Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 23.

Ante: Došao sam, lutko. - rekao je, a kroz moje tijelo je opet prošao onaj osjećaj. Onaj za kojim sam potajno žudjela.

Opet me paralizirao svojim pogledom. Bila sam zbunjena, moji osjećaji su se mješali i u mojoj glavi i u mom srcu.

A: Što radiš ovdje? - rekla sam bezosjećajno gledajući ga u oči, to je bilo jedino što sam mogla izustiti.

Ante: Ispunjavam obećanje, rekao sam da ću doći po tebe. - rekao je i približio mi se. Nisam se imala snage odmicati. Možda nisam htjela.

A: Onda si bezveze došao. - rekla sam.

Ante: Znam da nisam. - rekao je i još više mi se približio da sam mogla osjetiti njegov dah. Polagano je maknuo pramen s mog lica, dotaknuvši moju kožu, naježila sam se. Opet mi to radi.

Ante: Jesam li ti nedostajao, ljubavi? - rekao je. Gledao me u oči pa u moje usne. Nedostajao mi je, iako sam sebi i drugima rekla da nije. Moje srce je tugovalo za njim. Nakon par trenutaka odgovorila sam.

A: Ne nisi i ne zovi me ljubavi više. - lagala sam i maknula njegovu ruku sa svog obraza.

Ante: Znam da lažeš, ljubavi. - rekao je i iznervirao me. Pred njim sam se pravila da mi smeta što me zove ljubavi, a u sebi na svaku tu riječ stvorio bi se roj leptira u mom trbuhu.

A: A kako molim te? - rekla sam i stavila prekrižila ruke na prsima.

Ante: Jer sam ja umirao bez tebe. - rekao je, a moja usta su se malko otvorila. Nisam znala dali me laže ili ne.
Nisam ništa rekla, čekala sam da on nešto kaže.

Ante: Anastazija, došao sam da te ponovno uvjerim u nas. - rekao je sad ozbiljno.

A: Ante... - pokušavala sam reći da ne želim da me uvjeri jer me je prevario ali te riječi jednostavno nisu mogle izaći iz mojih usta.

A: Oprosti ja stvarno ne mogu. - rekla sam i polako zatvrala vrata, ali me opet spriječio.

Ante: Zašto? Zašto mi ne možeš pružiti šansu? - rekao je, a ja sam se smijala. On očekuje da mu nakon svega dajem drugu šansu.

A: Očekuješ da ti dam drugu šansu nakon svega što je bilo? - rekla sam dok mi se glas opet lomio. Obećala sam si da neću više plakati zbog njega, ali nisam mogla održati to obećanje.

Ante: Molim te, iskupiti ću se.

A: U to ne sumnjam. Znaš šta mogao bi  postati glumac s obzirom na to koliko dobro glumiš. Kladim se da bi ti to išlo bolje nego ljubav. - rekla sam bezobrazno baš kako je zaslužio.

Ante: Anastazija ne glumim, došao sam ovdje iz Rusije dok oni slave samo kako bih te vidio i objasnio ti sve. - rekao je objašnjavajući i rukama.

A: Ajde se stavi u moju poziciji. Kako bi reagirao da sam ja bila s drugim muškarcem dok ti uporno govorim da te volim i da te nikad neću povrijediti i ostaviti. - derala sam se na njega i upirala prstom u njega. Već sam potpuno bila poludila i došlo mi je da ga udaril u facu.

Ante: Ti to nikad ne bih napravila, a ne bih ni ja. Nisam znao što mi se dešava, osjećao sam se kao da sam nadrogiran. - opet je pričao o tome, ali nisam mu vjerovala.

A: Ne vjerujem ti ništa. Slobodno se možeš vratiti tamo od kud si došao i prestani pokušavati jer ja... - govorila sam, ali su me njegove usne na mojim prekinule. Nisam se mogla oduprijeti. Ljubila sam ga i on je mene. Nakon par trenutaka odgurnula sam ga.

A: Šta radiš? - rekla sam i obrisala usne rukom.

Ante: Uzvratila si mi. - rekao je.

A: To ne znači da sam ti oprostila odmah. - rekla sam i zalupila vratima. Naslonila sam se na vrata i suze su potekle iz mojih očiju. Nisam znala zašto plačem. Samo sam znala da mi je nedostajao okus njegovi usana. Nakon dugo vremena opet sam ih osjetila, svaki leptirić je oživio u mom trbuhu. Zašto on tako jako utječe na mene?