Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 14.

Anastazija pov:

Stajali smo tako par trenutaka. Nosevi su nam se gotovo dodirivali. Nisam ga mogla poljubiti. Odmakla sam se i spustila glavu. On se mankuo od mene i klimnuo glavom.

A: Oprosti, ja.... nisam još spremna. - kažem gledajući u svoje prste.

Ante: U redu je. Nemaš se za šta ispričavati. Ja se trebam ispričati. - kaže

A: Pa... hvala ti za danas. Bilo mi je jako lijepo.-kažem iskreno

Ante : Vjeruj mi meni je bilo još lijepše. Hvala tebi. - kaže

A: Vidimo se. - kažem izlazeći iz auto

Ante: Čekaj, nisi mi još dala svoj broj. - došla sam do njega i drhtavim prstima utipkala svoj broj, nadam se da je točan. Pored njega se ne mogu skoncentrirati.

Ante: Vidimo se, malena.

Ante pov:

Zamalo me poljubila, želio sam to,ali nije. Ja sam kriv. Prerano je još za to. Tek se upoznajemo. Ono kad sam je poljubio u sobi je bilo za to da prestane pričati ,iako sam i tada osjetio nešto. Otišla je iz auta, a ja sam jurio do trenera. Barem mi je dala svoj broj,pa se možemo čuti. Propustio sam današnji trening zbog nje. Nisam htio da ode, a i šta jedan trening manje više ništa ne znači.
Dolazim kod trenera, a kad me vidi samo što ne poludi.

Trener: Pa gdje si ti? Zašto nisi bio na treningu? - kaže ljuto

Ante: Imao sam nešto važno obaviti. Oprosti,neće se ponoviti.

Trener: Šta je moglo biti važnije od treninga? - kaže i dalje jako ljuto

Ante: Samo... bilo je važno.

Trener: Ante, sutra je utakmica. Misliš li da su ti dva treninga dovoljna?

Ante: Ići ću sutra ujutro i prije utakmice. - kažem pokušavaju ga odljutiti

Trener: Ante ovo ne smiješ raditi. Došli smo ovdje pobijediti, a ne se zabavljati. Što god da radiš pored toga što si ovdje došao na prvenstvo, moraš prestati. Neću trpiti tvoju ne profesionalnost. - kaže povišenim tonom

Ante: Rekao sam da se neće ponoviti! - kažem i ja povišenim tonom.

Trener: Ne smije se ponoviti. A sad odi i odmori se za sutra.

Ante: Hoću.

Anastazija pov:

Čim sam ušla u sobu Sara me izbombardirala s svojim pitanjima. Rekla sam joj sve od riječi do riječi.

S: Ne razumijem zašto ga nisi poljubila? - kaže i namreška obrve

A: Mislim da je malo prerano. Tek se upoznajemo.

S: Ali već ste se poljubili. - kaže i digne obrve

A: To nije bio baš pravi poljubac. - kažem i opet pomislim na taj poljubac, svidjeo mi se.

S: Da sad odjednom nije. No dobro. I onako će te se poljubiti kad tad.

A: Strah me.

S: Čega sad?

A: Ako se zaljubimo i budemo zajedno. Što ćemo kad se budemo morali rastati? Kad on bude išao u Frankfurt, a ja u Zagreb.

S: Ja mislim da će se on boriti za tebe i da će učiniti sve da budete zajedno. Tako da se ja ne bih brinula oko toga. Ipak je Rebić u pitanju.

A: Saroo, nije on svemoguć.

S: To je Rebić.

Nisam ništa rekla. Razmišljala sam sad o Kristijanu. Otišao je samo tako, zapravo neznam ni što je bilo s njime. Izjurila sam iz kafića nakon čega je vjerovatno i on. I eto ti muškarca. Ja ispala veće muško od njega.

...

Danas je utakmica. Ujutro mi je stigla poruka od Ante. Pisalo je dobro jutro malena. Odgovorila sam sa dobro jutro i nisam malena. Nije više odgovarao. Vjerovatno je na treningu jer je rekao da će ga imati ujutro. Danas igraju protiv Argentine, jedva čekam utakmicu.

Ja i Sara smo po običaju otišle na doručak i po trgovinama.

Utakmica je navečer i nažalost opet ću se suočiti s Kristijanom. Ne želim se više uopće družiti s njime,a kamoli išta drugo.
Došli smo malo ranije na stadion i sjeli na svoja mjesta. Opet smo bili jako blizu nogometašima. Ovoga puta Kristijan nije sjedio pored nas, hvala bogu.

Utakmica je počela super i svi su bili nabrijani.

S: Nema Kristijana, hvala bogu.

A: Ne prizivaj vraga. - kažem i prasnem u smijeh

S: Eno ti dragi. - kaže i pokazuje prstom na Rebića

A: Još nismo na nadimcima.

S: A to što on tebe zove malena? Zar to nije nadimak? - kaže podbadajući me

A: To je samo fora.

S: Da, svakako. Anastazija, Rebić će zabiti gol. Gledajj!! - kaže i digne se na noge

Dignem se i ja i gledam. Svi si bili na nogama i samo su čekali. Nažalost lopta je došla do argetinskog golmana,svi smo sjeli kad onda, samo jedna greška golmana koštala ga je rezultata 1:0. Rebić je škaricama zabio gol. Svi su bili na nogama i derali se Ante Rebić. Bila sam presretna zbog njega.

S: Bome, prava zvijer. Imaš ti sreće u životu, draga moja. - kaže i namigme mi

A: Hahahaha.

Ubrzo je došlo poluvrijeme. Uzeli smo kokice i bili na mobitelu. Pregledavala sam storiye i svi su bili vezani za utakmicu i Rebićev pogodak. Zatim mi je došla poruka od njega.

* Ante: Gledaš li me, malena? - zamalo da nisam umrla.
   A: Gledam te.
   Ante: To mi je drago čuti. Vidimo se, Anastazija.
   A: Vidimo se.
*

Utakmica je ponovo počela i bili smo znatno bolji od Argentinaca. Dugo nismo zabili pogodak. Sve do 80. minute kad je naš kapetan zabio za 2:0. A onda u sudačkog nadoknadi Rakitić je zabio predivnih 3:0. Svi su slavili, kladim se da je i cijela Hrvatska bila na nogama.
Kad smo se spremali otići, osjetila sam da me netko zagrlio s leđa. Vidjela sam Kristijanove ruke i mrak mi je pao na oči.

K: Ćao, srećo. - kaže grubo, mislim da je ljut,a nema razloga biti.

Već sam se spremala nešto reći, a netko je Kristijana povukao i srušio na pod. Bio je to Rebić. Bacio ga je na pod i sjeo na njega. Udario ga je par puta šakama u lice. Već mu je lice bilo krvavo.

A: Ante, prestani!!! - derala sam se na rubu suza. Nisam htijela da se ovo događa zbog mene. Opet me je iznevjerio. Ja sam naivna glupača,koja pada na njegove slatke riječi.
Nije ga puštao, nešto mu je govorio, a ja sam pokupila svoje stvari i spremala se otići. Onda sam čula policijske sirene. Znala sam da se uvalio u gadne probleme i ja sam se osjećala krivom jer se potukao zbog mene. Zaplakala sam.

A: Anastazija, oprosti mi. Nemoj plakati. - rekao je nježno, sav znojan i uspuhan, a policajac ga je uvlačio u policijsko auto.

Ante pov:

Poslao sam joj poruku i odma je odgovorila. Jedva sam čekao kraj utakmice da je vidim. Odma idem do nje. Pobijedili smo 3:0 i čim smo završili otišao sam ju naći. Kad sam je ugledao, onaj dečko ju je grlio s leđa. Vidio sam da joj se ne sviđa. U njezinim očima sam to vidio. Više nisam mogao izdržati, uhvatio sam ga i bacio na pod. Počeo sam ga mlatiti šakama i tako sam izbacivao svoj bjes, nisam više mogao. Bio sam ljubomoran i ljut. Ne želim vidjeti nikoga pored nje osim mene. Priznajem, sebičan sam. Želim je samo za sebe i nikoga drugoga. Želim da bude samo moja. Da je samo ja mogu taknuti, poljubiti,zagrliti. Želim biti njen i želim da ona bude moja. Dok sam ga tukao, čuo sam ju. Molila me da prestanem, nisam mogao. Čuo sam policijske sirene i tada mi je sve došlo do mozga. Uvalio sam se u problem iz kojeg ću teško izaći. Zbog ovoga svoju karijeru stavljam na kocku. Policajci su me uhvatili i stavljali u policijsko auto, opet sam ju ugeldao, plakala je. Nisam je mogao gledati kako plače. Htio sam otići do nje i zagrliti je, ali nisam mogao . Držali su me i ja nisam mogao do nje.

A: Anastazija, oprosti mi. Nemoj plakati. - kažem na ivici suza.