ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

20. Prošlost

Dušica

Veza sa Nikolom je išla divno, ali je i dalje bila tajna. Prepreke nas nisu udaljile, naprotiv još više su nas zbližile. Svaki put kada smo bili zajedno znali smo koliko je to vreme dragoceno.

A kako smo se viđali, to je tek priča za sebe. Jednom, kada sam bila drugi srednje, slagala sam doktorki simptome i dobila sam opravdanje da ne idem u školi. Teta Milanki, kod koje sam iznajmljivala sobu, rekla sam da idem u Kremna da preležim virus, a u stvari sam otišla za Beograd. Teta Sara je otišla u posetu sestri u Švajcarskoj, tako da sam bila kod Nikole. Sem što sam se uveče, kada bi gospodin Jovanović bio kući krila. Za divno čudo nije nas provalio. Bio je preumoran od nekog teškog slučaja koji je tada vodio.

Naravno, i Nikola je dolazio krišom u Užice. On bi tada ostao kod Petra. Sve u svemu, zaista smo se oboje trudili da što manje bude ta prepreka od stotine kilometara između nas.

Jedino što je postalo novo, a to je da je Nikola postao ljubomoran. I to nije postao generalno ljubomoran na sve, već samo na Veljka Milekića. Veljo je išao i svima pričao kako mu se sviđam, pa je to stiglo i do Nikole. Svom srećom, Veljo je dolazio samo za raspuste, tako da se nismo mnogo prepriali oko njega.

Naravno, vest da se sviđam Velju stigla je i do moje majke koja je bila oduševljena tom činjenicom. Čak je tati i nani objašnjavala zašto je Veljo bolji od Nikole:

"Nikola i Dušica se samo druže. Kao da ne vidiš kako mali očikuje sa Verom kad god su oboje ovde kod nas. Dok je Veljko pravi zlatan dečko, a plus iz dijaspore. Taj neće da se mlati, već hoće ženu svog roda. Tako da je to Dušicina zlatna prilika za njega. Plus je baš lep dečko."

Jednom se zadesilo da je kod naše komšinice Anke došla Veljova tetka iz Mokre Gore. Mama ih je odmah pozvala na kafu i naravno ja sam izigravala konobara ne bi li se pokazala u najboljem svetlu.

Sve mi je to bilo naporno i htela sam milion puta da joj kažem da sam sa Nikolom, ali sam se bojala njene reakcije i neodobravanja naše veze. A sam Bog zna da ono što Nadeždi ne odgovora, niko ne može da promeni.

Naravno, Nikoli nisam rekla da je kod nas kući dolazila Veljkova tetka i to mi je bila greška koja nas je dovela do ozbiljne svađe.

Nikola

Dušica je i dalje bila moje sve. Najlepši cver među njih hiljadu. Jedino mi je smetao glupi Veljo Seljo. Otvoreno joj se nabacivalo i bilo ga je briga da li sam tu ili ne. Koliko god sebi govorio da je nemoguće da Dušica uradi bilo šta s Veljom, osećao sam neverovatnu ljubomoru.

A onda jednom dok smo bili u školskom dvorištu u Kremnima i igrali fudbal, video sam kako gleda Dušicu koja je kasnila u školsko, jer je ostala da sačeka Veru koja je bila sa mamom i tatom u Višegradu, pa de ne ide sama. Rekla mi je da nema potreba i ja da čekam, već da idem sa društvom i to sam i učinio. Kada sam došao gore video sam da su tu neki Mokrgorci i među njima Veljo Seljo.

Desilo se to da je lopta otišla u Dušicinom pravcu, ona ju je uhvatila i Veljo je bio prvi do nje, pa je normalno da je bacila loptu njemu. Međutim, ono što je Veljo tada rekao je ono što me je najviše zabolelo, jer sam saznao da mi Dušica ne priča sve. 

"Dušice, baš si divna. Hvala što si uhvatila loptu. Inače, i moja tetka kaže da si najbolja i najvrednija devojka. Kao i da kuvaš fenomenalnu kafu..." Više nisam ni slušao, jer ga je Petar zvao da nastavimo igru, ali ja više ništa nisam slušao već sam samo gledao u loptu i ponavljao u mislima da mi Dušica nikada nije rekla da je kod njih dolazila Veljkova tetka. Pred očima mi se odmah ukazala teta Nadeždina vesela faca, jer je tetka od potencijalnog mladoženje tu, dok sam ja samo "drug" Nikola i ništa više... Jednostavno sve to nije fer...