savršen par - Leon Goretzka

zar misliš da nisam primijetio?

"Andreas, hajde više ustani, zakasnit ćemo kod doktora!" proderala sam se toliko jako da sam imala osjećaj da budim i komšije u ovom trenutku. Andreas nije progovorio ni riječ, samo je ustao trljajući oči. Odšetao se do kupatila dok sam ja listala nešto po Instagramu. Posvuda su se i dalje pojavljivale slike Leona i njegove "misteriozne crnokose djevojke". Pred Andreasom nisam ni željela progovoriti o njemu, možda nisam ni trebala. 

Došla mi je poruka od Joshue - "Hoćeš li da se kasnije nađemo negdje pa da uzmeš karte?"

"Nisam sigurna da ću stići, idem kod doktora sad, jedino da dođeš kod mene do stana i daš mi ih?"

"Nisam daleko od stana, ali sam s Leonom, nisam siguran da želiš da dođem sad.. :/"

"Možeš doći ali sve dok ja ne vidim Leona, a ako već ne možeš izbjeći to, samo ubaci ulaznice u poštansko sanduče?"

"OK, ulaznice ćeš naći sa ostalom poštom. Sretno kod doktora <3"

"Hvaala ti, vidimo se večeras, sretno <3!

"Sanna, u koliko moraš biti kod doktora?" Andreas mi je rekao izlazeći iz kupatila.

"Oko 12." odogovorila sam mu, a on je samo "složio" facu.

"Sanna, probudila si me u 9 sati, iako kod doktora idemo tek u 12?" upitao me je, pomalo ljut, a ja sam samo potvrdno klimnula glavom. "Tvoj bezobrazluk nikad neće proći zar ne?"

"Naravno da neće Andreas, u kojoj god državi da se nalazim, ja ostajem ja." rekla sam mu zlobno a on se samo nasmijao. Čula sam zvuk iz hodnika - došla je pošta. Osjećala sam se čudno znajući da je Leon ispred vrata s Joshom. Opet sam promijenila raspoloženje.

"Izgleda da je došla pošta." Andreas je i dalje bio nasmijan, bez da me gledao. "Jesi OK, djeluješ mi kao da si odlutala?" 

"Jesam, možeš  li molim te donijeti poštu?" nasmijala sam se odmahujući glavom, pokušala sam oglumiti lijepo raspoloženje što bolje, kako on ne bi primijetio. Klimnuo je glavom i otišao do hodnika.

"Sanna, ko stoji iza ovih ulaznica za brz oporavak?" Andreas se proderao iz hodnika. "Da nisi našla nekog momka za kojeg ja ne znam?"

"Zar ti ja ličim na osobu koja ima momka? To sam dobila od prijatelja, kao mali znak pažnje!" odogovorila sam mu.

"A znači, ti već znaš o kakvoj je pošti riječ?" upitao me.

"Pa očigledno da znam, kad si me ti pitao za ulaznice. Jesi li spreman, da izađemo vani na doručak?" pitala sam ga, češljajući svoju plavu kosu.

"Da, samo da obučem majicu. Ili bih mogao ovako hodati Minhenom i impresionirati cure?" zlobno se nasmiješio.

"Možda bi ih mogao impresionirati tim izgledom, ali čim progovoriš, svaka bi od tebe pobjegla." nasmijala sam se namigujući.

"Da, definitivno si i dalje ostala zlobna! Fuck you!" ljuto je rekao odlazeći do kofera po majicu.

"Volim i ja tebe!"

-

"Evo, ovaj kafić djeluje kao odlično mjesto za doručak!" rekao je Andreas prstom pokazujući na kafić u kojem smo se Leon i ja upoznali, na kafić u kojem sam ga upoznala sa svojim prijateljima.

"Nema šanse da odemo u taj kafić!" ljuto sam mu odgovorila.

"Zar ga toliko mrziš? Meni djeluje baš dobro." Andreas je zbunjeno pitao.

"Ne nije dobar, hrana je odvratna i osoblje je grozno! Idemo u neki drugi!" opet sam mu hladno i brzo odgovorila. 

"Kako god, ti svakako poznaješ ovaj grad bolje nego ja!" slegnuo je ramenima i samo smo nastavili hodati dalje. Došli smo do jednog kafića u kojem sam bila samo jednom prije i odlučili smo tu doručkovati. Sjedili smo i kad sam pogledala u telefon - 11:25.