Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 34

5

Stigao sam ispred njene kuće u tri popodne, što je značilo da baš nisam vozio po propisima što se tiče brzine, ali nisam ni preterano razmišljao o tome, stigao sam i to je bilo važno. Izašao sam iz auta i pokucao na vrata pre nego što sam probao bravu, bilo je zaključano. Nisam bio ovde toliko dugo, ali moja sećanja nisu davala ovom mestu pravi sjaj, bilo je magično, čak i sa dograđenom sobom sa moje desne strane. Obišao sam kuću i došao do terase, nisu bile ovde, takođe su vrata bila zaključana. Proverio sam garažu i video da je Ninin auto ovde, ali Martin nije bio tu. Vratio sam se do terase i još jednom pokušao da pozovem Ninu i trgao se kada je njen telefon zazvonio iz kuće, pokušao sam i Martin broj, njen telefon je takođe bio tu iako njih dve očigledno nisu. Nisam imao pojma šta da radim niti odakle da počnem da ih tražim, plašio sam se da odem jer su se mogle vratiti svakog momenta, nadao sam se da ta mogućnost postoji, ali morao sam otići do grada da se raspitam o tome. Možda da odem do Martine kuće, možda su otišle do nje i zaboravile telefone. Malo verovatno, ali moguće je jer čak ni Noks i Bajt nisu bili tu. Seo sam na fotelju kako bih razmislio o tome šta da radim kada mi je stigla poruka.
*Juče je bio haos sa majstorima, Marta i ja smo otišle do njene kuće i zaboravile telefone tamo. Danas su majstori ovde ceo dan pa neću stići da odem po telefon uskoro, ali ti se javljam sa telefona jednog od njih da ne brineš. Volim te i nedostaješ mi, N.*
Da li je ona stvano mene slagala preko poruke? Šta se dešava? Delu mene je laknulo jer je to barem značilo da je živa i da je pri svesti, a drugi deo mene je pobesneo iste sekunde i već sam rešio da sakrijem moj auto kako bih je uhvatio nespremnu čim se vrati. Parkirao sam auto iza garaže u šumu tako da ga nikako nije mogla videti i vratio se na terasu. Pio sam kafu za poneti koju sam imao u kolima, kupio sam tri na prvoj benzijskoj stanici od kojih sam popio samo jednu usput, izvadio sam cigare i seo kako bih se smirio jer nisam želeo da je napadnem sa sto pitanja kada se vrati, jer sam još uvek bio svestan da se sasvim sigurno nešto desilo.

Mislim da sam sedeo sve ukupno sat vremena jer sam pušio cigaretu za cigaretom i video da u pepeljari stoji deset mojih pikavaca, nisam ovoliko cigareta popušio za nedelju dana obično, i to kad je bila posebno stresna nedelja. Popio sam pola druge kafe kada sam čuo da kola prilaze i ukočio se razmišljajući da li da ih sačekam ispred, možda im je bila potrebna pomoć, ali čim sam čuo njihove glasove znao sam da su dobro zato sam ostao tu gde jesam.
,,Da li si sigurna da možeš sama?", podigao sam obrve jer je ovo pitanje postavila Marta umesto Nina, do sada sam uspeo sebe da ubedim da sam reagovao nepromišljeno jer je bilo verovatno da se Marta zaista okliznula pa su morale do bolnice ili nešto, ali Nina je bila ta kojoj se nešto desilo.
,,Nisam od stakla Marta, doktor je rekao da je sve u redu i da je to sasvim normalno, samo moram malo da se pazim, nije mi zabranjeno da šetam", odgovorila joj je Nina i znao sam da prevrće očima. Sada kada sam joj čuo glas nisam više mislio da mogu ostati ovde sakriven na terasi, ali bile su obe dobro i ja sam želeo da ih barem iznenadim ako ništa. Čuo sam da se otvaraju vrata od kuće i seo tako da me ne vide kada uđu unutra, nadao sam se da će izaći na terasu, ako ne, onda ću pokucati na ulazna vrata, ali već nakon deset sekundi vrata od terase su se otvorila i ja sam podigao prst na usta kako bih sprečio Martu da ne vrisne. Stajala je zaleđeno par sekundi pre nego što je izašla napolje i zagrlila me smešeći se pokvareno, a onda je sela na slobodnu fotelju i nije mi promaklo da mi je nešto čudno u vezi nje.
,,Ovo će biti zanimljiv dan. Samo da znaš da ovo nije bila moja ideja", prošaputala je i zavalila se u fotelju i tek tada sam shvatio šta je bilo to što mi je bilo čudno u vezi nje, nije imala štake sa sobom, hodala je normalno. Čemu onda cela predstava, zašto je još uvek bila ovde?
,,Šta se desilo juče?", pitao sam odmah jer mi je sada bilo jasno da nešto nije u redu sa Ninom i da to nešto nije počelo juče jer su se i u nedelju čudno ponašale.
,,Videćeš, ponavljam, ja nemam nikakve veze sa ovime", odgovorila mi je tiho, a onda se okrenula ka vratima. ,,Nina dušo, mislim da ću otići do moje kuće da proverim da li je sve u redu i  otiči i da proverim  pse kod Petra."
,,Idi Marta, nisi bila kući danima, a i Noks i Bajt će se osećati mirnije kada tebe vide. Biću ja dobro, ne brini se ništa", odgovorila joj je Nina dok je dolazila ka terasi i čim je izašla zaledila se u mestu i omotala ćebe čvršće oko sebe. Mahnuo sam joj i nasmešio se dok je Marta ustajala. Otišla je do nje i zagrlila je kratko zatim se okrenula ka meni i namignula mi pre nego što se opet okrenula ka Nini.
,,Znam da ćeš biti dobro, Alen je ovde. Sada će sve biti u redu. Ne verujem da ću se danas vraćati, zovi me ako vam budem trebala", poljubila je Ninu u obraz i mahnula mi pre nego što je ušla u kuću kako bi verovatno uzela svoj telefon i pre nego što sam stigao da joj viknem zdravo njena kola su se upalila i ona je otišla.
,,Zdravo Nina", pozdravio sam nju umesto Marte i Nina se konačno odledila i namsešila se srećna što me vidi, ali je bilo očigledno da je paničila jer je uhvaćena u laži.
,,Trebala sam ti se ranije javiti. Nisi trebao dolaziti, ali mi jeste drago što si ovde", odgovorila je i lagala je i to me je povredilo. Ne samo zato što je lagala, već zato što joj nije bilo drago što sam ovde iako joj je očigledno bilo drago što me vidi. Nisam znao kako to da protumačim zato sam raširio ruke i ona je prevrnula očima pre nego što je došla kod mene i sela mi u krilo. Zagrlio sam je čvrsto oko ramena i trgao se kada se blago pomerila kao da pokušava da se zaštiti od mog zagrljaja.
,,Dobro, šta se dešava? Da li si se predomislila u vezi nas? Lagala si me, nešto se očigledno desilo i sada bežiš iz mog zagrljaja...", objasnio sam odmah jer sam želeo da znam šta nije u redu. Skrenula je pogled na mene iste sekunde i uhvatila moje lice u svoje dlanove, poljubila me je kratko i odmahnula glavom nekoliko puta pre nego što je udahnula duboko i već sam znao da će ovo biti težak razgovor.
,,Nemaš pojma koliko mi je drago što te konačno vidim, što si konačno ovde... Samo..."
,,Samo šta Nina? Šta se desilo? Da li si ti dobro?", već sam paničio i sklonio ruke sa nje jer nisam imao pojma da li sam je možda povredio kada sam je zagrlio, ali ona je omotala svoje ruke oko mog vrata, pokrivši me njenim ćebetom i naslonila je glavu na moje rame. Uzela je moj levi dlan u svoj desni i uzdahnula.
,,Dobro sam, juče sam morala kod lekara i zadržali su me preko noći na posmatranju, ali sve je u redu", objasnila je kao da pokušava da me umiri iako je to rađalo samo nova pitanja, svejedno sam se opustio jer sam čuo u njenom glasu da se smeši iako joj nisam video lice.
,,Zašto si morala...", počeo sam pitanje, ali ona je položila moj dlan na svoj stomak i ja sam se ukočio. Položila je svoj dlan preko mog kao da ne želi da sklonim moj dlan, ali nisam mogao to da uradim ni da sam želeo, a nisam.
,,Reci nešto...", prošaputala je nervozno, ali ja nisam znao ni odakle da počnem, zato sam prvo sklonio ćebe sa nas kako bih se vizuelno uverio u ono što sam osetio. Jeste, bio je tu, maleni stomačić i moj dlan je bio na njemu i Ninin dlan je bio preko mog i Nina je bila trudna.
,,Ona je trudna...", prošaputao sam kao da će postati stvarno tek nakon što to kažem na glas. Piljio sam u njen stomačić ne trepćući sve dok Nina nije uzela moje lice u svoje dlanove i okrenula me tako da gledam njeno lice, moj dlan je ostao zalepljen za njen stomačić.
,,Nemoj biti ljut molim te... htela sam ti reći, ali nisam znala kako, a ti bi došao uskoro svakako i... Ne znam, nisam znala kako to da ti kažem preko telefona ili video chata...", brbljala je nervozno dok sam ja treptao zbunjeno. Nisam znao mnogo o trudnoći, znao sam ono što sam čuo od Mine i po veličini Nininog stomaka rekao bih da je to dete starije nego što bi moglo biti da je moje.
,,Trebala si me zvati da dođem, trebali smo pričati o ovome ranije, trebala si mi reći da postoji mogućnost...", zaustavio sam se i udahnuo duboko jer sam paničio. Nisam znao šta da radim i nisam imao pojma kako da reagujem i trudio sam se da sklonim svoj dlan sa njenog stomaka, ali čak ni to nisam mogao.
,,Da budem iskrena, zaboravila sam... Nisam bila ni sa kime toliko dugo i kontracepcija mi nije ni pala na pamet, ali onda sam se vratila ovde u haos sa Martom i predugo mi je trebalo da uopšte shvatim i onda... Onda sam odlučila da ga želim i znam da sam trebala pričati sa tobom o tome i znam tvoje mišljenje o deci, ali ja ga želim", objašnjavala je i to me je zbunilo još više. Jedna stvar je iz celog ovog razgovora odudarala, jedna stvar me je držala od toga da ne budem besan jer je ona to prosto rešila i očekivala da ja to prihvatim jer je ona to želela.
,,Ja? Mislim... Moje je?", pitao sam jer sam bio poprilično siguran da mi je to govorila, a bio sam sto posto siguran kada me je udarila u rame i prevrnula očima.
,,Alene... Znam da ne želiš decu i znam da smo trebali pričati o tome, znam da nismo ovo ovako planirali, ali ti i ja smo spavali nedelju dana bez ikakve zaštite i ja sam trudna i ja želim tvoje dete i bolje bi ti bilo da prihvatiš to jer ću biti jako ljuta na tebe", objasnila je i nasmešila se nervozno. Ponašala se onako kako se uvek ponašala kada je nešto želela, a ja nisam inače bio osoba koja je sposobna njoj uskratiti ono što želi, a pogotovo ne kada sam i ja to želeo.
,,Ne znam koliko puta treba da kažem da ja nikada nisam rekao da ne želim decu, rekao sam da ih ne želim samo zarad toga da bih ih imao, rekao sam ti da ih ne želim jer..."
,,Jer se nije rodila ta sa kojom bi ti želeo decu. Znam, znam, ali... ali ja ga volim i nadam se da ćeš ga i ti voleti", imitirala me je savršeno i bila je preslatka dok je to radila, ali to nije moglo da se poredi sa time koliko je slatka bila kada je rekla da ona voli naše dete.
,,Rekao sam da još uvek nisam bio sa osobom sa kojom bi to želeo, a ti si pametna devojčica Nina i do sada si trebala znati da se to uvek odnosilo na tebe", nasmešio sam se i prešao dlanom preko njenog stomaka. Bio sam počašćen sa osmehom kakvim nikada pre nisam bio počašćen i posle tri sekunde je počela da plače, a ja sam je zagrlio pazeći da je ne stisnem jako.
,,Šta nije u redu? Šta sam pogrešno rekao?", pitao sam jer sam bio zbunjen, ali ona je odmahnula glavom i ja sam shvatio da sam trebao znati da hormoni utiču na nju. Nisam nikada mislio da ću biti u ovakvoj situaciji sa njom.
,,Sve je u savršenom redu. Nemaš pojma koliko sam srećna što i ti želiš ovo dete jer sam sve ovo vreme o tome brinula. Mislila sam da ćeš biti ljut na mene", objasnila je dok je brisala suze i nisam znao da li je normalno to što su tako brzo prestale. Nasmešila mi se suznih očiju i prebacila ćebe preko ramena kako bi se opet pokrila i ja sam njeno pomeranje odmah iskoristio kako bih vratio dlan na njen stomak.
,,Mislim... Ljut sam što mi nisi rekla, ljut sam što sam propustio sve ovo, ali nisam ljut što si ga zadržala. Možda mi nećeš verovati, ali sve o čemu sam razmišljao dok sam držao Doru jeste koliko bih voleo da mi imamo naše malo biće", poljubila me je čim sam završio rečenicu i nasmešila se kao nevinašce jer je mislila da će se time izvući iz toga što mi nije rekla.
,,Trebala si mi reći, trebao sam biti ovde da ti pomognem...", čim sam to rekao sve je imalo smisla i laganje i Martina briga i činjenica da je Marta živela ovde.
,,Sve je bilo u redu, Marta je bila ovde, ti si imao posla tamo i ne bih ti dozvolila da ostaviš sve to svakako, ali bi brinuo. Osim toga došao bi za par nedelja i bio bi tu kada je najvažnije i to je bio plan", objasnila je i slegnula ramenima. Njen plan... Uvek je sve radila kako je želela, ali nisam planirao da se ljutim jer sam bio ovde i znao sam da će sve biti u redu sada.
,,Šta se desilo juče?", morao sam znati, želeo sam da znam sve, a od nečega sam morao početi. Pošto sam već ovde i ne planiram da idem više ikada igde drugde morao sam znati šta se desilo kako bih bio upućen u to kako da joj pomognem. Kako sam postavio pitanje tako je spustila oba dlana na stomak kraj mog i spustila pogled.
,,Malo krvarenje, Marta me je odmah odvela u bolnicu, ali to je u drugom mestu i pošto živimo daleko zadržali su me preko noći na posmatranju iako su bili uvereni da je sve u redu."
,,Da li je sve u redu?", pitao sam nervozno. Stvarno jeste bilo momentalno promenjeno sve u mom biću, kao i sa Oskarom i Minom, šok, strah, nervoza, neizvesnost... sve to je bilo tu, ali briga za malo biće i ljubav peovladaju sve to.
,,Jeste, on je dobro i za nešto više od tri meseca biće ovde sa nama."
,,On?"