Sjedio sam sa Joshuom u njegovom stanu. Igrali smo FIFE gotovo sat vremena i napokon smo malo ostavili to i zaista razgovarati o nečemu. Već danima nisam ni s kim pričso, onako, iskreno. Sana svaki dan ima treninge, ujutro i navečer, nemamo vremena za razgovor.
Nedostaje mi svaki dan, sve više i više iako još uvijek nije prošlo ni pune tri sedmice otkako smo se posljednji put vidjeli.
Joshua je bio na telefonu, listajući Instagram a moj pogled je na djelić sekunde prešao na njegov displej i fotografiju koja je bila tu. Neka plava djevojka, učinilo mi se da je Sana.
"Ko je ta cura?" pitao sam ga.
"Ovo?" pitao me pokazujući rukom na ekran. "Ma neka bezveze cura, niko bitan."
"Da vidim." uzeo sam telefon iz njegove ruke.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
1344 likes 156 comments
@fcbayernfan: Leon Goretzka i Sanna Jelić raskinuli? Čim je otišla u Mađarsku, veza je očigledno pukla. Odlične vijesti- LEON JE SLOBODAN!!!
Odmah sam mu vratio telefon i bio sam bijesan. Ko je sad on? O, da to je Erik, njen bivši kojeg je mrzila i u životu mu više nikad ne bi prišla, ne daj Bože i progovorila jednu jedinu riječ s njim i sad ga grli na sred terena, pred svom ovom publikom.
Šta on uopće radi u Mađarskoj, zašto mi nije rekla da je i on tamo.
"Hej! Smiri se! Možda nije ovako kako izgleda, ovo ionako pišu klinke koje balave za tobom i sanjaju o vašem raskidu, uozbilji se."
"Klinke? Halo, i Bild novine su ovo objavile, zašto ovo njih ovo uopće zanima, zašto ikoga zanima u kakvim smo odnosima Sana i ja? Šta uopšte to đubre Erik radi tamo?!"
"Erik? TO JE ERIK?"
"Da, to je Erik! Rekla je da ga mrzi, kako ga ne želi vidjeti, i odjednom ova slika. Kako da joj vjerujem Josh? NE MOGU OVO OVAKO!"
Zazvonio mi je telefon, upravo me Sana zvala.
"Nisam siguran da je dobra ideja da..." Joshua me pokušao zaustaviti od tog javljanja na telefon ali ja sam mu uzeo telefon iz ruku i javio se.
"Halo."
"Hej Leon, šta ima?"
"Kod mene ništa novo, a šta je s tobom? To je pravo pitanje. Kad si mi planirala reći?"
"Reći ti? Reći šta?"
"Kako si u vrlo bliskim odnosima sa svojim bivšim dečkom za kojeg si mi rekla da ga mrziš, ili da mi možda kažeš i činjenicu da je on i tvoj fizioterapeut..."
"Zašto je to uopše bitno?"
"Možda zato što sam preplavljen porukama od raznih ljudi, a u svakoj poruci stoji isto, ti, kako se grliš s njim, iako meni govoriš da ga mrziš."
"Leon mislila sam da je nebitno što je Erik tu. Uostalom nisam željela da budeš ljubomoran ukoliko ti kažem."
"Zašto bih bio ljubomoran ako znam da si ga mrzila. Kako da se osjećam kad me lažeš u oči, a grliš se s njim i čini se da oboje uživate u tom zagrljaju, nije kao da ti je krivo što te zagrlio? Kažeš da ga ne želiš nikad vidjeti, lažeš me da on nije tu! Kako onda da ti vjerujem Sana, kada ni ti sama nemaš povjerenja u mene?"
"Leon nemam snage, vremena ni volje da se rasprvaljvam oko ovoga, ako želiš da se raspravljavamo završi odmah!"
"Čini mi se kao da ni ti ne znaš šta želiš. Doviđenja!"
Prekinuo sam, vrlo ljut, jer nijen znala reći ni izgovor kako treba za sve ovo.
"Leon, dođi sebi pa razgovraj s njom, ovako u ljutnji da razgovarate, nema nikakvog smisla."
"Kao da se to tebe tiče, Joshua. Odoh kući."
Pokupio sam jaknu i novčanik sa stola i krenuo vani.
"Sutra nema treninga, nemoj se zbuniti pa otići, vidimo se." rekao mi je po izlasku, a ja nisam odgovorio, samo sam zalupio vratima.
Šetao sam se na svježem vremenu, grad je bio pust, za razliku od prije nekoliko dana. Dok sam hodao, razmišljao sam malo i bijes je onako, postepeno, nestajao.
Uzeo sam telefon da je nazovem, znao sam da sam trebao slušati Josha, ne javiti se, čekati da se sve malo smiri. Možda sam je prvo trebao pustiti da mi objasni što se desilo. Nisam joj smio ništa ovakvo reći, ko zna, možda sam je mnogo povrijedio a ona je tamo sama, kilometrima daleko. Ne mogu joj samo pokucati na vrata i poljubiti je, pa da mi ona sve oprosti.
Pokušao sam je zvati, telefon je zvonio, a ona se nije javljala. Ne mogu vjerovati da sam ovo uradio, uvijek sve uništim. Kako sam mogao tako prokockati sve što imamo za neku glupost koju sam pročitao na internetu."
Sana P.O.V
-
"Andi! Napokon si tu!" istrčala sam pred njega i jako ga zagrlila. Između svih onih ljudi na aerodormu smo stajali on i ja, ja sam napokon bila sa jednim osmijehom na licu koji mi je falio tri cijela dana.
"Da jesam, morao sam obići svoju sekicu." stavio je ruku preko mog ramena i izašli smo s aerodroma tako.
Dok smo se vozili taxijem do kuće, rekla sam mu sve ono što se desilo, sve ono što me pratilo u ovih mojih 15 dana života u Mađarskoj. Došla sam ispred stana i ispred vrata je stajao neki visoki momak sa smeđom kovrčavom kosom.Okrenuo se prema meni, a kada sam ugledala njegovo lice, to nije bio neki visoki smeđokosi momak.
