ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

5. Sadašnjost

Dušica

Nikola i ja smo se prisećali svega. Od dana kada smo se upoznali, pa dok se nismo razišli. Smejali smo se zajedno nekim stvarima koje su nam u prošlosti izgledale kao tragedija. Sa njim je tako lako razgovarati, a ne kao sa Veljkom. Sada kada sam se setila Veljka došla sam do zaključka da ni Džoni ni ja nismo spominjali sadašnjost, već smo vešto oboje pričali samo o zajedničkoj prošlosti. Istog momenta kada mi je to palo na pet i Nikola se zamislio, a onda je počeo da grebucka sto, što je pre radio kada je bio nervozan. Iako ne znam kako, nekako sam osećala da je pomislio isto što i ja, a njegovo sledeće pitanje mi je potvrdilo predosećaj: "Dušice, šta se desilo sa tobom posle nas?"

"Posle srednje u Užicu otišla sam na studije u Novi Sad. Završila sam turizam."

"Novi Sad, a?", kao da je sam sebi postavio pitanje, pošto je dva tri puta klimnuo glavom, pre nego što je dodao: "Kao student sam redovno visio u glavnom gradu vojvođanske ravnice. Dolazio sam skoro svaki mesec bar na dve tri studentske žurke." Potom se opet zamislio. Kao da se priseća nečeg bolnog.

"Izgleda je sudbina htele da se ne vidimo, jer su mene cimerke terale da izlazim sa njima, ali sam se više fokusirala na učenje. Možda da si se javio...", ne mogu da verujem da sam to rekla naglas, ali istina je da sam bez obzira na sve želela da me Nikola potraži. Međutim, očigledno je bilo da je stavio tačku na naš odnos jer ne samo da me nije potražio već se više nikom od našeg zajedničkog društva nije javljao. Kao da je hteo da totalno izbriše to naše zajedničko vreme. Pre nego što pomisli da sam patila za njim, dodam: "Mogli smo popiti kafu ili izaći nekada zajedno."

"Dolazio sam u Novi Sad jer mi je devojka tamo studirala matematiku." Iako sam mogla očekivati ovako nešto, ova informacija me je pogodila. Ja sam sa tom devojkom bila na istom faksu, možda sam i svaki dan prolazila pored nje, a da nisam znala da je ona sa mojim Nikolom. 

"Pa lepo", kažem čisto da nešto kažem i molim Boga da nije primetio tugu na mom licu. Da bih iskočila iz ove neprijatne situacije, počnem da bleblećem: "Super mi je bilo u Novom Sadu. Čak sam radila volonterski u jednoj njihovoj turističkoj agenciji, Alijan turs. Tako da sam imala dosta iskustva posle diplomiranja. Potom sam se vratila kući, a onda sam malo radila i u Beogradu, sve dok se nisam verila."

Nikola

Dok se nije verila? "Znači, sada si u srećnom braku", nabacim najlažniji osmeh oduševljenja ikada i po njenom licu znam da mogu za ovu glumu da dobijem oskara. "Bila si u Beogradu i nisi se javila?", pokušam sve da prebacim na zezanje dok mi se duša lomi od bola. Dušica se udala?

"Džoni, izgubili smo kontakt odavno... Kako sam mogla da znam da li želiš da me vidiš ili ne?" Mogu sada da joj kažem da sam svaki jebeni dan mislio na nju, da ne mogu da verujem da ona misli da nisam želeo da je vidim, da bih i sada skočio odmah na nju i zasuo to lepo lice poljupcima, ali jebi ga, vidim da je ona u skroz drugom fazonu, pa rešim da joj odgovorim ono što želi da čuje: "Imaš pravo."

Potom udahnem, kao da tražim dodatni vazduh, jer znam da sada moram pokrenuti najgoru temu. Nije da me neko tera, ali želim da znam... Jebeno želim da znam, ko je suprug moje prve ljubavi. "Od kada si u braku?", eto ispalio sam to iz sebe. Vreme je za bolne teme. Srce mi udara ko ludo, a ljubomora me ždere dok čekam da progovori.

"Ko je rekao da sam u braku?", postavi pitanje dok joj se leva obrva izvila prema gore. Uvek mi je bila neopisiva slatka kada to radi, a sada mi je neopisivo seksi, pogotovo što mi je umirila dušu jer znam da nije rekla jebeno "da" ili je moždra razvedena? "Razvedena?", odmah pitam, a ona samo izbeči oči. "Ama ko ti je rekao da sam udata ili bila udata?" Vau, ovo je definitivno raj za moje uši, srce i dušu.