Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 36

7

Ušao sam u svoju kancelariju i osećao se čudno jer nije bilo moguće da mi je ovo mesto delovalo toliko strano, proveo sam ovde godine i sada sam imao osećaj kao da sam ušetao u mesto gde ne bih trebao biti uopšte. Vesna je imala svoju kancelariju, a Oskar je naredio da moja kancelarija ostane kakva jeste i da je niko ne sme uzeti jer je smatrao da moram imati svoje mesto uvek kada to bude bilo potrebno. Neko je očigledno spremao redovno, neko je takođe poređao sve registrtore i delovalo je kao da su tu dodati i one koje sam imao prilike da vidim virtuelno, neko je bio moj asistent bez da sam ja bio ovde uopšte ili znao ko je ta osoba. Seo sam za svoj radni sto nesigurno i počeo da otvaram redom fioke gledajući da li sam nešto zaboravio. Skočio sam na noge kada su se vrata otvorila, čak sam i uzmakao od stola kao da radim nešto što ne bih smeo. Na vratima je stajala crnokosa devojka koja me je posmatrala crnim očima zbunjena mojim ponašanjem samo dve sekunde pre nego što je ušla u kancelariju noseći nekoliko fascikli u rukama, neke je stavila na policu, ostatak je spustila na moj sto.
,,Pretpostavljam da ste Vi gospodin...", počela je pružajući ruku ka meni, ali sam je ja odmah prekinuo jer smo imali strogu politiku što se toga tiče.
,,Alen, samo Alen, bez Vi i bez gospodin", objasnio sam i prihvatio njenu ruku, a ona je jednom klimnula glavom sa razumevanjem pre nego što je protresla moju ruku.
,,Drago mi je da konačno imam priliku da te upoznam Alene, ja sam Anđela, ja sam... moglo bi se reći tvoj asistent, ali nisam sigurna da je to pravo objašnjenje. Ja sam tu da prosledim sve informacije tebi i tvoje odgovore prosledim Vesni ili Oskaru i da organizujem tvoju kancelariju. Nadam se da ćeš se snaći jer sam se trudila da prati tvoj sistem, ali ne znam zapravo i sve ovo mi je novo", brbljala je prebrzo i bila je jako nervozna što me je upoznala i ja sam skoro prasnuo u smeh zbog ovoga, ali ovde sam bio Alen, jedan od osnivača i glavnih direktora, a te zajebane funkcije i kikotanje na radnom mestu ne idu zajedno.
,,Ne brini se Anđela, imam sve na računaru svakako tako da i da se ne snađem u fizičkom svetu snaćiću se u virtuelnom", odgovorio sam i nasmešio se ohrabljujuće na šta je ona na momenat prestala da diše. Mislim da sam previše mator da devojke od dvadeset nešto reaguju ovako na mene.
,,U svakom slučaju hvala ti. Sada, ako bismo mogli da pređemo na ono zbog čega sam ovde jer me čeka trudnica čije strpljenje nije dugog daha ni boljim danima", nastavio sam i slagao jer Nina i ja smo se zapravo posvađali jer ona nije želela da ja žurim i uveravala me da ona može sama da ide u kupovinu. Ne samo da nisam planirao da dozvolim da ide sama već sam joj otvoreno rekao da onda neću ni ići na posao iako smo prvobitno samo zbog toga i došli. Nina je došla jer je u gradu bilo većeg izbora stvari za decu, ali to nije značilo da ja ne želim da idem sa njom.
,,Da, da... naravno", odmahnula je glavom i sabrala se brzo. Mislim da je usput promrmljala Ninino ime i ja sam nakrivio blago glavu zbunjeno. Nina nije bila u firmi više od sedam godina ne računajući onih par dana letos, Anđela nije delovala starija od dvadeset i pet i nekako mi nije delovalo moguće da ju je uopšte upoznala.
,,Poznaješ je?", pitao sam dok je ona preturala po papirima, trudio sam se da deluje kao usputni razgovor da ubijemo tišinu, ali ona se osmehnula i ugrizla za usnu pre nego što je odmahnula glavom.
,,Nisam je trebala uopšte pominjati, izvinjavam se. Samo istorija vas troje je opšte poznata stvar svakoga ovde. Recimo da sam već na prvoj pauzi shvatila da je ona osoba koje se trebam kloniti i kada sam dobila ovo radno mesto nekoliko ljudi me je veoma otvoreno upozorilo da bukvalno ne smem direktora pogledati u oči, ako je ona ovde, da ne gledam u pravcu generalnog direktora. Neko vreme mi je trebalo da shvatim da osoba o kojoj oni pričaju nije Mina, već Nina i tek sada sam shvatila na kog generalnog direktora misle jer Mina deluje kao divna osoba, a Ninu ne poznajem...", brbljala je ne skrećući pogled sa papira, a ja sam držao ruku preko usta dok su mi se ramena tresla jer ovo je bilo i više nego smešno. Mislim, nije mi se sviđalo što smo nas troje deo trača, ali ako je već moralo da se tračari o nama, ovo je bolje nego što se pre pričalo da Nina vara Oskara sa mnom. Ljudi su smešni jer misle da tračevi ne dođu do nas ili da ako prođem pretvarajući se da ih ne slušam znači da ih ne čujem.
,,Evo ih, mesečni izveštaji koje treba da potpišete."
,,Potpišeš...", ispravio sam je odmah, a ona je skrenula pogled na mene zbunjena na momenat. ,,Nemoj mi se obraćati sa Vi molim te jer nisam toliko mator i ne patim od toga da moram biti superioran u odnosu na sve koji rade ovde, siguran sam da su ti kolege uspele to objasniti."
,,Nisam mislila da si mator samo sam...", počela je, ali su se vrata otvorila i ja sam se ugrizao za usnu jer se ispravila toliko naglo da ju je čak i Oskar pogledao zbunjeno pre nego što je skrenuo pogled na mene.
,,Dobro je, oboje ste tu. Anđela te je verovatno uputila u sve", progovorio je kao da nisam izostao sa radnog mesta mesec dana, dobro fizički sam izostao, ali se ponašao kao da sam svaki dan ovde i pitao sam se da li je zato zahtevao da moja kancelarija ostane netaknuta.
,,Uputila me je u sve što se dešava u kantini i rekla mi je da potpišem neke papire", odgovorio sam smešeći se. Anđela je prebledela i počela da pretura po pairima dok je Oskar prevrnuo očima i klimnuo glavom.
,,Treba da ih vidiš kada Mina dođe jednom u sto godina", odgovorio je kroz kikot i onda se uozbiljio na momenat. ,,Moramo ih nagovoriti da dođu nenajavljeno, prosto da obe banu. Moraću videti sa Vesnom da snimi to nekako. Uglavnom, kada potpišeš sve to idemo na ručak. Ne pitaj me ništa i ne pominji Mini i Nini ništa, Taša je rekla da moramo i to je to."
Anđela se namrštila zbunjeno i ja sam već znao da je Oskar namerno ovo rekao zato sam napravio zaprepašćen izraz lica i jednom skrenuo pogled na Anđelu navodno značajno i video da su joj se ruke tresle jer je mislila da je čula nešto što ne sme.
,,Bolje da mi odemo kod nje nego da ona dođe ovde, pogotovo dok je Nina u gradu", odgovorio sam i klimnuo glavom.

Ručak sam proveo sa Vesnom i Oskarem i bilo je u neku ruku dobro i osećao sam se bolje nego u kancelariji, ali mi je nedostajala Nina i kao nikada pre razumeo sam njenu nevoljnost da dolazi u grad. Sve o čemu sam razmišljao jeste koliko bih voleo da smo kući ušuškani kraj kamina, da večeramo sa Martom jer niko ne kuva kao ona i da gledamo neki glupi film nakon što Marta ode kući. Nije mi trebalo više od nedelju dana da znam da je to sve što sam želeo od života, samo je nedostajao još Damjan i sve će biti savršeno. Preživeo sam još nekoliko sati na poslu pre nego što sam pobegao nazad u stan kako bih se presvukao i nisam se ni iznenadio što Nina nije bila tamo. Nije me očekivala toliko rano i bio sam poprilično siguran da je kod njenih roditelja koji je još nisu videli od kada je ostala u drugom stanju i voleo bih da sam mogao da budem tamo sa njom, ali nisam želeo da vidim da njena mama žali što sam u pitanju ja umesto Oskara. Svi znaju da ona obožava Oskara iako me je Nina ubeđivala da je oduševljena idejom da sam ipak u pitanju ja, Taša me je možda malčice više uverila, ali svejedno nisam baš bio spreman da rizikujem zato sam Nini poslao poruku da sam spreman i da me obavesti kada krećemo u kupovinu. Odgovorila mi je odmah što me je iznenadilo, ali mi je rekla da je u kafiću, onom u kojem smo uvek bili zbog malog jezera. Čim sam stigao shvatio sam da me ništa nije moglo pripremiti na ono što sam video, ali nisam bio jedini jer se Oskar našao kraj mene i obojica smo stajali jednako iznenađeni činjenicom da Nina, Mina i Dora sede u kafiću i smeju se jer nas ne vide još uvek. Dora nas je prva primetila, tačnije primetila je Oskara i počela da vrišti. Obojica smo se pokrenuli kako bismo sakrili činjenicu da smo stajali i piljili u njih zbunjeno. Meni je bilo malčice slabo u kolenima i mislim da sam imao leptiriće u stomaku dok sam gledao Ninu kako drži Doru, nisam je nikada video sa detetom u rukama i bez obzira što smo čekali naše ovo je bilo ono što je za mene presudilo da je ovo stvarnost. Predala je Doru Oskaru i činilo se da je to učinila nevoljno iako se smešila zaljubljeno. Spustio sam se na stolicu kraj nje i poljubio je iako sam još uvek bio u drugom univerzumu zbog svega što sam video pre par sekundi.
,,Otkud vas dve ovde?", Oskar je postavio pravo pitanje i vratio me na ovu planetu. Nina je slegnula ramenima dok se Mina smešila nežno.
,,Srela sam Tašu i Ninu dok sam šetala sa Dorom i Nina nas je pozvala da im se pridružimo, ali Taša je morala da ode na posao pa smo Nina i ja sele na kafu da sačekamo da završite sa poslom", objašnjavala je suzbijajući činjenicu da je bila i više nego uzbuđena što je konačno mogla da sedi sama sa Ninom. Svi smo znali koliko je želela da je upozna, imala je osećaj da je van našeg malog tria i bilo mi je žao što je tako.
,,Pored toga, Mina mi je davala neke savete, između ostalog i koje prodavnice su najbolje", dopunila je Nina i ja sam želeo sebe da udarim preko čela jer meni nije ni palo na pamet da predložim Nini da priča o tome sa Minom, a to je bio savršen izgovor da ih strpam na isto mesto. Mada mi je bilo draže što je ovako ispalo, što je Mina upala u naš mali krug i što se neće više osećati kao da ne pripada ovde.