ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

14. Prošlost

Dušica

Već je dve nedelje prošlo kako sam se smuvala sa Nikolom, a ja i dalje ne mogu da verujem da je to istina. Sve izgleda kao neki san. U početku niko nije znao da smo zajedno. Pravili smo se pred svima da je sve isto kao pre, da smo samo najbolji drugari, a onda smo napravili grešku u koracima.

Prvo što je svima bilo čudno je to da smo Nikola i ja opet postali prsni drugari. Drugo, što se često „izgubimo" zajedno. Npr. ako uveče dok smo u školskom dvorištu, krenem do česme da pijem vode, Nikola obavezno krene samnom ili obrnuto. Takođe, ako smo na Tari, nas dvoje smo iz bazena hotela "Omorika" često izlazili ne bi li uživali u sauni (naravno, nije nas bila briga što se unutra bukvalno topimo dok smo mogli da se ljubimo)... Sve je to bilo super dok nas šestog dana naše veze nisu provalili Petar i Vera.

Nikola je došao kod mene i trebao je tu da bude dve noći. Naravno, dok smo bili u kući bili smo najpažljiviji samo da nas ne bi uhvatila Nadežda. Pa u kući ne da se nikada nismo poljubili, već ni slučajno dotakli. Ali smo zato obje išli iza štale i tu se, između dva lešnika, ljubili. Sve je mirisalo na krave i ovce, ali nas je bilo briga sve dok smo mogli da uživamo jedno u drugom. Milisav i Nadežda su bili ubeđeni da je Nikola fasciniran domaćim životinjama pošto je jelte dete iz grada, dok se baka Gospova često smeškala kada bi se vratili u kuću (da li je ona znala šta radimo ili ne, nisam imala pojma).

A onda smo tog šestog dana naše veze, posle ručka, rekli da idemo u dvorište. Mama je vikala da je bolje da ostanemo u kući, jer je napolju nepodnošljivo vruće, ali mi je naravno nismo poslušali.

"Ama Nadežda, pusti decu da uživaju u letnjem raspustu", rekao je tata pošto mama nije prestajala da priča o vrućini.

Čim smo došli iza štale, Nikola me je naslonio na drveni zid i prislonio je svoje usne na moje. Uživali smo toliko u poljupcu da nismo čuli ni da nam se neko primakao. Kada smo napravili pauzu i otvorili oči ne skidajući pogled jedno sa drugog, čuli smo tapšanje. Oboje smo se prepali i brzo okrenuli ka strani odakle je dolazilo tapšanje i ugledali smo Veru i Petra.

"Hoćemo reprizu!", rekao je Petar. Dok je Vera skroz besno rekla njemu: "Znala sam! Šta sam pričala preključe Nešketu i tebi? Vidiš da sam imala pravo."

To veče u školskom dvorištu Vera je svim drugarima ispričala šta je videla i svima se unosila u lice govoreći im da su je za džabe nazivali ludom jer je i te kako imala pravo da smo Nikola i ja zajedno...

Nikola

Laknulo mi je kada su naši drugari saznali da smo zajedno i ako to nisam mogao priznati Dušici, jer je ona bila uspaničena da će teta Nadežda otkriti i da je to kraj svakog kontakta između nas dvoje. Znao sam da niko od njih ne bi otkiro našu tajnu, sem Vere. Njoj nisam verovao, pa sam joj zato rekao da slučajno nikom ništa ne kaže, jer ću u tom slučaju ispričati svima šta je radila sa Strahinjom, dečkom koji je starije dve godine od nas i ima takođe vikendicu na Tari. Iskren da budem nisam imao pojma šta su njih dvoje radili, ali znajući da joj se Strahinja više nije javljao kada bi je sreo već se samo podrugljivo smejao, znao sam da se nešto desilo.

Bilo je lepo što sam Dušicu mogao da držim za ruku pred drugarima kada smo išli na kupanje u rečni vir ili što sam je stavljao da mi sedi u krilu dok smo se uveče sastajali u školskom dovrištu.

Kada smo bili na Tari kod mene, sve je bilo opuštenije. Verovatno su mama i tata mislili da je to samo Dušica, koju znaju godinama, pa nas nisu proveravali u sobi. Tako da smo se često mazili u krevetu, naravno sa odećom, iako sam Bog zna koliko sam želeo da je mazim svuda, ali naravno ni u snu mi nije padalo da to predložim Dušici... Znao sam da bi mi istog momenta opalila šamarčinu i da više ne bi samnom reč progovorila. Zato sam mudro ćutao i uživao u onome što mi pruža.