Zavoli me | Ante Rebić

Poglavlje 8.

Kad sam pogledala prema ulazu tamo je stajao on. Ante Rebić. Brzo sam se sagnula i uzela meni te s njim skrivala glavu kako me ne bi primjetio. Sara je samo gledala u njega otvorenih usta, a onda kada se iza njega pojavio Kramarić, a ona samo što se nije onesvjestila.

S: Anastazija, Rebić je tu. - zaderala se, a on se na moju žalost okrenuo i pogledao prema nama. Samo sam polagano spustila meni i pogledala u njega.

A: Hvala na informaciji Saro. Baš ti hvala. - rekla sam kroz zube.

Gledao je u mene i njegove usnice su se počele stvarati blagi smiješak. Njegove oči sjale su nekim posebnim sjajem. Ubijala sam ga pogledom sve dok me Sara u tome nije prekinula. Sjeo je do svog prijatelja i više se nismo gledali.

S: Ajme bože Kramarić je ovdje. - rekla je kao da ju hvata panika. - idemo se slikati brzo brzo.

A: Ne idem ja nigdje. Ti idi ja ću ostati ovdje. - kažem i prekrižim ruke.

S: Anastazijaaaa molim tee idemo. Otići će. - kaže i počne praviti nevini izraz lica.

A: Saro,ubit ćeš me. Idemo samo na slikanje i ništa više. - kažem i počne me hvatati panika jer znam da će nam se pogledi opet sresti.

S: Too, idemo. - kaže sva sretna popravljajući svoju kosu.

Kad sam se ustala i kretala prema njemu samo što mi se noge nisu odsjekle. Nisam shvaćala zašto sam ovako nervozna radi njega. Ni neznam ga. Kad smo došle do njih i kad me pogledao tek onda je počelo. Imala sam neki čudan osjećaj u trbuhu i zapravo u cijelom svom tijelu.

S: Mi bi se htjele slikati ako može? - kaže i samo što nije skočila na Kramarića.

A: Ona bi htjela, ja ne. - kažem i naglašavam ovo da se ja ne želim slikati.

Kramarić: Hahahah, može naravno.

Naravno ja sam ih morala slikati. Sara se na svakoj slici smije od u uha do uha. Blista od sreće.

Ante: A ti? Ne želiš se slikati?

A: Ne, ne želim. Nisam ja kao i ostale cure koje jedva čekaju sliku sa tobom.

Ante: A što ako se ja želim slikati s tobom? - kaže i uputi mi najljepši osmjeh na svijetu - Hoćeš li se slikati sa mnom?

S: Naravno da hoće. Malo je umorna od puta pa je ovakva. - kaže Sara gurajući me prema njemu.

Jedva sam pristala i osjećala sam se jako nervozno. Jedva sam čekala kad ću izaći iz ovog kafića u kojem kao da više nije bilo kisika. Slikali smo se s njegovim mobitelom jer ipak on se želi slikati ne ja. Sara nas je slikala, a on je svoju ruku stavio na moja leđa. Osjetila sam njegovu ruku na svom struku i nisam više mogla disati. Što god sam osjećala onda kada me dodirnuo ovo je deset puta jače. Bili smo si jako blizu. Tijela su nam se dodirivala. Ta slika kao da je trajala sto godina. Napokon kad smo se odvojili jedno od drugoga osjetila sam olakšanje. Krenule smo natrag za svoj stol, a onda sam čula Antim glas.

Ante: Malena, još nisam saznao kako se zoveš? - stala sam i nisam znala što da sam učinim.

S: Zove se Anastazija. - kaže Sara okrećući se opet prema njima.

Ante : Anastazija. - ponovi moje ime te se i ja okrenem.

A: Da.

Ante: Sad se možemo i normalno upoznati. - kaže pružajući mi ruku, prihvatila sam ju te smo se rukovali, no brzo sam je iščupala iz njegove.

Ante: Vidimo se, Anastazija.

A: Nisam sigurna hoćeš li me više vidjeti. - kažem otvarajući vrata kafića.

Ante: Ali ja sam siguran da ćemo se itekako još vidjeti. - kaže i nasmije se zavodničkim osmjehom

U cijeloj ovoj situaciji potpuno sam zaboravila na to da su nas i Sara i Kramarić gledali. Izletjela sam van iz kafića svom brzinom i uz to sam pokušavala da se ne osramotim. Nikad nisam bila ovako bespomoćna. Uvijek sam jaka i znam što treba reći u svakom trenutku. Ali on me čini bespomoćnom. Kao da u njegovoj prisutnosti izgubim kontrolu nad sobom. Neznam što činim, što mislim, kao da cijeli svijet stane odjednom.

S: Što se upravo dogodilo? Ti nisi svjesna koja si ti sretnica. On je flertao s tobom ispred svih u tom kafiću. - kaže grleći me

A: Ajme bože. Ja ne znam šta se meni dešava u njegovoj prisutnosti.

S: Ti se zaljubljuješ, srećo.

A: Ne, u njega ne. - kažem iako znam da je u pravu.

S: Biti ćeš ti meni buduća gospođa Rebić. - kaže ponosno.

Samo sam šutjela i razmišljala. Razmišljala sam o njemu. O tome kako utječe na mene. Ja se jednostavno ne smijem zaljubiti i njega. Ja i on nikada nećemo moći biti zajedno. Jedino što se može desiti je to da ću ja na kraju patiti. On je kao i svaki muškarac. Svaka cura mu je prolazna fora, a cure na kraju ostaju te koje pate.

Ante pov:

A: Ali ja sam siguran da ćemo se itekako još vidjeti - kažem i nasmijem joj se

Nije se ni okrenula,samo je brzo izašla iz kafića. Bar imam njenu sliku,ali vidjet ćemo se nas dvoje još.

Kramarić : Oo, Ante. Tko je mlada dama?

A: Ma sreli smo se neki dan. - kažem i sjetim se tog našeg prvog susreta.

Kramarić : Ali lijepa je nema šta.

A: Da nisi pomišljao ništa.

Kramarić : Ma neću, brate. Tvoja je.

Moja je. Dugo sam razmišljao o toj rečenici. Zaljubljujem li se ja u nju? Ne to nije moguće. Ja nikad nisam bio zaljubljen, ne znam kako je to uopće. Nikad nisam djevojku iskreno voljeo. Možda zato što niti jednu nisam nikada ni upoznao dovljno dobro da to pređe u nešto više od samog druženja. Svaku sam imao samo na noć. Ova neće biti tako laka,ali biti će moja.

Popili smo kavu i otišli na trening. Sutra je prva utakmica. Moramo pobijediti,zato smo i došli ovdje.

Anastazija pov:

Otišle smo u par dućana i uglavnom kupili neku hranu. Iako u hotelu imamo doručak, ručak i večeru,kupile smo još.
Nismo ništa posebno radile. Čule smo se sa svojima doma i gledale tv. U jednom trenutku sam se pitala što on sad radi. No natjerala sam se da ne mislim na njega. Onda sam se sjetila Kristijana i odlučila mu poslati poruku.

A: Mogla bih poslati poruku Kristijanu da se nađemo? - kažem i pogledam u Saru

S: Kakav Kristijan, Rebića treba zvati. Ubrzo će on tebe zvati ionako je rekao da će te se sigurno vidjeti.

A: Ne mislim da ću ipak nazvat Kristijana, poruka je malo bezveze. - kažem ignorirajući to da je spomenula Rebića kojeg je spomenula već sto puta od onog incidenta u kafiću.

S: Jel ti mene čuješ. Govorim ti o Rebiću, a ti tu meni pričaš o nekom običnom Kristijanu.

A: S Rebićem neće biti ništa i točka. Ne zanima me. Ja sam mu prolazna fora ne želim poslije patiti.

S: Kako želiš, ali znaj ako te povrijedi na bilo koji način više neće postojati u to možeš biti sigurna. Zagorčat ću mu život. - kaže prijeteći prstom.

A: Hahahah volim te. - kažem i zagrlim ju

Nazvala sam Kristijana i dogovorili smo se da ćemo otići u klub prekosutra jer je sutra utakmica. Neznam kako, ali na um mi je opet pao on. Počela sam uspoređivati njega i Kristijana i došla do zaključka da je Kristijan bolji.

S: Isuse, Anastazija nećeš vjerovati... - kaže stavljajući ruku na usta