Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 10.

Otišle smo opet u obilazak grada. Grad je stvarno prekrasan. Jedan od najljepših koje sam posjetila. Pi cijelom gradu bili su ljudi u dresovima i zapravo bilo je puno Hrvata. Više nego što sam očekivala. Večeras je utakmica i jedva čekam. Planirali smo ići poslije utakmice u klub ali biti ćemo umorne, a i  u ostalom sutra imam dogovor s Kristijanom. Koji je sto puta bolji od Rebića. Neznam zašto ga još uvijek spominjem. Iako u zadnje vrijeme puno razmišljam o njemu i više nego što bi trebala. Jednostavno ga ne mogu izbiti iz glave pogotovo poslije onog poljupca.

Opet smo svratile na kavu.

A: Šta misliš šta bi trebala obući za izlazak s Kristijanom?

S: I opet smo na njemu. Ovako sredit ćemo se tako da će svi past na guzicu kad uđemo. Ja ću nas srediti.

A: Toga se i bojim.

S: Glupačo jedna - kaže i počupa me malo za kosu.

A: Kozooo.

Lutale smo još malo gradom i onda smo odlučile otići u kino. Gledale smo neku ljubavnu romansu i kad god bi se pojavio glavno lik ja bi pomislila na Rebića. Stalno mi dolazo u misli.

S: Razmišljaš li o njemu?

A: Nažalost. Ne mogu ga izbaciti iz glave, a ni neznamo se skoro.

S: To ti je ljubav kad te uhvati ne pušta.

A: Moram ga nekako izbaciti iz glave, ja ću patiti znam to.

S: Zašto bi ti morala? Natjeraj njega da pati za tobom. - kaže i nasmije se svojoj pomisli - zavedi ga

A: Misliš da je to pametno?

S: Zašto ne bi bilo? On može imati svaku kad hoće, ali ne do kad hoće. Ti budi ta koja će tome stati na kraj.

A: Imaš pravo. Vidjet će on tko sam ja.

S: To je moja Anastazija. - kaže ponosno

U hotel smo došle nekoliko sati prije utakmice. Ručale smo i onda zaspale čim smo legle. Sat i pol prije utakmice počele smo se spremati. Nisam se htijela jako sređivati. Obukla sam crne uske traperice koje su mi savršeno pristajale, Rakitićev dres i starke. Zavezala sam kosu i visoki rep i nanijela malo šminke. Sara i ja smo se opremile hrvatskom zastavom. Taksijem smo došle do stadiona. Bila je gomila ljudi. Dobili smo posebna mjesta na stadionu jer smo ipak osvojile glavnu nagradu. Bile smo zapravo jako blizu nogometašima i bez problema smo ih mogle vidjeti, a i oni nas. Nakon nekoliko minuta potpuno neočekivano pored mene stvorio se Kristijan i njegovi prijatelji. Imali su sjedalo do nas. Mora da su skupo platili da sjede ovdje, da ja i Sara nemamo sreće u životu ne bi mi nikad vidjeli Rusije niti ovog stadiona. Upoznale smo se s njegovim prijateljima.

Kristijan: Važi li ono za sutra? - pita i približi mi se

A: Naravno da da. - kažem i nasmijem mu se

Sjedio je jako blizu meni i nije se odvajao niti sekunde dok je Sara pričala s njegovim prijateljem. Uskoro je utakmica počela i svi smp se dignuli čuvši melodiju naše himne. Utakmica je počela i mogu slobodno reći da su naši već jako dobri. Na poluvremenu kad su naši ulazili u svlačionicu, pogledi su nam se sreli. Gledao je u mene i ja u njega. Nasmiješio se i namignuo mi je dok sam ga ja opet hladno gledala, a u sebi sam se topila zbog tog poljupca. Iza njega bio je Perišić i kad je skužio kako se gledamo,šapuno mu je nešto na uho gledajući u mene. Nisam znala što se dešava. Gledao je u mene sve dok nije ušao u svlačionicu.

Kristijan: Dali se tebi upravo sad Rebić smiješio? - kaže i napravi čudan izraz lica

A: Meni? Ne, sigurno nekom iza mene. Zašto bi se meni smijao?

S: Da, zašto bi se njoj smijao? Pa oni se ni ne znaju. - kaže Sara štipajući me za ruku.

Kristijan: A baš - kaže i počne se smijati. Tek sam sad primjetila da ima jako lijep osmjeh i zube bijele kao bisere. - Hoćemo na piće dok je poluvrijeme?

A: Može.

Otišli smo i popili piće. Poluvrijeme je brzo prošlo te smo se opet vratile na stadion. Naši su već vodili 1-0 bilo bi super kad bi ostalo ovako ili da zabiju još koji pogodak. Dok je Rebić izlazio nisam mogla a da ga ne gledam. Jednostavno je jače od mene. Nisam ni očekivala, a on se okrenuo, no ovoga puta niti je gledao u mene niti je imao smiješak na licu. Gledao je u Kristijana zapravo ubijao ga je pogledom. Okrenula sam se prema Kristijanu koji je bio sad i i bliže meni nego što je bio prije. Sva sreća nije primjetio kako Rebić gleda u njega,a ja sam se odmakla od Kristijana. Ne zato da Rebić to vidi već zato što mi je bio jednostavno previše blizu.

Ante pov :

I opet sam je ugledao, i opet me obuzela  sreća i veselje. Ta mala me čini sretnim,nogomet više nije jedina stvar kojoj se radujem. Susret s njom je nešto što me čini sretnim isto kao nogomet. Opet me gledala tim hladnim pogledom. Moram rastopiti taj ledeni pogled. Gledat će me s ljubavlju. Kad sam se vraćao na teren ugledao sam nekog tipa pored nje. Malo je reći da me ljubomora obuzela. Bio joj je pre jebeno blizu i ja sam osjećao adrenalin u svojim venama. Bio sam spreman ubiti ga. Obuzela me mržnja i ljubomora da sam i zaboravio na nju. Sve što sam tada vidimo je to kako ga mlatim. Ona se odmaknula od njega i osjetio sam malo olakšanje. Počeo sam iskaljivati svoj bjes na terenu i svi su to vidjeli. Evo šta mi čini ta mala.

Anastazija pov:

Kristijan : Ovaj Rebić igra kao zvjer. Svaka mu čast. - pratio je svaki njegov pokret.

A: Mislim da je bijesan i pokušava taj bjes izbaciti upravo sad. - kažem i pomislim da ga nije razljutilo to što je vidio Kristijana pored mene. U prvom poluvremenu nije bio ovako bjesan. A sad, gurao je svakog ispred sebe i borio se za tu loptu.

S: Istina, da mi je znati što ga je razljutilo. - kaže i pogleda mene.

A: Mislim da to nećeš saznati. - rekla sam i pozorno ga pratila.

Nakon nekog vremena, naš kapetan zabio je još jedan pogodak. Svi Hrvati su se digli na noge i skakali od sreće. Utakmica je završila 2-0. Pozdravila sam se sa Kristijanom i spremala se izaći iz stadiona. Umorne smo došle u hotelsku sobu. Upalile smo televizor i legle.

A: Opet smo se gledali. - kažem zamišljeno.

S: Sve sam vidjela. Anastazija, on će se boriti za tebe,vidjet ćeš. Kad tad će se svaku večer pojavljivati na ovim vratima. Otići ćeš s njim i nećete se vraćati do kasno u večer. Zvati će te kod sebe i otići ćeš. Past ćete jedno zbog drugog. A onda će doći vrijeme kad ćete se morati rastati, a tada će biti važna samo jačina vaše ljubavi. Ako bude dovoljno jaka uspjet ćete,ako ne...

A: Stani. Ne želim znati i ne želim se zaljubiti.

S: Žao mi je mila, sad je kasno.

Otključala sam mobitel  i ušla u njegov Instagram, opet. Listala sam njegove slike i razmišljala. Što ako stvarno bude ovako kako je Sara rekla.

S: Anastazija gledaj - kaže i daje mi svoj mobitel. Bio je to interviju s Rebićem poslije današnje utakmice.

* Reporter : Što kažeš na ishod današnje utakmice?
Ante: Odigrali smo jako dobru utakmicu i ovo je jako dobar početak. Trebamo samo ovako nastavit i daleko ćemo dogurati.
Reporter : Što kažep na to kad te ljudi nazivaju životinjom i bikož na terenu?
Ante: A šta reći? Ja se uvijek borim najbolje što mogu. Uvijek dajem 150% od sebe i to je jednostavno moj način igre.
Reporter : Sve dok te neka djevojka ne primiri. Hahahah.
*
Nije ništa rekao na to samo se nasmijao. Nisam znala šta da kažem ma to jer zapravo nije ništa ni rekao. U tom trenutku došla mi je obavijest. Dobila sam zahtjev za prijateljstvo na Instagramu kad sam otvorila na njemu je pisalo ime Ante Rebić.

A: Saro, poslao mi je zahtjev. - kažem grickajući nokte

S: Znači počeo je. I hoćeš li prihvatiti?

A: Ne znam šta ti misliš?

S: Radi kako želiš.

A: Odbit ću ga.

S: Nemoj da ti poslije bude žao.

A: Neće, zašto bi mi bilo?

S: Kako ti kažeš.

Ubrzo smo zaspale, ovaj put bez razmišljanja o njemu.