Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 12.

Vratila sam se u naš separe.

S: Di si ti dosad?

A: Popravljala sam šminku. - kažem tražeći pogledom njega

S: Jesi dobro? Ne izgledaš baš kao da ti je dobro. Želiš da se vratimo u hotel? - pita gledajući me zabrinuto

A: Molim te. - kažem i uzimam svoje stvari

S: Idemo.

A: Oprosti Kristijan, ali ja se baš ne osjećam najbolje tako da, mi se vraćamo u hotel.

K: Ma sve okej. Želiš li da vas ja odvezem?

A: Ma ne same ćemo. Zabavi se. - kažem, a on ustane i stavi ruku na moj obraz

K: Jesi sigurna? - kaže i pomazi moj obraz na čemu sam ja ostala začuđena. Šta je njemu? Ne dajem mu povoda za ovo šta on radi.

A: Jesam, idemo. - krenem ali one me zaustavi i poljubi u obraz, na što se ja opet brzo odmaknem.

K: Vidimo se, Anastazija.

Nasmiješim se te izađemo iz kluba. Napokon na svježi zrak.

A: Napokon.

S: Šta je njemu? Došlo mi je da mu opalim šamar.

A: Ne znam stvarno.-kažem pitajući se stvarno šta je sad njemu. Ne želim ništa više od druženja s njim i moram mu dati doznanja za to.

S: A sad mi stvarno reci šta je bilo? Nešto se sto posto desilo da si tako brzo promijenila raspoloženje. - kaže dok čekamo taksi

A: Saro... moram te pitati nešto... reci mi iskreno što ti misliš o... znaš... Anti? - jedva kažem

S: Anastazija... nisi valjda.

A: Štaaa ne nisam.

S: Mislim sviđa li ti se on?

A: Ja ne mogu protiv svojih osjećaja. - kažem i opet pomislim na onaj poljubac

S: Ajmee, ja ne znam šta da kažem.

A: Čekao me u hodniku i rekao mi je da me voli i da će se boriti za nas i neće odustajati od mene i pitao me da mu pružim šansu - kažem i zapitam se trebam li mu pružiti šansu

S: Kako je samo sladakkkkk - kaže i zagrli me te pita - hoćeš li mu pružiti šansu?

A: Ne znam dali je to pametno. - kažem, a onda čujem škripu kočnica iza sebe, mislila sam da je taksi, ali nije bio.
Bio je opet on. Otvorio je prozorsko staklo i opet me neka vatra ožarila ili je to bio samo njegov pogled koji tako utječe na mene.

Ante: Trebate li prijevoz, cure? Znam da odsjedamo u istom hotelu. - kaže i nasmije se.

S: Pa zapravo trebamo, taksija nema. - kaže, a ja je lupim laktom.

A: Ne ne trebamo, sad će doći taksi. - kažem i pogledam prema cesti, ali nitko nije dolazio.

Ante: Anastazija, nemoj biti takva. - kaže i izađe iz auta te dođe do suvozačevih vrata i otvori ih te pokaže rukom prema unutra - želim da te ja odvezem u hotel.

S: Ajde, Anaszatija ulazi. - kaže i ja uđem,a ona sjedne iza.

Vozili smo se u tišini. Nitko nije progovorio. Čekala sam da on nešto kaže dok sam gledala njegove ruke kako rade smireno, tko bi rekao da može biti ovako miran. Prebacila sam pogled na njegovo lice, pogledala sam u njegove usne. Bile su crvene i blago otvorene.

Ante: Godi mi tvoj pogled. - kaže i nasmije se.

A: Tko je rekao da tebe gledam ? - kažem i bacim pogled na cestu

Ante: Ne mora mi nitko reći, osjetim to. - kaže, a u mom trbuhu se stvori roj leptira koji podivljaju, ne bi me čudilo da Sara sada sve ovo snima.

S: Anastazija, ono o čemu smo maloprije pričali, samo ti želim reći da je pametno. - kaže i nasmije se.

Samo se nasmijem. I pogledam u njega koji već gleda u mene. Stali smo na semaforu i sad je imao priliku da makne pogled od ceste. Pogledala sam ga i nasmijala se i on se nasmijao. Ni jedno ni drugo nismo znali šta da kažemo. Spustila sam glavu jer iskreno bilo me je sram. S svojim prstima dodirnuo je moju bradu i podigao moju glavu prema sebi.

Ante: Ne budi sramežljiva,želim da pored mene budeš prava ti.

A: U redu. Ali i ja želim da ti pored mene budeš pravi ti. - kažem, a on stavi ruku na moj obraz.

S: Ne bih vas htijela prekidati u izljevima ljubavi, ali zeleno je.

Nasmijemo se i krenemo dalje šuteći. Ubrzo smo stigli ispred hotela. Ispred hotela bila je hrpa ljudi i novinara. Poželjela sam da sam došla taksijem, a ne s njime. Još mi samo fali da izađem u novinama.

Ante : Morati ćemo proći prored njih. Samo pokrite oči, okej? - kaže i pogleda me

A: Da, Sara?

S: Može.

Izašli smo iz auta i uhvatila sam Saru za ruku. Nakon par trenutaka on me uhvatio za ruku. Čudnim pogledom sam pogledala u naše spojene ruke.

Ante: Oprosti, samo ne smijemo se odvojiti. - kaže i pusti moju ruku. Krivo je shvatio,nisam željela da ispusti moju ruku. Samo mi je bilo neugodno. Približila sam mu se i uhvatila njegovu ruku.

A: Onda je bolje sa se držimo za ruke. - kažem, a on se nasmije najvećim osmjehom.

Spustila sam glavu, a novinari su stavljali mikrofone ispred naših usta i ispitivali svakakva pitanja. Slikali su i znala sam da ću izaći u nekim novinama ili na nekom portalu. On je čvrsto,a opet nježno držao moju ruku dok je govorio novinarima da se maknu. Cure su sa svih strana vrištale da su me uši zaboljele.

Ante pov:

Uhvatila me za ruku i nisam mogao opisati kako sam se toga trenutaka osjećao. Neopisivo.
Čvrsto sam je držao za ruku i nisam je namjeravao pustiti. Čuvao sam je i u tom trenutku sam poželio da je mogu svaki dan držati za ruku,poljubiti, dotaknuti ju. Samo pogled bi bio dovoljan. Ona mi dođe kao lijek i kao droga u isto vrijeme. Tek je ušla u moj život, a ja je volim toliko jako da ne znam kako ću bez nje. Kad sam s njom mislim na nju, kad nisam s njom, opet mislim da nju. Ta mala me izluđuje. Moja mala.

Kad smo ušli u hotel ispustila je moju ruku. Otpratio sam ih do njihove sobe. To mi je bila izlika da je još malo gledam.
Došli smo ispred sobe.

S: Ja idem unutra, a vi se lijepo pozdravite ili šta već. Usput, ja sam Sara - kaže i pruži mi ruku.

Ante: Ja sam Ante. - kažem i pružim joj ruku

Ušla je unutra i zatvorila vrata za sobom. Napokon smo bili sami. Samo ja i ona.

Anastazija : Hvala ti puno. - kaže i u njenim očima zasja jedan poseban sjaj. Kao da se taj ledeni pogled otopio i pretvorio u sjaj.

A: Nema na čemu. Bilo mi je jako lijepo makar tih 10 minuta s tobom. - kažem stvarno misleći to, s njom je svaka sekunda predivna

Anastazija : Ja bi sad trebala ići. - kaže i krene, ali ja je opet zaustavim

A : Anastasija... hoćeš li mi pružiti šansu? - kažem nervozno

Samo je stajala i šutila.

A: Dopusti mi da ti pokažem svoju ljubav, da ti pokažem koliko te volim i koliko mi značiš - kažem joj, a ona podigne pogled s poda

Anastazija pov :

Ante: Dopusti mi da ti pokažem svoju ljubav, da ti pokažem koliko te volim i koliko mi značiš - čuvši te riječi kao da me neka vatrena strijela pogodila ravno u srce.

Nisam znala šta da napravim ni šta da kažem. Oko mene sve kao da je stalo. Nisam se mogla pomaknuti. Ponavljala sam njegove riječi u svojoj glavi. Približila sam mu se i rekla...