ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

10. Prošlost

Draga Dušice,

Molim te samo da se ne naljutiš na mene zbog moje iskrenost, ali ne mogu više da se pretvaram da si mi samo najbolja drugarica, jer si ovog leta postal i više od toga. Posle onog poljupca kod Petra u dvorištu, moja osećanja prema tebi su se promenila. Možda se to desilo i ranije, ali sam tek tada sve to skontao.

Mnogo mi je teško palo što ti nisi osećala isto kao i ja, ali sam kasnije nekako to prihvatio. Zbog toga mi je bilo draže do provodim vreme sa Verom, nego sa tobom. Ne zato što mi je sa njom lepše, već zato što si ti rekla da ćeš prestati da se družiš samnom ako te još jednom poljubim... Mnogo je teško stajati pored tebe i ne misliti o tom poljupcu. Za mene je to  bio savršen poljubac.

Znam da ću ovim pismom ugroziti naše prijateljstvo, jer ti ne želiš da spominjemo taj poljubac, a kamo li da čuješ ovako nešto, ali morao sam da ti kažem sve. Nisam imao hrabrosti da to uživo učinim, bojao sam se da bih se onda razišli u svađi.

Tvoj Nikola

Dušica

Već peti put danas čitam Nikolino pismo, a od kada ga imam sigurno već po koji milion. Nikola danas dolazi! Po prvi put ne znam kako će izgledati naš susret. Jovanovići nisu dolazili na Taru od prošlog leta. Svaki Nikolin raspust su iskoristili da odu iz zemlje.

"Dušice, dođi da mi pomogneš da raspremim sto. Jovanovići samo što nisu stigli", Nadežda me opominje. Kada napokon dođem da joj pomognem, ona me odmeri od glave do pete.

"Šta si obukla tu kratku maicu. Bubrezi su ti goli. Nisi više dete. Treba ti rađati jednog dana, a i kao neka si profuknjača", kaže mi rođena majka dok gleda sa neodobravanjem moju drečavo zelenu kratku majicu koju sam uparila sa crnim helankama.

"Nadežda, pusti je. Dete je", brani me tata.

"Šta dete? Još malo pa može i da se uda. Još će pomisliti da se nabacuje Nikoli."

"Baš bi bili lep par", doda baka Gospova dok glanca kristalne čaše.

"Ma kakav par. Ko da je Nikoli da ima curu, on bi dečko samo sada da iskoristi", okrene se prema meni potom i preteći mi kaže: "Nemoj slučajno da si se petljala sa Nikolom, pa posle celo selo da priča. I ovako već pričaju, pa im nemoj davati dodatnog materijala. Posle te niko neće hteti!"

Nadežda me u posledje vreme ubija u pojam. Tera me da kada god ko dođe u kuću da ga lično ja poslužim slatkim i vodom. Svima priča kako joj u svemu pomažem i kako kuvam sa njom, iako još ništa sem prženih jaja nisam sama spremala. Verina majka i ona se takmiče koja će svoju ćerku u nebesa da digne.

Pola šest je, a Jovanovići su rekli da će doći oko šest. Sada je počela trema da me hvata. Od prošlog leta sa Nikolom sam pričala svega tri puta i svaki put ne više od dve minute. Stalno je imao nešto da radi i žurio je. 

Svaki put kada sam ga zvala bila sam ushićena jer sam htela da mu kažem da se i ja osećam isto kao i on, ali nijednom mu nisam rekla. Ne da nisam htela, nego nije bilo prilike. Zbog toga sam čvrsto rešila da mu danas priznam sve i zato mi već sada sve igra u stomaku. 

Dok se nervozno šetam kroz kuću, čujem kako se kola zaustavljaju ispred dvorišta i odmah me obuzme vrućina. Stigli su! Napokon ću opet biti sa Nikolom. Nikolom koji gaji osećanja prema meni. Svake ranije godine bih istrčala iz kuće i bacila mu se u zagrljaj, ali sada sam ukočena. Ne mogu da se pomerim. Da li će mu se svideti ova moja majčica? Možda bi bilo bolje da sam je uparila sa svetlim farmerkama? Milion pitanja mi se mota po glavi...