Kad sam otvorila oči, Leon je i dalje spavao. Obukla sam duksericu preko majice, obula sam papuče, svezala kosu u punđu i polako sišla na prvi sprat. Andreas je sjedio u kuhinji, tata i Lynn su bili na poslu.
Andi je već pio kafu pa sam i ja uzela šoljicu i napravila sebi kafu.
"Jesi se lijepo naspavala u svom starom krevetu?" pitao me i smijao se.
"Pa bilo je OK, bilo je lijepo što sam ponovo u svojoj sobi, još da se ono dvoje plačljivaca nisu budili gotovo cijelu noć..."
"I sad spavaju?"
"Hvala Bogu, makar mogu kafu s bracom popiti kako dolikuje." rekla sam a on se nasmiješio i zagrlio me.
"Ti ni ne znaš koliko mi fališ. I tati isto, mnogo je pričao o tome kada ćete doći, svaki dan priča o tebi, nekad se osjećam ljubomornim..." glumio je kao da je ljut, poljubila sam ga u obraz i pokvarila mu ionako razbarušenu kosu.
"Ona djeca će zamijeniti nas dvoje kod njih, pa ćemo zajedno biti ljubomorni na njih." oboje smo se počeli smijati.
"Vi danas idete u Stockholm?" pitao me, a onda sam se sjetila kako je večeras izbor za igrača godine i pozvana sam kao gost, iako nisam nominovana.
"Oj, da. Iskreno, ni ne ide mi se toliko, ali idem čisto onako da vidim malo ljudi, nisam vidjela skoro nikog iz reprezentacije i inače bukvalno više od godinu dana."
"Hoćeš li ti voziti?"
"Da, napokon! Nisam se vozila ovuda već više od godinu, jedva čekam."
"Ako mi slupaš novo auto, nemoj se ni vraćati više! Kako ćeš me ostaviti samog s djecom?" napravio je pomalo paničan izraz lica a ja sam se samo nasmijala.
"Debilu, samo sat vremena, onda će ti doći Lynn i tata i eto!" pogledala sam prema vratima i Leon je sišao sa sprata. "Vidi ti to, ko nam se odlučio probuditi.."
"Jutro i tebi." poljubio me u obraz, a Andija je potapšao po leđima dok je i on krenuo da uzme jednu šolju kafe. Upravo tada sam čula plač iz dječije sobe.
"Bilo je lijepo dok je trajalo." nasmijala sam se i otišla na sprat. Benjamin se probudio i počeo plakati i ubrzo nakon toga je probudio i sestru. Uzdahnula sam i prebacila sam ih u one male korpice za ljuljanje (koje totalno nemam pojma kako se zovu ali OK, znate na šta mislim... VALJDA.)
Uzela sam druge pelene kako bi ih presvukla.
Bez obzira na to što sam bila umorna od svega, bila sam sretna što sam kod svoje kuće, ako ništa. Presvukla sam djecu i morala sam im dati da jedu. Oboje sam ih snijela na prvi sprat, stavila ih pored Leona i Andreasa i donijela sam im flašice. Ja sam hranila jednu, a Andreas drugu.
"Ja imam problem dragi moji momci." Leon i Andreas su me pogledali.
"Kakav?" Leon me pitao podigavši obrvu.
"Nemam šta obući večeras. Apsolutno nemam." Andreas je prevrnuo očima na moje riječi a Leon se samo nasmijao.
"Ovdje u tvom ormaru, nemaš nikakvu svečanu odjeću?" pitao me Andi.
"Nisam sigurna, uostalom, nisam sigurna da mogu stati u tu odjeću." počela sam se smijati sama sebi.
"A da odeš kupiti haljinu?" pitao me Leon.
"Možda. Idem pogledati u ormar da li fakat imam neku haljinu u koju i dalje stanem." rekla sam i dala Leonu flašicu.
Otvorila sam ormar i shvatila kako više od pola stvari nisam ponijela u Njemačku. Dok sam gledala haljine pronašla sam nekoliko koje su mi se sviđale, od toga sam bukvalno samo jednu obukla, ostale su bile kupljene za neke posebne prilike, ali nikad nošene, jer sam u suštini haljine nosila veoma rijetko.
Odlučila sam se za nešto vrlo jednostavno, a opet lijepo i elegantno, jer sam prije svega, morala održati govor na otvaranju ceremonije zbog čega sam i morala biti obučena nešto prikladnije, u suprotnom, obukla bih samo random košulju.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Nakon što sam pronašla šta ću obući, vratila sam se kod Leona i Andreasa koji su ponovo raspravljali o nekoj utakmici koja se nedavno igrala. Kada je Andi podigao glavu, primijetio je mene naslonjenu na okvir vrata.
"Pronašla haljinu?" pitao me.
"Da, iako mi se ne dopada baš kao odjeća za dodjelu, ali nije mi se dalo ići kupovati novu. Jesi ti ponio svoju košulju i to?" pogledala sam u Leona.
"Da, jesam. Možeš li mi je molim te ispeglati, plašim se da ako to uradim sam, spalit ću je..." nasmijala sam se.
"A naravno da mogu. Dok ja to završim, Andi odi u prodavnicu, Leon postavi stol za doručak, kroz dva sata bismo trebali krenuti u Stockholm pa požurite, molim vas."
"OK, šefice, ne moraš tako da se odmah ljutiš..." Andi je prevrnuo očima i ustao.
-
@sanna_jelic objavljuje fotografiju na Instagram.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
12849 likes 193 comments
@sanna_jelic: "No other love in the world is like the love of a father has for his little girl."
