ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

9. Sadašnjost

Dušica

Šta on radi ovde ito još sa Nikolom? Nije valjda da su bili u kontaktu, pa se Nikola namerno poigravao samnom samo da vidi šta ću da kažem? Ne, to ne može biti istina. To je ipak moj Džoni. Moja prva ljubav. Bez obzira na sve, nikada me ne bi tako izdao. Izlazim iz kola dok tri para očiju gledaju u mom pravcu i kao da se boje koji je sledeći moj korak.

"Ćao", obratim se svima. Pokušavam pred Veljkom da glumim ravnodušnost, ali bih mu najrađe iskopala oči. Onda osetim kako me Nikola proždire pogledom, ali ništa ne progovara. Njegovo lice je ledeno. Kada nam se pogledi sretnu, samo me strelja očima i onda se obrati Neši:

"Hajmo mi unutra u kafić, neka Veljo i Dušica ostanu nasamo, ako imaju šta jednom drugom da kažu", odmah se okrene, kao da ne želi da čuje moj odgovor ili vidi reakciju mog tela na tu njegovu izjavu. Veljko doda: "Hvala ti, Džoni!"

Kada se Nikola i Neša odvoje dovoljno od nas da ne mogu da nas čuju, okrenem se prema svom bivšem vereniku i upitam ga hladno: "O čemu to nas dvoje imamo da pričamo?"

"Dušice, znam da sam ispao stoka, ali meni je stalo do tebe", i taman kada pomislim da u njemu ima malo ljudskosti, on mi samo prikaže svoje pravo lice. Priđe mi bliže, pa stavi svoje ruke oko mog struka, a potom krene da ih spušta niže, prema mojoj zadnjici: "Dušice, to što nismo više vereni to ne znači da me i dalje ne uzbuđuješ." Krene da me poljubi i jedva se izmaknem, ali ne iz njegovog zagrljaja. U potpunom sam šoku.

"Mala, nemoj tako iznenađena da budeš. Pa valjda znaš koliko je moja mašinka volela da se zabija u tvoju usku krofnicu", potom se skloni od mene i povuče me za ruku da krenemo prema lokalu i onda vidim Nikolu kako sa bocom piva stoji ispred ulaznih vrata i posmatra nas dvoje.

Kada se primaknemo malo bliže, Veljko se obrati Nikoli kao da su najbolji drugari: "Džoni, šta radiš ovde sam? Pa nsiam te tebra ovde zvao u trojku!" Potom počne da se cereka sam svojoj izjavi. Nikola samo klimne glavom u odričnom pokretu i kaže sa osmehom: "Pa znam, tebra!"

Veljko otvori vrata i naravno ne znajući ni b od bontona krene odmah da ulazi. Za njim idem ja, a iza mene Nikola. Odjednom Veljko zastane i Nikola stavi ruku na donji deo mojih leđa, ali samo na trenutak, jer je već sledeći pomera i kulturno mi se izvini, pa se provuče između Veljka i mene prema napred i uputi se ka šanku gde stoji Neške.

Nikola

Sedam pored Nešketa sav pogubljen, jer ne mogu da verujem šta sam sve danas saznao. Dušica i Veljko. Zvuči kao loša bajka, jer mi je taj spoj ne spojiv. Ali nije bajka, već jebena istina. Moja prva ljubav me je ostavila i onda završila sa Veljom Seljom. I taman kada sam mislio da veći udarac večeras nisam mogao da dobijem, onda vidim kako se Dušica topi u zagrljaju tog odvratnog gastarbajtera.

Dušica posle javljanja nekim likovima dolazi do nas i sedne sa druge Nešine strane. Neša nije glup dečko, odmah je zaključio po našim facama da nešto nije kako treba.

"Znači, baš kao nekada, i sada sam Unprofor." Ni jedno od nas dvoje mu ništa ne odgovara. Dušica se pravi da gleda po kafiću, a ja naručujem rakiju, jer treba mi nešto da me preseče posle večerašnjeg šoka.

Posle treće rakije na eks, koju gasim pivom, baš kao klinac koji pokušava da se oduzme od alkohol, Neške me pogleda i kaže: "Lakše malo! Inače sutra nećeš biti nizašta."

"Jebeno me je briga kakav ću biti sutra", i samo što sam to rekao pojavila se Vera u svom punom sjaju. Baš kao što su joj i fotke na Instagramu. Dekolte toliki da je još jedan centimetar dublji i pupak bih joj video, majica je inače bela i prozirna, a dole helanke metalik sive koje šljašte ko aluminijumska folija.