ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

1. Sadašnjost

Dušica

Ne mogu da verujem da sam opet tu. Na planini u svom lepom selu, u Kremnima. Prošlo je dosta godina od kako sam zaista uživala u ovom prelepom zelenilu. Tara je uvek izgledala magično, ali danas kao da je imala neku specijalnu draž. Nešto čarobno se osećalo u vazduhu.

Dok sam izlazila iz kuće u tri četvrt helankama, sportskom topu i drečavim patikama, ne bih li ušla u svoja kola i odvezla se do trim staze na Tari pokraj hotela "Omorika", sve moje komšije su me čudno gledale. Znala sam da će čim uđem u automobil krenuti priče da sam poludela zbog Veljka Milekića, rodom iz Mokre Gore. Svi će kukati kako je pomenuti gospodin slomio njihovo čeljade, jer bože moj svako iz Kremana moju tragediju prima ka srcu kao svoju. Proklinjaće tog gastarbajtera, a mene, Dušicu Panić, oplakivati kao da sam u najgoru ruku izgubila deset miliona evra, a ne iz Beča se vratila nazad jer je veridba raskinuta. Takvo je moje selo. Neke stvari se menjaju, ali logika Kremanaca nikada.

Trim staza, koja inače nosi naziv "Staza ljubavi", je ista kao i pre mnogo godina. Nekada sam volela tuda da šetam, a sada zbog godina i održavanja linije moram tuda da trčim. Život nije pravden prema ženama, jer muškarac i da ima stomačić neko će mu tepati "slatki meda", a žena sa stomakom je odmah debela ili eventualno bucka. Koliko god proklinjala svet što se tako ophodi prema ženama i koliko god mi navirala sećanja na šetnje sa njim ovom putanjom, moram odraditi trening. Zato stavljam slušalice od telefona, namestim muziku, pa krenem da po prvi put osvojim trim stazu trčeći. Možeš ti to, Dušice.

Kada sam krenula sa trčenjem odmah sam postala nervozna, čak ni muzika nije mogla da me opusti. Stalno sam mislila kako grozno izgledam tako oznojena, pa još kada se kao bulka zacrvenim u licu, a o tome da će mi trčanje pokvariti ceo jučerašnji trud oko ispravljanja kose bio je najboljniji zaključak. Ne podnosim svoju kosu. Naime, imam prirodno kovrdžavu kosu, ali to nije trenutno IN, pa se svojski trudim svakog dana da je ispravim. Međutim, jedna misao me je ipak držala da istrčim celu stazu i ne ubijem se od razmišljanja o svom trenutno očajnom izgledu. Kada dođem kući moći ću bez griže savesti da pojedem jednu, a možda čak i dve, Princis krofne koje je napravila moja baka Gospave. Ta žena pravi ubedljivo najbolje krofne. Čak i neke koje sam jela u Beču nisu ni prići ovima od moje drage nane. 

U ušima je počela da mi odzvanja muzika moje omiljene pesme od Željka Joksimovića, ''Devojka sa polja zelenih''. Zbog toga sam u trenutku zažmurila, prepustila se toj divnoj melodiji, i krenula u zanosu da trčim pravo, a onda odjednom osetim da sam stala na nešto mekano i klizavo. Jedva sam uspostavila ravnotežu da ne padnem. Moje platnene drečavo zelene Nike patike su bile prljave od nečijeg izmeta. Po svemu sudeći ne ljudskog, ali sigurno je od nekog kučeta ili vuka. Iznervirana time došla sam do prve sprave, koje su planski postavljane duž staze, za vežbanje i krenula da sednem tu pored ne bih li nekako uz pomoć lišća očistila svoju patiku. Međutim, nesreća nikada ne ide sama, jer samo što sam se spustila na panj u blizini, osetila sam da su mi se helanke rašile duž zadnjice.

"Ne mogu da verujem", promrmljam iznervirano i pogled bacim na stazu. Hvala Bogu, nisam videla nikog.  Znala sam da su neki ljudi krenuli pre mene da trče i baš zato sam bila još više iznerivarana. Zar nisu mogli da sklone izmet kada su ga primetili na stazi, nego su ga gospodski samo preskočili, a šta će se desiti sledećem trkaču to ih baš briga. Ljudi su odavno izgubili vaspitanje i briga ih za sve dok se njima nešto ne desi.

Uzela sam jednu grančicu i krenula da uz pomoć nje čistim šare đona, a potom sam čak patiku i dva tri puta dobro tresnula o travu ne bi li tako ostatak sam ispao. Kada sam donekle uspela da je očistim, spustila sam svoju atlet sportsku majicu na struk, pa gornji deo upasala u helanke, tako da je izgledalo kao da imam mini pamučnu suknjicu. Gore sam ostala u sportskom brushalteru. Bolje i tako da trčim trim stazom nego sa dupetom na izvolte. Svom srećom, malo Kremanaca dolazi da trči ovde, tako da su šanse da me neko vidi u ovakvom zdanju minimalne. Čak ni moje drage kolege ne zalaze ovde, sem rekreatora hotela. Međutim, provereno znam da su trenutno na izletu kod Zaovinskog jezera.