ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

6. Prošlost

Dušica

Skoro svi su sedeli u krugu oko vatre, manje više, a nama su ostavili mesta iza njih pored Neše i Gileta. Nikola je bio između Vere i mene. Videla sam da ga nervira to što je Vera priljubljena za njega kao neki magnet, ali ona to nije primećivala. Čim je to primetio Petar, postao je i više nego ne ljubazan prema Nikoli. Kada ga je Nikola pitao da mu donese vode, on mu je samo rukom pokazao na česmu u dvorištu.

"Bilo je to prošle godine, jel se sećaš Anđo", pričala je Milica priču koju već svi znamo napamet. Kada joj se prividela pokojna baka u dvorištu. Nikola je već počeo da cokće, jer nije voleo te kremanske priče. Vera je primetila da mu to dosađuje pa je odjednom skočila i rekla: "Imam ideju."

"Kakvu ideju?", pitala ju je Milica dok smo mi ostali čekali da progovori.

"Dosadno je ovo. Svaki put kada se sastanemo pričamo iste priče o priviđenjima koje smo čuli od drugih ili Milica svoju. Ajde da radimo nešto drugo, kao na primer da se igramo fote", usplahirano nam je rekla Vera.

"Ili da se zezamo i igramo žmurke, pa posle možemo i fote", dodao je Petar.

"A šta ćemo sa pečencima?", pitao je Gile.

"Ma i onako smo svi jeli", rekle su u glas Milica i Vera.

Posle izgovaranje brojalice ispalo je da Anđa žmuri. Svi smo se rastrčali po dvorištu, koje je bilo ogromno. Nikola me je povukao za ruku i nas dvoje smo pobegli sami na sam kraj dvorišta. Kod jedne trešnje.

"Ne možemo se sakriti nas dvoje iza trešnje", rekla sam Nikoli koji je odmah nabacio kez i pogledao prema gore. On hoće da se po mraku pentram na trešnju? "Ti si lud!"

"Ne brini Dušice sjaj će ti ostati na usnama, teško da ćeš išta od tog sređivanja pokvariti ako se popnemo na drvo." Zašto u svaku našu konverzaciju on ubacuje moj sjaj? Šta je to toliko čudno? Ne mogu da se prepirem sada sa njim, jer postoji mogućnost da nas Anđa čuje, pa se samo popnem na drvo i rešim da ćutim.

Posle nekoliko minuta ispod trešnje se nađe i Neša. "Džoni, Dušice, jel ste to vas dvoje gore?", tiho nas pita dok pokušava da nas raspozna.

Nikola

Šta Neša traži tu? "Mi smo", odgovori mu srećno Dušica i istog tog momenta sam shvatao čemu sjaj i spremanje, pa sve je to zbog Neše.

Čim se Neša popeo i smestio na granu bliže Dušici, ona nije mogla da sakrije kez, a malo pre je delovala čak ljuto. Kako ranije nisam primetio ove simpatije?

"Dušice, baš si se lepo sredila danas."

"Hvala, Nešo."

Kakav je ovo razgovor? Pričaju kao da su neki retardi. Vidi ga kako bulji u Dušicine grudi. Ne mogu to više da gledam pa krenem da pričam o fudbalu, samo zato što znam da je fudbalica bila i ostala Nešina prva i najveća ljubav.

"A tu ste bando?", prestravi nas sve Vera i odmah krene da se penje na drvo. Kada je videla da Neša sedi bliže Dušici ispustila je izdah olakšanja i sela je na istu granu na kojoj sam I ja.

"Vera, puće grana. Možda je bolje da sedneš na ovu ispod moje." Ona me pogledao belo, kao da sam joj rekao da napiše novu teoriju gravitacije, a ne da se pomeri samo.

"Džoni, jel ti to hoćeš da kažeš da sam debela, pa da će zato pući grana?", uznemireno me upita. Istog momenta pocrvenim. Hvala Bogu da smo u mraku, pa drugi ne mogu da vide moje obraze crvene kao bulka.

"Vera, nisi debela bre, nego je ova grana tanka. Ako još ti sedneš na nju, sigurno letimo dole. A ja sam prvi seo na nju, tako da ti moraš da siđeš."