ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

2. Prošlost

Dušica

Imala sam samo pet godina kada sam sa svojim ocem Milisavom krenula tokom lepih letnjih dana da idem na Taru i pravim mu društvo dok on prodavao sir i kajmak. Volela sam da gledam raznu decu koja su tu dolazila radi odmora i koja su se divila visokim četinarima. Nikada dalje od Užica nisam otišla i za mene je ceo svet bio u ovom zelenom raju. Često mi nije bilo jasno zašto svi beže iz sela ako je svaki grad kao Užice. Selo je u mojim očima bilo hiljadu puta lepše od grada punog smoga.

Volela sam što je moje dvorište prostrano, što su se u daljini videle šume. Volela sam da provodim vreme sa svojom rođakom, a ujedno i najboljom drugaricom, Verom.

Dok sam sedela kraj svog oca Milisava malo podalje od nas, u livadicu ispred restorana Jeremičak, su se igrala neka deca. Bilo ih je desetak. Devojčice nisu izgledale kao da su željne da prime još jednu da se igra sa njima, a nekoliko dečaka se šalilo na račun jedne devojčice koja je malo pre pala i izderala kolena. Samo sam iz daleka posmatrala tu gradsku decu i nisam im prišla, bar ne tog dan.

Sledećeg dana sam opet pošla sa tatom na Taru. Ovoga puta u kosu sam stavila i šnalice koje sam dobila lane za rođendan, tako da je moja kovrdžava kosa izgledala uredno. Nije prošlo ni pet minuta kako smo stigli kada se jedan dečak stvorio ispred tezge sa svojom majkom. Ljupka gospođa je rekla tati šta sve želi, a dečak koji se kezio nije skidao pogled sa mene. Izgledao je smešno. Imao je tamnu kosu i oči, usta su mu tako nasmejana delovala kao neka lopta za ragbi, a prednji zubi su mu bili ispali. Samo što je gospođa uzela šta je pazarila dečak je rekao: "Mama, stani. Želim da upoznam ovu devojčicu." Tako smo se upoznali Nikola i ja.

Gospođa Sara, Nikolina mama, je pokazala tati gde je njihova kuća, mogla se videti sa tatinog štanda, i pitala je da li bi dozvolio da se deca igraju ispred kuće. Posle nekoliko mojih "molim te, tata", dozvolio mi je da idem da se igram sa svojim novim drugarom.

"Mama mi neda da se igram sa onom decom tamo jer su mi pre nekoliko dana polomili omiljenog Transforemrsa."

"Šta su ti polomila?", upitala sam zbunjeno. Nikola mi je onda objasni sve o Transforemersima i moram priznati da su mi se svideli, iako nisam odgledala ni jedan crtani. Nikola je imao i video kasetu tu u kući na Tari, ali gospođa Sara nam nije dala da provodimo vreme u kući kada je dan tako divan.

"Sa čim ti najviše voliš da se igraš?", upita me radoznalo Nikola.

"Sa bebama. Mislim lutkama bebama. Moj tata ih zove ćelave lutke", samo što sam to rekla počela sam da se smejem, jer mi je uvek bilo smešno kako ih tata zove, a moj novi drugar me je sledio sa smejanjem. Kada smo napokon prestali da se smejemo, rekao mi je da sledeći put ponese svoju lutku, pa da se igramo i sa njom, ali da bi sada voleo da se igra sa Transformersima i ja sam bez reči prihvatila njegovu ponudu.

Bila sam presrećna što sam stekla još jednog prijatelja sem Vere. Jedva sam čekala da se vratim u Kremna i ispričam Veri kako imam novog drugara.

Sledeći put sam ponela i svoju lutku. Nisam čekala da Nikola dođe po mene već sam sama otišla do njegovih vrata i pozvonila. Otvorila mi je ljupka gospođa Sara, koja je u mojim mladalačkim očima bila najlepša žena na svetu, i odmah je pozvala Nikolu da siđe sa sprata jer mu je stigla drugarica.

Nikola je bez reči prihvatio da se igra samnom mame i tate koji su zajedno odgajali dete. Čak je prihvatio i da nam se ćerka zove Jelena. Moje maleno srce je zbog svega toga bilo puno prelepih osećaja.

Teta Sara nam je spremila divan ručak, a tata je bio srećan što je njegova mezimica provodila neko vreme sa tako divnim detetom kao što je Nikola.