ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

Epilog

Dušica

Nikola i ja smo se venčali posle svega tri nedelje u manastiru Rača. Venčanju su prisustvovali samo naši roditelji i kumovi, Neške i Anika. Nadežda se naravno protivila svim silama tako skromnom činu, ali smo je nas dvoje ućutali, jer je to naš dan i mi ćemo da ga napravimo kako mi hoćemo. Posle ceremonije smo svi zajedno otišli u Perućac u riblji restoran i to je bilo to.

Zbog tako skromnog čina Nadežda ne želi da izlazi iz kuće, jer Bože moj samo viče: "Šta da kažem ljudima kada me pitaju jel ti se ćerka udala? Pa kada im odgovorim da jeste, oni će odmah da me pitaju što tako krišom?"

Nisam čak ni imala venčanicu, a ni Nikola tipično odelo, i zbog takve opuštenosti naš dan je bio savršen.

Inače, dala sam otkaz u "Omorici", tako da sada živimo na relaciji Beograd-Tara-Kremna-inostranstvo. Ono što je dobro u vezi Nikolinog posla je to što ga ne tera da sedi u kancelariji, već većinu posla može da odradi kući, tako da uživamo u zajedničkom vremenu. Nikola često kroz šalu kaže da moramo sve izgubljeno da nadohnadimo. Iako se on šali, mene to boli, jer sada znam koliko sam božanstvenih godina s njim izgubila i sve to zbog Nadeždine torture. Mada, nije ni ona kriva koliko sam ja. Trebala sam da joj se oduprem i borim za Nikolu...

Iako sam zaboravila da popijem tabletu za dan posle, nisam ostala trudna. Nikola i ja ne žurimo, deseiće se kada se desi, a ako slučajno nešto ne bude kako treba uvek možemo da usvojimo dete, tako da smo u vezi toga baš skroz opušteni.

Umalo da zaboravim, Nikola se trudi da mi ulepša svaki dan, pa mi uvek nešto priredi što me rastopi. Ujutru me obavezno čeka kafa sa nekim slatkišem, posle me ili odvede u neki izlazak ili jednostavno šetamo pa mi ubere cvetić iz trave, samo kako bi mi dokazao da sam mu i više nego bitna. Moj Nikola je najsavršeniji muž na celom svetu.

Što se tiče Veljka, desilo se mnogo toga. Ali ono najšokantnije je da je sekretarica, iz nekada naše turističke agencije, s kojom me je prevario, ostala trudna s njim. Međutim, Veljko neće da je oženi, već je rekao da će samo priznati dete i deliti s njom starateljstvo.

Vera je napokon predstavila svog "dečka" familiji. Svi su bili u šoku, jer dečko može tata da joj bude. Bez zezanja, godište je mog Milisava. Gospava se samo krstila posle te večere gde su upoznali novg zeta lepotice iz familije, dok je Nadežda likovala i svima redom pokazivala fotografiju svog lepog zeta. Naravno uz pokazivanje je išla i priča kako je Nikola veoma uspešan programer... Sve u svemu, Nikola joj je postao omiljeno biće, što je smešno i njumu i meni.

Nikola

Dušica, moje sve, je napokon samnom. Najlepši osećaj je zaspati i probuditi se pokraj nje, jer to bogastvo nema cenu. Da mi je neko rekao onaga dana kada smo se rastali da ćemo jednom opet biti zajedno, ne bih mu verovalo... jer taj rastanak je mnogo boleo. No sada je samo istorija i ništa više. Sadašnjost i budućnost smo Dušica i ja!

Nadežda, žena koja me je nekada uništila do kraja, me sada hvali na sva usta. Da nije komično, bilo bi tragično. Sve u svemu, s njom sam OK zbog Dušice, ali nije da gajim neke osećaje prema njoj. Jednostavno, na tu ženu sam ravnodušan.

Dok je priča sa čika Milisavom, ili bolje rečeno tastom Milisavom, i baka Gospavom skroz drugačija. Ljubav i poštovanje koje smo nekada osećali jedni prema drugim danas je još sto puta veća. Iz očiju im isijava iskrena sreća kada vide Dušicu i mene zajedno.

Verin "momak" je hit familije. Ne možete da poverujete kako izgleda matori. Još da je neki koji drži do izgleda, nego jok! Čovek je i proćelav, pa mu je jedan deo kose sa strane duži ne bi li mogao s njime da pokrije ćelu. Do duše, vlasnik je nekih silnih lokala na Zlatiboru, pa je verovatno to ono što je Veru privuklo.

Veljko iliti moj omiljeni Veljo Seljo, je još na kraju ispao fer. Našli smo se na kafi, platio mi je štetu i izvinio se za sve. Pustio sam ga da prvo on priča, pa sam ms se onda zahvalio na svemu, jer da nije bilo njega ne bi ni bio s Dušicom ponovo. Mada teoretski gledano da ga nije bilo nikako, verovatno se ne bi toliko protivili Dušicinoj i mojoj vezi... Mada, znajući Nadeždu, ona bi našla nekog drugog, jer je imala neki pik na mene.

Veljko mi je ispričao tada da će postati i ćale i da je zbog toga podivljao onda u lokalu. Rekao mi je i da nije glup, jer zna da je Dušica oduvek bila zaljubljena samo u mene i nikog više i da sa njim nikada ne bi bilo da nije bilo njene majke. Što je u neku ruku i istina... ali opet nije bila klinka i imala je pravo izbora...

Ono što je zapanilo sve, u Kremnima i Mokroj Gori, što smo se od te kafe Veljko i ja redovno sastajali i pričali. U suštini dečko nije toliko loš, već samo nema šlifa, a želi da ga ima.

Nadežda za malo nije pala u nesvest kada nam je na dan venčanja stigao poklon od Velja. Čovek nam je poklonio putovanje u Grčku. Jedva smo objasnili da smo sad s Veljkom OK i da je to sasvim normalan gest sa njegove strane.

Što se tiče mojih roditelja i više su nego srećni što im je Dušica snajka. Ni jedno od njih nije spomenulo ni "p" od prošlosti i na tom sam im zahvalan, iako znam da im nije bilo lako da gledaju kako se njihovo dete raspada posle raskida s prvom ljubavi.

Pričao bih ja vama još šta se sve izdešavalo, ali nemam vremena, jer moram da idem da probudim svoju ljubav i da joj pokažem karte za novogodišnje putovanje na Karibe... Jer ova naša priča nije završena, već ćemo tek u njoj da uživamo... Obećavam da je više nikada, ali nikada, neću pustiti da ode od mene.