Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 28

13

Sabrala sam se iste sekunde i prestala da plačem jer ono što osećam sam zaslužila i on neće ispaštati ni sekundu više zbog toga. Okrenula sam se navodno da ustanem, ali sam to iskoristila da obrišem suze i ispravim se držeći Bajta u rukama još uvek. Vratila sam sliku na policu i izašla iz ormara smešeći se protiv svega što sam osećala. Stala sam ispred Alena držeći Bajta osećajući se manje nego ikada u svom životu i znala sam šta ću uraditi, a to je bilo najgore od svega.
,,Šta ti radiš u mom ormaru?", pitao je trepćući zbunjeno. Znala sam da nije to želeo da pita, ali isto tako je to bilo jedino što je mogao pitati. Iza njega videla sam Tašu kako se mršti na vratima, okrenula se na prstima da se udalji, ali Alen je ispružio ruku iza sebe i odmahnuo glavom.
,,Da ti nije palo na pamet. Šta se ovde dešava?"
,,Taša je došla da proveri tvoj stan i ja sam tražila da dođem sa njom jer sam želela da uzmem neke moje stvari. Nisam znala da ćeš danas doći, ali kada si već tu mogu da završim moju turneju i kažem ti da mi je žao zbog svega", rekla sam mrtva ozbiljna i videla da se ispravio kada sam rekla reč turneja. Znao je da sam ga čula i nije ni zinuo da pokuša da protivreči ili objasni nešto što bi inače uradio, ali ovo nije bio moj Alen, ovo je bio Alen kojeg sam toliko povredila da nije više ni želeo da dozvoli sebi da me voli.
,,Zašto me lažeš?", pitao je nakriviši blago glavu, ali ja sam već rešila da ga oslobodim. Nisam trebala dolaziti ovde, nisam trebala tražiti išta od njega.
,,Trebala sam ostati da se pozdravim sa tobom, oba puta, ali nisam želela da se pretvaram da ne znam zašto si otišao. Znala sam sve vreme i nisam želela da te povređujem više, zato sam otišla uvek. Nisam se iznenadila kada je Oskar to rekao i nisam želela da povredim i tebe i njega zato sam se uspaničila i oterala vas obojicu što nije bilo u redu i žao mi je", objasnila sam i videla da se Taša mršti besno jer je ona najbolje znala koliko je ovo bila obična laž, videla sam da se okrenula i otišla ignorišući Alenovo upozorenje. Alen nije primetio da je otišla, Alen se nije ni trgao kada je ona zalupila ulaznim vratima kada je otišla. Ovako ću ja pomiriti moje prošlo ja sa mojim sadašnjim ja, tako što ću ubiti i sahraniti sve što sam bila. Neka me svi mrze i to je bolje nego da im zadajem bol.
,,Pitaću ovo samo još jednom. Zašto me lažeš?", pitao je i zakoračio ka meni mršteći se besno. Sve što sam ja radila ga je povređivalo, ali ovo je prelilo čašu? Činjenica da ga lažem?
,,Zato što sam bezosećajna kučka bez srca i nije mi važno ništa osim moje sreće. Što je istina, uvek si mi trebao i uvek sam te želela u blizini i nije me nikada bilo briga da li to tebe povređuje iako sam znala da te ne zaslužujem. Zato želim da ti kažem da mi je žao zbog toga, da te nikada više neću povrediti jer me više nikada nećeš videti", držala sam se dobro, govor je bio dobar, ali knedla u mom grlu me je gušila toliko da sam znala da ću se onesvestiti ako nastavimo sa ovime. Moram otići odavde uskoro.
,,Zvala si me da dođem, poslala si mi poruku u pola četiri ujutro, jer si... Jer si želela da mi uživo kažeš da te više nikada neću videti?", nakrivio je glavu i nabrao obrve besno. Nisam mu odgovorila ništa jer je znao kada lažem, a ja nisam planirala da mu kažem zašto sam ga zvala da dođe.
,,Znam te Nina i ti si mnogo stvari, ali nisi okrutna i nisi znala da te volim jer nisi bezosećajna kučka bez srca", ispravio se nadmeno jer je znao da je to istina i nisam bila sigurna kako je ikome pomagalo to što ju je rekao.
,,Isto tako sam ja mislila da ćeš ti doći jer mi nedostaješ, jer sam te zvala, ali nisi došao i čula sam šta si rekao Taši. Ne želim da te povređujem više, budi slobodan", odgovorila sam i ispravila se jednako nadmeno jer me jeste povredilo ono što je rekao. Nije se nikada borio za mene, nije iskoristio ni jednu priliku i ja nisam jedini krivac u svemu ovome, ali on neće patiti zbog toga.
,,Da li si ti stvarno ljuta na mene sada?", pitao je u neverici i udaljio se za jedan korak od mene, a to je bio napredak za mene. Nisam više bila povređena, bila sam besna, znao me je najbolje i bio je u pravu.
,,Za sve si ti kriv, za sve ovo", počela sam besno, a on je podigao obrve iznenađeno.
,,Kako sam ja kriv za išta? Sve što sam ikada radio jeste za tebe i Oskara, sve. Samo sam želeo da budete srećni. Koji je to moj zločin?", pitao je besno i našao se ispred mene, spustio je svoje lice do mog i besneo, ključao je i nikada u životu ga nisam želela poljubiti koliko sam to želela sada.
,,Oskar mi je rekao sve. Prvo veče kada sam bila nasamo sa njime, rekao mi je da je pričao sa tobom, ti si mene prepustio njemu. Nikada ga ne bih poljubila, imala sam osećaj kao da te varam jer sam dopustila da me poljubi što nije imalo smisla jer mi nismo bili zajedno, ali rekao mi je da ima tvoj blagoslov i ja sam...", zaustavila sam se u pola rečenice jer je moja vilica počela da igra plesom suza i ja sam progutala knedlu jer me je Alen posmatrao bezizražajno. Nisam znala šta da očekujem, ali nisam više bila u stanju da držim suze pod kontrolom.
,,Molim?", prodahtao je, nije delovalo kao da se uopšte obraća meni. Delovalo je kao da pokušava da prihvati ono što sam mu rekla i ja sam se već kajala, ali nije bilo nazad sada. Shvatio je da sam u pravu i ja sam želela da svalim na njega sve jer sam bila besna zbog svih ovih godina koje sam provela misleći da me on ne želi.
,,Nisi me želeo, prepustio si me njemu i ja sam našla svoju sreću u tome. Barem na neko vreme. Kasnije je sve to izgorelo i bio si tamo, bio si sa mnom i znao si sve i nisi uradio ništa. Otišao si i ostavio me samu da gorim sve dok nisam pobegla. Onda si se pojavio iz čista mira i znao si da me nije briga, da sam srećna što se Oskar ženi i nisi uradio ništa. Nikada ništa nisi uradio, nikada se nisi borio za mene, prepustio si me Oskaru i nemaš prava da prebacuješ sve ovo na mene. U pravu si, nisam imala pojma da me voliš jer sam od početka znala da me ne želiš, dao si me njemu i to je sve što sam ja znala. Kako sam mogla ikada pomisliti da me voliš nakon toga? Sve sam u svojoj glavi objašnjavala time, nisi me želeo", objasnila sam dok su suze tekle pojačavajući moj bes jer se nikada u životu nisam ovoliko ponizila, nikada u životu se nisam ovoliko jadno osećala, nikada me ništa nije bolelo kao ovo.
,,Objasnio sam mu da nismo zajedno... To je sve", odgovorio je tiho, više je prošaputao to. Delovao je kao osoba koja je do juče znala sve o svom životu i sada je sve to izvrnuto naglavačke.
,,Mora da si mu to jebeno dobro objasnio jer je on bio ubeđen da ti ni ne želiš da budemo zajedno, možda je želeo u to da veruje, ali ja nisam imala nikakvih skrivenih razloga. Ja sam čula šta mi je rekao i povredilo me je i ja sam napravila od situacije najbolje što sam mogla", rekla sam iskreno jer nije više bilo poente da išta krijem i znala sam da mu je doprlo do mozga, nisam ja bila kriva za sve ovo. Alen je gledao u prazno, ne znam šta mu je prolazilo kroz misli, ali ja sam rekla šta sam imala i sada je bio slobodan, a ja sam morala otići odavde kako bih se raspala u potpunosti. Nisam nameravala da im ostavim Bajta doduše, nosim ga sa sobom. Pošla sam ka vratima kada se Alen odledio i zgrabio me za podlakticu. Udahnuo je kratko i uzeo Bajta iz mojih ruku. Spustio ga je na pod i uhvatio oba moja lakta kako se ne bih mogla pomeriti. Spustio je svoje lice na nivo mog i naizmenično posmatrao moje oči pre nego što je desnom rukom obrisao moje suze i opet me uhvatio čvrsto.
,,Zašto si me zvala da dođem?", pitao je tiho, nežno, kako je on samo umeo i ja sam se raspala. Sve brane su pukle i ja sam počela da jecam. Nisam videla ništa od suza, ali sam osetila da me je Alen pustio, samo toliko da me podigne u naručje. Hodao je par koraka i spustio se na krevet držeći mene u rukama još uvek. Koliko sam dugo mislila da je moja kuća moj dom, moje mesto mira, ali ovo je bio moj dom, tu u njegovom naručju. Uvek.
,,Izvini, žao mi je zbog svega što sam rekao Taši. Nisam mislio ništa od toga, samo sam želeo da oni svi misle da sam dobro. Nikada te ne bih mogao mrzeti i već mi je ponestajalo izgovora, pojavio bih ti se pred vratima svakako. Ti si moje sve Nina, uvek si bila i uvek ćeš biti i ako sam mogao biti srećan dok si bila sa mojim najboljim prijateljem bio bih srećan i da te viđam jedan dan godišnje, samo sam želeo da te imam u životu. Da sam bio tu kada si mi poslala porku siguran sam da bih došao odmah jer bih želeo samo da te zagrlim i to bi bilo dovoljno... To mi je uvek bilo dovoljno", objašnjavao je tiho dok sam ja jecala sve glasnije i glasnije jer je bio moj Alen i nisam ga mogla pustiti, nikada neću. Uvek ću biti sebično, razmaženo derište koje će želeti šta želi i uzeće to.
,,Nina molim te nemoj plakati. Žao mi je, zbog svega mi je žao samo nemoj plakati. Nikada te nisam video ovakvu, molim te nemoj biti ovakva zbog mene. Sve mogu podneti, gledao bih te sa Oskarem do kraja života i bio presrećan, ali ovo ne mogu. Reci mi šta da uradim, uradiću bilo šta, samo nemoj plakati."
Namrštila sam se na sve što je rekao jer nije bilo fer da tražim još od njega, nije bilo fer da mu ovo radim. Podigla sam pogled i dalje ga gledajući kroz suze, ali sam videla da se nasmešio. Podigla sam dlan na njegovo lice i posmatrala ga kako se smeši sve šire sve dok se nisam podigla i poljubila ga. Ukočio se u poptunosti.