ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

21. Sadašnjost

Dušica

Parkiramo se ispred kuće i ne znam zašto me hvata panika. Sećam se kada sam isto ovako sa Veljkom došla da im saopštim novosti, ali tada su znali da se viđamo već duže vreme. Kako li će reagovati na Nikolu, mada i njega znaju, ali ipak ga nisu videli tolike godine. Iz razmišljanja me trgne Nikola.

"Ljubavi, smiri se. Neće me pojesti. Nadežda će sigurno da skače od sreće, jer će začepiti usta kremanskim tračarama", kroz smeh me teši moja ljubav.

"Odvratan si, ali je sve što si kazao istina... Hajmo unutra."

Ulazimo u kuću, a nana čim nas je videla zajedno nabacila je kez i srećno je rekla: "Duše moje, vratili ste se. 'Ajde da vam nana spremi nešto da jedete."

"Gospava, ko se vratio?", čujem majkin glas.

"Nikola i Dušica." Mama je odmah izašla iz spavaće sobe i sva oduševljena krena prema Nikoli. "Dođi čedo da te opet zaglim. Toliko si nam falio!" Nikola na to pukne od smeha, ali joj priđe i uzvrati zagrljaj.

"Dobro je da sam čedo", nana se zaceni od smeha, a za njom i tata koji je izašao iz kujne.

"Boga ti, Nadežda, pusti Nikolu da diše. Nije on zlopamtilo kao ti, ne brini."

"Ma šta pričaš? Ja sam uvek volela Nikolu, samo me je onda naljutio", ovo je čak i mene nasmejalo.

Kada uđemo u dnevni boravak i baka Gospova krene do kujne ne bi li nam časkom spremila uštipke, Nikola promeni facu u ozbiljnu i kaže: "Bako, ostanite molim Vas. Hteo bi nešto sve da vas pitam."

Istog momenta tri para očiju nas je upijalo pogledom. Nikola uzdahne i reči ko bujica vode krene da izlaze iz njega: "Moja osećanja prema Dušici se nisu promenila. Čim sam je ponovo ugledao sve ono što sam osećao prema njoj se opet probudilo u meni. Pitao sam je da se uda za mene i ona je pristala", na to se svima lice pretvoru u izraz veselog šokiranog, "da li se vi slažete s tim?" Onda se Nikola nasmeje, pogleda me i doda: "Ako se ne slažete, ovaj put ću je ukrasti."

Nana odmah dođe do nas i počne da nas grli. "Duše moje, lepšu vest niste mogli da mi saopštite. Samo požurite, pa da upoznam praunuče."

"Skloni se Gospava da majka čestita ćerki i zetu", ponosno će ona.

"Sada ti je dobar? Da sam na Nikolinom mestu samo bih te preskočila", progunđa nana, a Nikolu to nasmeje.

"Ma šta pričaš Gospava ja sam uvek volela našeg Nidžu." Pravda se mama sama sebi za svoje postupke iz prošlosti, iako dobro zna da to nije istina.

"Najlepšu vest ste mi rekli. Volim vas mnogo oboje", kaže otac i oboje nas zagrli, čak su mu i suze krenule, a onda ode do sobe po pušku i ispali tri hica u vazduh.

Nikola

Ubrzo su komšije Panića saznale da se Dušica opet verila, pa su pohitale da nam čestitaju. Otišao sam do toaleta da bih bio na nekom manje bučnom mestu i pozvao Aniku. "Dolazi u Kremna! Ženim se!"

"Opa, Džoni! Stižem!"

Posle se vratim kod Dušice koja jadna pomno sluša neku baku Radenku, koja joj govori da ništa ne brine jer boli samo prvi put. Hoću da puknem od smeha tome, ali se pristojno suzdržavam, baš kao i Dušica.

Ubrzo stigne celo društvo, svi popijemo mamlo više, zapevamo i onda meni počne telefon da vibrira. Kada vidim da me zove majka, skontam da mojima nisam javio novosti. Stvarno nisam normalan.

Izađem ispred kuće i javim joj se.

"Nikola sine, pa gde si ti? Ne javljaš se uopšte."

"Super sam mama, ne brini."