Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 06

6

Nisam ih odmah videla iako sam ih čula, proveravala sam nešto na tabletu dok sam ulazila u kuhinju. Slušala sam šta pričaju dok sam proveravala kako napreduje poslednji update na sajtu. Delovalo je kao da sve ide po planu i da je sve u redu zato sam spustila tablet na ostrvo u kuhinji i konačno podigla pogled, mislim da su i oni tek tada primetili da sam uopšte ušla u kuhinju. Sve se promenilo, sve, ni na šta mi nije bilo toliko teško se naviknuti koliko mi je bilo teško naviknuti se da ih konstantno gledam u odelima. Sećala sam se vrlo dobro dana kada su diplomirali, tada sam ih prvi put videla u odelima i bili su dva najzgodnija momka na svetu, sada su bila dva najzgodnija muškarca na svetu i obožavala sam ih obojicu. Svejedno sam Alena svaki put videla u farmericama, košulji i kecelji kako pere čaše za šankom, a Oskara sam uvek videla u dukserici i trenerci kako sedi nadvijen nad sto papira i dva lap topa. Moji dečaci.
,,Dobro jutro", pozdravila sam ih iako sam vrlo dobro znala da su oni budni sigurno više od sat vremena jer su već pili kafu, što je značilo da su već doručkovali. Ja sam morala prvo popiti kavu iako znam da ne valja to raditi na prazan stomak, nije me bilo briga, ako me Oskar i Alen nisu ubedili da prvo doručkujem niko neće. Zato me je i čekala kafa na mom mestu, nasuprot Oskara, nasuprot obojice zapravo, ali i kada Alen nije bio tu ovako smo sedeli.
,,Dobro jutro ljubavi. Izgledaš prelepo", pozdravio me je Oskar što mi je ulepšalo svako jutro. Nije bilo važno što me je tako pozdravljao svako jutro jer nije delovalo kao da to radi iz navike, na licu mu se videlo da još uvek to zaista misli, kao da se iznenadi svako jutro što me vidi i ne može da veruje da sam njegova. Ja sam imala istih poteškoća kada je on u pitanju.
,,Uvek očekujem da ću te videti u potkošulji i pidžami", dopunio je Alen uz osmeh, nasmešila sam se tome jer sam isto i ja očekivala svako jutro kada sam videla njega. Imala sam previše navika sa njim, imala sam i sa Oskarom sada, ali još uvek sam duže živela sa Alenom nego sa Oskarom.
,,Mislim da se nikada neću navići da te gledam u haljinama i štiklama, čak ti je i frizura na mestu u osam ujutro", završio je konačno i odmahnuo glavom dok je prinosio šolju sa kafom ustima. Slegnula sam ramenima, iako je bio u pravu, da mi je neko rekao da ću ovo biti ja smejala bih se jer sam ceo život izbegavala upravo to, da postanem moja mama. Samo što je moja mama tako sređena ostajala kući ceo dan i kuvala i spremala u odeći kojoj je bilo mesto u kafićima. Ja nisam moja mama i ja nikada neću biti ona, ja radim i ja neću nikada dopustiti da postanem ona, da zavisim od nekoga. Doduše, moja sreća je bila i u tome što su me Oskar i Alen obezbedili da nikada ne moram zavisiti od ikoga.
,,Nije vam baš suptilan način za traženje komplimenta", odgovorila sam i naterala ih obojicu da se isprave i više nego što su već ispravljeno sedeli. Obojica su blago nakrivili glave kao da poziraju za nekakav modni časopis i čekali moj sud.
,,Ne mogu zamisliti lepši prizor u osam ujutro. Zadovoljni?"
,,Poslužiće, ali moraš se potruditi za sledeći put", odgovorio mi je Oskar dok je Alen odmahivao glavom navodno razočaran mojim slabim komplimentom.
,,Nisam još popila kafu", odgovorila sam defanzivno i popila gutljaj kafe zahvalno dok je Oskar cuckao negodovajući.
,,Izgovori...", dodao je Alen birajući Oskarevu stranu.
,,Vi ste dva najlepša, najzgodnija, najpametnija muškarca na svetu i svaka žena bi bila presrećna da je na mom mestu i može da vas gleda svako jutro. Da li sada mogu da pijem moju kafu?", podigla sam obe obrve dok sam držala kafu na par cantimetara od mojih usta.
,,Možeš", odgovorili su jednoglasno i nasmešili se ponosni sami sobom.
,,Sada kada smo to rešili. Šta je plan za danas?", pitala sam i popila gutljaj kafe, ali već sam na Oskarevom licu videla da mi se neće svideti odgovor.
,,Dobro pa šta sada, morate na sastanak neki. Ići ću sama, svakako znam šta smo se dogovorili da odaberemo. Nije toliko strašno", nisam lagala, nije bilo strašno i nisam volela što se on toliko brine da će me povrediti. Znala sam da će ovako biti i ne mogu očekivati da ima vremena za sve. Pomirila sam se odmah sa time i navikla sam na to da ne mogu da ga vidim i provodim vreme sa njima kad god hoću. Prve dve godine naše veze je živeo u drugoj vremenskoj zoni. Teže mi je bilo navići se na to da ne živim sa Alenom nego da se pomirim sa činjenicom da će obojica biti zauzeti od momenta kada njihova, naša, ali zapravo njihova firma postane funkcionalna. Nisam planirala da pravim ikada problem oko toga, od početka sam ovo znala i nije bilo potrebe da se iko oseća loše zbog toga. Ovo je bio tek početak, prošlo je samo dve godine i stvari su išle i bolje nego planirano. Sve se dešavalo brže nego očekivano i ja sam bila i više nego ponosna na obojicu.
,,Ja putujem i neću biti tu dve nedelje", rekao je konačno i namrštio se tužno. Pružio mi je ruku preko kuhinjskog ostrva i ja sam je prihvatila smešeći se, iako mi nije bilo drago što ide uvek sam, podržavala sam sve što rade jer sam želela da uspeju u ovome i uvek ću to želeti. Do kraja.
,,Da je bilo izvodljivo išao bih ja", dodao je Alen kao da želi da opravda Oskara, ali to stvarno nije bilo potrebno. Osim toga moje raspoloženje se podiglo odmah jer sam znala da to znači da Alen ostaje.
,,Uspeli smo nekako da se dogovorimo da barem Alen ostane, tako da nećeš biti sama. Znam da ti i Taša nedostaje, posetićemo je kada se vratim", nastavio je Oskar potvrđujući ono što sam i pomislila i nije bilo moguće sakriti činjenicu da sam srećna zbog toga, zato su se obojica opustili.
,,Neću lagati i reći da mi nije drago što Alen ostaje, ali ne morate to raditi zbog mene", nisam želela da ja budem uzrok nekakvih problema, želela sam obojica da uspeju, a ne da Alen ispašta zbog mene. Dovoljno je bilo što nije mogao ići sa Oskarom kada su započinjali sve, jeste mi bilo i više nego drago što nije išao tada, ali sada to nije bilo neophodno. Imali smo dovoljno para da ne moramo razmišljati o njemu. Nisam želela da nešto ne uspe jer se brinu za mene.
,,Oskar je od početka radio sve pregovore, ja radim brojeve i smešim se kada moram. Nisam neophodan na sastancima kada Oskar razume sve podatke, a kada nisam neophodan onda ne moram ići", objasnio je Alen i slegnuo ramenima, a ja sam odahnula jer nije bilo laži između nas troje i nije bilo povlađivanja. Zato smo i funkcionisali iako mi je previše ljudi skrenulo pažnju na to koliko je naš odnos čudan. Možda su bili ljubomorni na njihov uspeh, možda su bili ljubomorni jer nekako uspevamo, ali mi smo bili srećni i mene nije bilo briga za tuđe mišljenje dokle god ono nije uticalo ni na Oskara i Alena.
,,Dobro onda. Ići ćemo ti i ja u šoping, dok se Oskar vrati sredićemo sve što je ostalo da se sredi", smešila sam se Alenu i sada kada sam znala da će sve biti u redu bila sam presrećna što ću provoditi vreme sa njim, tako mi je bilo lakše da podnesem činjenicu da neću videti Oskara dve nedelje. Uzdahnula sam pri pomisli na to i okrenula se ka njemu.
,,Kada putuješ?"
,,Za četiri sata imam avion. Tako da kola dolaze po mene za dva sata. Taman možemo popiti kafu na miru i preći preko rasporeda za naredne dve nedelje."