ZABORAVLJENE STRASTI | ✔️

17. Sadašnjost

Dušica

Budim se i kada vidim da sam u nainoj sobi znam da se sve zaista desilo, a ne da je bio samo san. Veljko, Nikola, tuča, poljubac sa Nikolom, seks sa Nikolom! Bože, šta sam to uradila? Kako ću sebe pogledati u ogledalo zato što sam spavala sa dečkom kojeg je devojka čeka da se vrati kući.

Ustajem i odlazim u kuhinju gde Nana sprema lepinje.

"Dobro jutro", kažem crvenih obraza jer me je i dalje blam što me je sinoć provalila da sam bila intimna sa Nikolom.

"Nadežda, probudila se!", vikne nana, a mama utruči u kuhinju. Ovako ornu je odavno nisam videla.

"Sine, jel istina da je Nikola pretukao Veljka za sve što ti je napravio?", pita me usplahirano majka.

"Mama, gde si to čula?", kako već zna jebote šta se desilo. Šta kako, pa ovo su Kremna.

"Draginja mi jutros pričala u radnji. Kaže da ga je Nidža dobro izlemao", onda nabaci osmeh na lice, "vala, neka je! Zaslužio je gad!" Potom mi priđe pa me zagrli, a onda stane ravno ispred mene i pita me: "Jeli Dušice, hoće doći Nidža da nas poseti?"

"Ovaj, kada smo kod Nikole... on....je...", iako ima osmeh na licu ne znam kako će reagovati kada čuje da je ovde. Nana nastavi umesto mene:

"Već je ovde. Spava na tavanu, zato je Dušica spavala u mojoj sobi." Nadežda se uzbudi, pa pogleda mene, pa nju, kao da traži da joj još jednom potvrdimo, a kada ni jedna od nas ništa nije rekla, ona ispuca:

 "Gospode Gospava, ti praviš lepinje, a dečko će sa nama doručkavati", krene da se krsti, "daj bre nešto što je sada moderno. Neki zdrav obrok", pa krene prema frižideru ne bi li ona izvadila namirnice da pripremi doručak po svom.

"Šta vam je svima? Dobro jutro, sine", kaže tata koji ulazi u kuhinju.

"Šta šta nam je? Nikola je ovde, pa da spremim čoveku nešto po njegovom ukusu za doručak", Milisavu se razvuče iskren osmeh po licu, pa kaže: "Pa gde je mangup? Da mu se zahvalim što mi je branio čast ćerke." 

Počinjem da vrtim očima, jer niko od njih ne zna da je Nikoli razbijen auto, do duše ne mislim da nana nije skontala sve, ali mudro ćuti, tada primetim da su se majka i otac zagledali prema vratima, iza mene, skroz oduševljeni.

Nikola

Da mi je nekada neko rekao da će se Nadežda ovoliko obradovati kada me nekada vidi, ne bih mu poverovao. "Nikola sine, pa da li je moguće da si opet ovde", govori mi dok mi prilazi i grli me, čak je i suze pustila."Vidi ga Milisave samo kako je izrastao. Pravi lepi čovek iz kojeg isijava inteligencija."

"Nego šta", doda Milisav, pa pomeri teta Nadu i zagrli me. "Dobro ti nama došao opet!"

"Bolje vas našao, Panići!" Odpozdravim, pa stavim svoju ruku na Dušicin donji deo leđa, ali ona se odmah izmakla. Koji joj je? Šta sam sada zajebao? Odlazi do stola i sedne. E pa neće moći kako ona hoće, ovoga puta nikako neću odustati. Odem i sednem tačno pored nje.

"Uzmi mili Nidžo i jedi, pa ćemo posle pričati. Sigurno si jako gladan", skroz učtivo mi kaže Nadežda, a ja ni dalje ne mogu da verujem da je ta ona ista žena koja mi je rekla da se gonim iz njene kuće.

"Ne jedi te splačine, spremila je nana ono što najviše voliš. Lepinje!"

"Hvala mnogo!", sada sam ja sa onim dečijim iskrenim osmehom, jer niko, ama baš niko na ovom svetu, ne pravi komplet lepinje bolje od bake Gospave.

Dok Dušica i ja jedemo, Milisav i Nadežda odu do dnevnog boravka, a uskoro i baka napusti kuhinju. Tako da sam napokon opet sam sa njom.

"Baš si izgladnela", kažem dok gledam Dušicu kako jede bez minimalne pauze.