. Bila je to djevojka te sam ju brzo uhvatio kako bih ispao đentlmen. Kad sam je pogledao, malo je reći da sam bio oduševljen. Imala je predivne plave oči, pune usnice i čisto lice. Bila je kao san. Kad sam ju uhvatio za ruku, osjetio sam nešto što je bilo neobjašnjivo, nešto što nikada u životu nisam.