savršen par - Leon Goretzka

on nije bio sam

"U koliko sati počinješ večeras, nekako sam zaboravio?" pogledala sam u telefon, bila je to poruka od Leona, jutros me uspjela probuditi. U jednom trenutku sam se začudila o čemu me pita i onda se sjetil, danas mi je prva utakmica.  Nisam bila spremna, pogotovo zbog jedne činjenice, dolazi Leon, dolazi Joshua. Nisam se navikla na jednu stvar, moj nekadašnji najdraži igrač za kojeg sam smatrala da ga nikad neću upoznati, dolazi na utakmicu, zbog mene, jer mi je prijatelj.

"19:30. Dolaziš li?" 

"Naravno da dolazim, jedini problem je što nemam tvoj dres..."

"Zašto bi ti trebao moj dres, nisam sigurna ni da imamo prezimena na dresovima :/"

"WTF, definitivno propali klub ahaha"

"Slažem se Goretzka, u potpunosti se slažem. Hoćeš doći sam?

"Nadam se da ne, idem na trening u 11 pa ću pitat nekog od momaka kasnije"

"Nemoj kasniti Goretzka, vidimo se večeras ;)"

"Vidimo se, Viel Glück"

Ostavila sam telefon i odlučila izać van i prošetati malo. Uvijek bih to radila prije utakmice, a nisam mislila ni da danas napravim neki izuzetak. Obukla sam sivu trenerku, sivu Leonovu Bajern Minhen duksericu i svoje crne Nike patike. Leonu sam pričala koliko želim Bajern Minhen duksericu sa brojem nekog od igrača, ali sivu duksericu, jer smo mi rukometašice imale samo crni i crveni komplet. On je bez razmišljanja skinuo  svoju duksericu i poklonio mi je. Postao mi je najbolji prijatelj za manje od mjesec dana. Dogovorili smo se i da ćemo jedno drugom ići na utakmice svaki put kad bi bile u Minhenu, a Leonova prva utakmica za Bayern je trebala biti sutra.

LEON P.O.V

Izašao sam iz kuće i čekao Joshuu da svrati po mene. Trebao je doći u 11 sati, a tipični Joshua kasnio je više od deset minuta, dok sam ja kao budala čekao nasred ulice, kao i svaki prethodni dan. Večeras je Sannina utakmica, obećao sam doći. Nisam znao s kim bih mogao otići. stoga ću pitati Josha ili Matsa, oni uvijek idu na utakmice van fudbala.

Nakon 10 minuta čekanja Joshua se pojavio. Otvorio sam suvozačeva vrata i sjeo.

"Kunem se Josh, kupit ću auto! Čekam te već skoro 20 minuta. Nisi realan!" rekao sam ljutito a on se samo smijao klimajući glavom.

"Začepi Leon, da si htio kupiti auto, učinio bi to odavno!" rekao mi je šaljivim tonom, i iskreno, shvatio sam da  je u pravu, plašio sam se voziti otkako sam napravio saobraćajnu nesreću prošle godine u Gelsenkirchen-u. Na sreću, sve se završilo ok.

"Istina, Josh, istina... Šta ima?" pitao sam ga kako bismo skrenuli sa teme.

"Ništa specijalno, sve je apsolutno isto kao i svakog prethodnog dana.. Kod tebe, što je sa San?" pitao me je na što sam ja samo podigao svoje obrve. Pravio sam se kako me je briga za Sannu, a i Josh i ja smo znali da sam u Sannu zaljubljen preko ušiju od onog trenutka kad sam je zalio kafom.

"Sannom?" pravio sam se iznenađen "Apsolutno ništa, BFF's!" nasmijao se na te moje riječi. Ako me je iko poznavao, to je definitvno bio on. Nisam mu nikad ništa mogao sakriti, otkad se poznajemo.

"Kad smo kod Sanne, ima prvu utakmicu večeras. Šta misliš da idemo? Ja sam joj svakako obećao doći, a ne ide mi se baš sam..."

"Da Goretzka, naravno da ćemo ići. Zar ću dozvoliti da moj baby bro ispali curuna dan njene utakmice?"

Sanna P.O.V

Obukla sam opremu kluba, spakovala sve potrebne stvari za utakmicu i krenula sam prema dvorani. Opet sam išla pješke, očigledno sam opjednuta hodanjem po ovom gradu, s obzirom na činjenicu da dvorana i moj stan nisu baš pretjerano blizu.

Nakon nekih pola sata hoda, došla sam do dvorane, ušla u svlačionicu. Djevojke su većinom već bile spremne, pa sam i  ja ubrzo bila u potpunosti spremna za meč. Bila sam nervozna, nisam željela da mi prva utakmica u novom klubu bude obilježena porazom. Spremile smo se i izašle na teren. Dvorana u Minhenu ima kapacitet od skoro 15.000 a kako mi djevojke kažu, na svakoj utakmici uvijek bude oko 1000 ljudi. Ne baš malo u poređenju sa mojom dosadašnjom publikom. Ostavile smo stvari na klupu i izašle se zagrijavat, dobacivale smo loptu jedna drugoj. Na trenutak mi je pogled otišao na tribine, vidim Josha i Matsa, Leon nije sa njima. Rekao mi je da će doći sa jednim od njih dvojice, ali on nije tu, a oni jesu. Ne, Sanna, ne. Leon je obećao da će doći, možda ne sjedi s njima, možda kasni. Zagledala sam se u njih dvojicu a Joshua je to primijetio, već kad sam pokušala skrenut pogled nazad na teren, lopta me pogodila u glavu. Samo sam se nasmiješila, a kad sam opet pogledala u njih dvojicu, Joshua je prstom pokazivao Matsu na mene. Nikad nisam upoznala Matsa lično pa sam se na tren i zacrvenilaa, osjećala sam se malo posramljeno što još jedan od mojih najdražih fudbalera upravo gleda samo u mene.

Sudija je označio kraj zagrijavanja, došli smo do klupe kako bismo se dogovorili za postavu. Ja počinjem. Izašle smo na teren. Prvi napad je bio na strani gostiju. Pogledala sam na tribine koje su se popunjavale, Leon nije bio tu, a obećao je kako će doći. Uzdahnula sam i vratila se i igru, ne razmišljajući o njemu. Nakon što je naša golmanica odbranila, bacila je loptu u kontru, ja sam potrčala i izvrnula sam nogu. Pala sam i nisam mogla stati na desnu nogu. Prišle su mi dvije igračice koje su mi pomogle da dođem do klupe. Rasplakala sam se, od razočarenja i od bola u stopalu. Doktor mi je dodirivao nogu a bol je bio neopisiv. Polako sam otišla s njim do svlačionice, gotovo se ne oslanjajući na nogu. Zamotao mi je nogu i vratila sam se na klupu. Sjedila sam i gledala malo igru malo tribine, Leon i dalje nije bio tu. Bila sam ljutita, iznevjerio me, a vjerovala sam da mi je najbolji prijatelj. Mjesto njega, na utakmicu mi dolaze njegovi orijatelji koji me čak ni ne poznaju. Bila je 55 minuta, gotovo kraj kad sam pogledala prema ulazu. Leon stoji na ulazu. Ali nije sam. Leon je s nekom crnom djevojkom, koja mu zasigurno nije jedna od sestara. Grli je i gleda ka Joshui i Matsu. Sjeo je odmah pored njih. Tada mi je srce gotovo stalo, znala sam, on ima djevojku.  Ali zašto bi mene to uopšte trebalo biti briga on mi je samo prijatelj. Prijatelj, kojeg volim više od prijatelja, koji propusti moju prvu utakmicu zbog djevojke.