Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 12

2

Nije bilo dobro, nije uopšte bilo dobro. Oskar se nije samo isključio, Oskar nije izlazio iz kuće mesec dana, nije se ni treznio mesec dana. Kasnije je izašao iz kuće, a ja sam se pokajao što sam uopšte želeo da izađe jer sada sam ga skupljao po barovima. Morao sam raditi i njegov i moj posao, morao sam da otkazujem sve vezano za venčanje koje se neće održati i znao sam da je Nina znala da se ovako nešto može desiti jer sam bio ovlašćen da otkažem sve. Pored toga svega morao sam biti Oskarova dadilja. Nije želeo da priča ni sa kim, osim sa mnom, plakao je često i srce me je bolelo zbog toga. Bilo je momenata kada sam bio besan na Ninu, više nego besan, bilo je momenata kada sam je mrzeo. Samo što čak ni to nije moglo sakriti činjenicu da mi je nedostajala, da sam želeo da sednem i plačem dok taj osećaj ne prođe. Prošlo je pola godine pre nego što se Oskar vratio na posao i mislim da čak ni Nina nije mogla očekivati da će mu toliko trebati. Tek kada se on vratio na posao sam ja shvatio da bi mi bilo draže da nije jer sam imao više slobodnog vremena, što je značilo više vremena da poželim da se raspadnem, da ostavim sve i da idem da je tražim. Njeni roditelji su zaista mislili da joj je Oskar nešto uradio, dobro, njen otac, njena majka je obožavala Oskara. Iako se brinula njena majka je bila ljuta na Ninu što je uopšte otišla i ostavila Oskara. Nisam preterano bio ljubitelj njene majke. Razumeo sam zašto je Nina otišla, rekla mi je to milion puta kada je bila pijana i kada je Oskar bio na putu. Zato sam se i odselio, dobro to je bio jedan od razloga, ne baš glavni, ali mislio sam da će Oskar ozbiljnije da shvati to što je ona nesrećna, da će se potruditi više. Voleo ju je, znao sam to i nije mogao on protiv sebe, ona nas je gurala da radimo, da gradimo život koji imamo. Znao sam da to nije život koji je ona želela, znao sam to i pre nego što mi je Oskar rekao da je upravo to rekla pre nego što je otišla. Razumeo sam i nju i njega, niko nije razumeo mene. Bio sam u sredini, nije mi smela nedostajati, nisam smeo to nikome reći, ali nedostajala mi je više nego što sam verovao da je moguće. Mislio sam da Taša zna gde je ona, bio sam ubeđen u to, ali nije. Niko nije znao gde je ona, da li je živa uopšte, ali smo svi vrlo dobro znali da se neće vratiti. Njen otac je i dalje pokušavao da je nađe, gledao sam Ninino lice na vestima stalno, preklinjao je da iko ko ima ikakvu informaciju o njoj odmah javi policiji. Oskar nije bio priveden, znali su svi da nije ništa uradio, da je ona otišla svojom voljom. Zaista jeste donirala svoj novac, zaista je svoj deo firme podelila na nas dvojicu jer je smatrala da to ne sme donirati, da to nije njeno. Bankar koji je uradio sve to je takođe ispitivan, donirala je sve osim pedeset hiljada eura. Da nije tih pedeset hiljada mislio bih da će se možda vratiti, mislio bih da je otišla na put i posle će se vratiti kod svojih roditelja i početi iz početka, tražiće svoju sreću. Znao sam da to nije slučaj jer tih pedeset hiljada je bilo dovoljno da kupi sebi nov život, daleko od svih nas. Neću je nikada više videti.
,,Rekli smo da nećemo misliti o njoj", trgao sam se i podigao pogled kada mi se Oskar obratio. Uvek je znao, baš kao i ja.
,,Nije lako prestati misliti o nekome ko ti je bio svakodnevnica skoro deset godina", odgovorio sam i nasmešio se preko šolje kafe. Saobraćaj oko nas je skoro ugušio moje reči, ali Oskar je svejedno slegnuo ramenima. On je sada bio u fazi besa, bio je besan na nju i razumeo sam čak i to savršeno.
,,Sumnjam da ona misli o nama, sumnjam da bi ona uopšte želela da mislimo o njoj. Uvek je želela da ostvarimo naše snove, sada neka ona ostvari njen, a kada je pronađemo posetićemo je zajedno", odgovorio je sasvim smireno. Prošlo je godinu dana i on je ovo rekao sasvim smireno. Znao sam da je još uvek voli i nije mi bilo jasno kako može ovo reći tako smireno, kao da je otišla da se školuje u inostranstvo i sve će se vratiti u normalu kada se ona vrati. Ona se neće vratiti, toliko je bilo očigledno. Nisam više ni želeo sve ovo, nije više bio isti osećaj ići na posao, raditi, graditi, mučiti se. Zašto? Ako nas troje ne radimo na tome zajedno, ako to nije naš cilj.... Možda je još uvek bio Oskarov, ali mene nije više bilo briga za brojke i firmu. Radio sam zbog njega i više nego ikada razumeo sam nju koja je radila sve što je radila za nas. Najgore od svega je bilo to što on više nije putovao sam kao pre, šest meseci koje sam proveo radeći i njegov i moj posao su učinili mene i njega neophodnim na svim sastancima. Živeo sam u njihovoj kući, radio sam sa njim i putovao sa njim. Retko sam se odvajao od njega i to mi nije davalo prostora da se propisno oprostim od Nine. Znao sam da nikada neću. On je bio na dobrom putu, on se pomirio sa činjenicom da će je voleti uvek, ali da je neće nikada imati više, da je neće nikada videti više. Ovo poslednje je bio moj problem, nisam se mogao pomiriti sa time.
,,Onda idemo večeras na ono otvaranje galerije?", nasmešio sam se, uvežbao sam taj osmeh dobro. Osim toga jesam bio srećan što je on dobre volje danas, što ćemo ići na to otvaranje, među ljude, nije samo njemu bilo potrebno to.
,,Da Alene, idemo među ljude. Prekini da brineš za mene. Pomirio sam se sa time da se neće vratiti, znao sam to isto veče kada je otišla. Sada sam spreman da uradim ono što je rekla. Ne mogu zauvek biti sam, a ni ti kada smo već kod toga. Što pre se vratim među ljude pre ćeš biti razdužen sa pozicije bebisiterke", prevrnuo je očima na kraju, ali se smešio uzbuđeno i ja sam se pitao šta mi je promaklo. Da li je on upoznao nekoga? Šta sam propustio? Podigao sam obrve zbunjeno jer je morao znati na šta mislim.
,,Prekini da me gledaš tako. Imaš isti pogled kao što je Nina imala svaki put kada bi čula da ti imaš devojku...", odmahnuo je glavom i uzdahnuo. Nasmešio se i to je bilo nešto najbolje što se desilo u poslednjih godinu dana, nasmešio se na neko sećanje na nju. Pričao je o njoj opušteno i nije pobesneo ili se rastužio. Morao sam upoznati tu osobu i zahvaliti joj se na ovome.
,,Mrzela ih je sve", završio je i ja sam slegnuo ramenima jer nije samo ona mrzela moje devojke. Sve moje devojke su mrzele nju. Zato nisu nikada prešle u ozbiljne veze.
,,Ja ovu devojku, ko god ona bila, ne mogu mrzeti kada si ti srećan. Jedva čekam da joj se zahvalim. Mora da je mnogo dobra kada si tako srećan", namignuo sam mu na šta je on prevrnuo očima. Nije mi još uvek bilo jasno kada i kako se ovo desilo, ali je delovalo kao da je Oskar nervozan oko toga da mi ispriča, izbegavao je to sve vreme vešto.
,,Upoznao sam je pre dve nedelje na onom otvaranju restorana na koji ti nisi išao jer si išao da rešiš papire oko prodaje tvog stana. Uglavnom, moram ti ispričati svakako kako ne bi napravio onu facu kada je upoznaš", objasnio je, a ja sam ga pogledao zbunjeno. Nisam znao da sam imao običaj da pravim grimase.
,,Koju facu?", pitao sam na kraju dok je on popio gutljaj kafe.
,,Onu kada me pogledaš misleći da niko ne primećuje da pokušavaš očima nešto da i kažeš", odgovorio je na šta sam ja frknuo, to smo radili na sastancima, nisam znao kako niti zašto bi se to desilo kada upoznam devojku koja mu se svidela.
,Popio sam to veče, ali nisam bio pijan. Marina, ona što ima svoj hotel i četiri jahte i pet muževa iza sebe...", klimnuo sam glavom jer sam znao na koga misli. Marina je bila neko koga svi muškarci izbegavaju po svaku cenu ako im je njihov novčanik mio. Niko nije razumeo kako su muškarci padali na njen šarm, jeste bila prelepa, ali njena reputacija je gazila sve to. Svi su je se uglavnom klonili upravo zbog njene lepote, kao da je sirena, niko nije želeo da ona baci oko na njega jer je znao da je gotov pre nego što je počelo. Na momenat sam se zabrinuo da Oskar o njoj priča, da je ona devojka o kojoj se radi, ali nju je poznavao od ranije, nije se moglo o njoj raditi.
,,Uglavnom, ona me je predstavila plavokosoj devojci sa kojom je bila celo veče, valjda joj je bila neka rođaka", slegnuo je ramenima na kraju, a meni nije bilo jasno i dalje zašto bih ja na ovo čudno reagovao.
,,Dobro, ispljuni već jednom tu stvar zbog koje mi pričaš sve ovo", bila je plavokosa, kao Nina, ali znao sam da to nije ono o čemu se radi, mnogo devojaka ima plavu kosu.
,,Kao što sam rekao popio sam malo, a ona ju je predstavila i ja sam čuo Nina", završio je i namrštio se u mom pravcu kao da će to sprečiti moju reakciju. Sprečilo je to da progovorim, ali nije sprečilo da ga pogledam zabrinuto.
,,Nije Nina, zove se Mina, ali to sam tek kasnije saznao. Uglavnom, eto znaš, Mina, ne Nina i nemoj da me gledaš tako."
Podigao sam obe ruke u znak predaje jer me zaista nije bilo briga sve i da se zove Nina, želeo sam da on bude srećan. Želeo sam to više nego da ja budem srećan, isto sam želeo i Nini, voleo sam ih oboje dovoljno da me nije bilo briga šta će se desiti sa mnom. Nije me bilo briga ni sada, ako ima drugaricu i važno joj je da ona bude sa mnom, uradio bih to za Oskara ako je ta Mina neko ko njega čini srećnim.