Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 24.

S: Što se toliko sređuješ za njega ako si rekla da ti nije bitan? - govorila mi je Sara dok sam nanosila ruž na svoje usne. Zbilja sam se sredila za večeru s njime, iako nisam trebala ni pristati a kamoli ići. Obukla sam kratku crnu haljinu, štikle sa remenom oko zgloba, pustila sam kosu i nanijela malo šminke.

A: Da vidi što je izgubio. - rekla sam samo da je se riješim.

S: Ili što će dobiti opet. - rekla je Sara, a ja sam bacila jastuk na nju.

S: Što je? Istina je, vas dvoje ćete opet biti skupa. Ja to znam. - rekla je opet preponosna na sebe.

Nisam ništa rekla upravu je. Znam to. Opet će me privući sa svojim slatkim riječima i ja ću opet pasti na njega. Ko može odolijeti njegovom šarmu.

Ante pov:

Razmišljam o njoj dok se oblačim. Još uvijek ne vjerujem da je pristala. Ovo mi je prilika, da joj se iskupim za sve što se dogodilo. Obukao sam crne traperice i košulju te otkopčao prvih par dugmadi na njoj. Nanio sam parfem na sebe, sve cure padaju na to, iako ona baš i ne. Uzeo sam ključeve i sjeo u auto. Parkirao sam ispred njenog stana te ušao i pozvonio. Otvorila je Sara.

S: Mlada se sprema. - rekla je i morao sam se nasmijati. Na pamet mi je palo kada se bude stvarno mlada spremala, na našem vjenčanju. O čemu ja razmišljam, a nismo više ni u vezi.

Anastazija : Stižem, stižem. - rekla je. Uskoro je izašla, a ja nisam mogao prestatni gledati u nju. Bila je tako... tako predivna. Sve što obuče na njoj izgleda kao milion dolara. Takva je.

A: Idemo. - rekao sam i prekinuo razmišljanje, ali i dalje nisam mogao maknuti pogled sa nje. Sjeli smo u auto.

Anastazija : Imam li nešto na faci da toliko buljiš. - rekla je dok je njen pogled bio vani, nasmijao sam se.

A: Nisam buljio. - rekao sam, istina nisam buljio skidao sam je pogledom.

Anastazija : Ma ne di bi ti. - rekla je i zagrizla usnu. Rađe bi da zagrize moju. Moram prestati razmišljati tako, na početku smo. Moram krenuti polako.

A: Dobro buljio sam,ali reci mi koji muškarac ne bi kad se pored njega pojavi takva riba. - rekao sam što je bila istina, nitko joj ne bi mogao odoljeti.

Anastazija: Pa i ti si zgodan večeras. - rekla je i pogledala me napokon.

A: Samo večeras. - rekao sam i pogledao ju. Podigla je obrve u smislu previše si pun sebe.

Anastazija : Malo se spusti mogao bi te avion pokupiti. - rekla je dok je njen pogled još uvijek bio na menu. Ovo mi je jako nedostajalo. Njena pojava, ona sama.

A: Hahahha, ali ti si uvijek lijepa, ne samo večeras. - rekao sam i stavio svoju ruku na njenu nogu kao i prije. Nisam mogao odoliti. Sad znam što mi je nedostajalo kad sam vozio. Nije se bunila, hvala Bogu.

Anastazija pov:

Stavio je opet svoju ruku na moju nogu. Zašto se uvijek prođu trnci nakon njegovog dodira. Pitam se dali i on osjeća to nakon mog ili mu je svejedno. Malo smo šutjeli, nisam znala što da kažem pa mi je samo izletilo prvo što mi je bilo na pameti.

A: Slomio si mi srce. - rekla sam, a njegov osmjeh je pao i njegove žile počele su iskakati jedna po jedna. Stao je s autom na nekom parkingu. Znam da nismo došli tamo gdje smo trebali nego je stao da razgovaramo jer sam rekla ovo. Sa svoja dva prsta dodirnuo je moju bradu i okrenuo moju glavu prema svojoj.

Ante: Reci mi sada sve što ti je na umu. - rekao je.

A: Kad sam vidjela vas dvoje zajedno... ne mogu ti opisati taj osjećaj. Osjećala sam da mi se kida srce. Osjećala sam i gadost. Gadili ste mi se oba dvoje. - rekla sam opet s dozom gađenja.