Moje pravo ja ✔️

Moje pravo ja 30

Pravi Alen

1

Nikada, za sve godine koje sam proveo živeći u ovom stanu, nikada nisam pomislio da idem kući kada sam išao tamo. Nisam jako dugo imao osećaj da živim na mestu koje je moj dom. Nakon što sam se odselio iz kuće u kojoj sam odrastao sa mamom, dugo sam bio izgubljen, nisam imao svoje mesto mira, a onda se ona uselila u premali stan u kojem sam živeo i nisam to tada znao, ali znam sada da mi nije važno gde sam, dokle god sam sa njom jer ona je moj dom, moje mesto mira. Sada sam to znao jer sam jedva čekao da stignem kući, bukvalno sam pobegao sa posla jer sam znao da me ona čeka i skoro sam se pokajao što sam uopšte kupio stan na drugom kraju grada. Sve se dešavalo odjednom iako sam godinama na ovo čekao, mislio sam da mogu da zamislim svaki mogući scenario, ali ovo nisam zamišljao nikada. Ne da će ona biti u mom stanu i čekati me da dođem kući. Jedan dan, jedna slučajnost i sve se promenilo. Da Mina i Taša nisu organizovale da nas strpaju na isto mesto u isto vreme... Mislim da bismo se Nina i ja prosto do kraja života mimoilazili. Mada ništa mi nije bilo važno više, po prvi put sam imao pravi razlog da živim, nisam planirao da dozvolim da išta poremeti to. Dan kada je rekla da me voli je bio dan za koji sam živeo i kada se konačno desio nisam mogao baš sasvim da poverujem u to. Nisam verovao ni nakon sati koje smo proveli u krevetu, nakon što sam dodirnuo svaki deo nje, nakon što smo do zadnjeg detalja pričali o svemu... Nisam mogao da poverujem ni nakon što sam se u ponedeljak probudio i ona je i dalje bila tamo. Nije se probudila, grlila me je oko stomaka, bila je u potpunosti sklupčana uz moja leđa. Spavali smo isto kao i uvek, a opet sam osetio da je sve drugačije, možda zato što smo oboje bili u donjem vešu, možda zato što su njene usne bile prislonjene na moj vrat i nije me grlila samo rukama već i nogama. Nikada nisam bio pogubljeniji na poslu i svi su to primetili, od Vesne do Oskara koji mi se smešio sve vreme. Činjenica da je Oskar toliko srećan je pomogla više nego što bih ikada ikome priznao. Nisam imao pojma kako da se ponašam, ali mi je on sam na pauzi prišao i objasnio da on konačno ima osećaj da sve ima smisla, da je on konačno pomiren sa svime jer nije delovalo ispravno ništa, sada jeste. Došao sam kući i zatekao Ninu kako sedi umotana u ćebe ispred staklenog zida i gleda šumu, Bajt je spavao u njegovom malenom krevetiću u ćošku i sve je delovalo kao da ona živi ovde godinama. Telefonirala je sa nekime, brzo sam shvatio da priča sa Martom. Nisam želeo da je prekidam zato sam joj prosto prišao i seo iza nje, nije se ni trgla ni iznenadila, samo se naslonila na mene i nasmešila se. Posle toga je nazvala njenu mamu i na kraju je nazvala Tašu.
,,Sve je dogovoreno. Javila sam Marti da ću ostati ovde neko vreme, rekla je da će ona brinuti oko moje kuće. Pozdravila te je puno. Moja mama... moja mama nije normalna, Taša je još veći ludak jer ju je zvala pre mene. Zaista, kao da imam petnaest godina. Uglavnom, možemo otići po moje stvari kasnije. Mogu otići i sama ako želiš da izbegneš moje roditelje, ali mi trebaju ključevi od kola onda. Moj auto je ostao... Došla sam vozom", objašnjavala je tiho, sasvim smireno, kao da joj ništa od toga nije zapravo važno. Nije ni meni bilo jer je bila ovde, jer nije planirala da pobegne. Ništa joj ostalo nije bilo važno jer je ona smislila da ovo želi, a meni je samo to bilo važno.
,,Da li to znači da stvarno želiš da ostaneš ovde dok se Mina ne porodi i Oskar ne vrati na posao?", pitao sam još jednom jer nisam želeo da ispada da je teram da bira opet ovaj život. Nije ga želela, znao sam to, nisam ga želeo ni ja, ali nisam planirao da ostavim Minu i Oskara na cedilu sada. ,,Ne želim da ostaneš ovde i budeš nesrećna. Čekali smo sve ove godine, možda bih izdržao da te ne vidim još neko vreme. Ne moraš ostati zbog mene."
Izvila je vrat i podigla lice ka meni, napućila je usta teatralno i ja sam se zakikotao pre nego što sam je poljubio. Bilo mi je čudno koliko mi je sasvim prirodno sve ovo bilo, ona jeste moja najbolja prijateljica, trebalo bi mi biti čudno ovo, godinama sam izbegavao da razmišljam o ovome, a sad mi je to bilo sasvim prirodno, bez trunke razmišljanja. Zagrlio sam je čvrsto kada je vratila pogled na šumu i zakikotala se kratko pre nego što je obrglila moje dlanove njenima.
,,Nedostaje mi moja kuća, pogled sa terase, nedostaje mi Noks, jebeno mi nedostaje Marta, ali više od svega toga želim da budem tamo gde si ti. Sve ove godine sam mislila da je moje parče raja, moje mesto mira, moj dom ona kuća, ali to si ti. Ne bih volela da živimo ovde, ali neću te uslovljavati niti terati da biraš. Neću ti postavljati ultimatum. Možemo živeti ovde, možemo živeti u šumi, možemo živeti na kraju sveta. Nije me briga. Volela bih da živimo u šumi, nije mi nedostajao grad i posle nedelju dana ovde mogu reći da ne moram da vidim grad narednih deset godina, ali ti si ovde, tvoj posao je ovde i ja ne želim da ti bilo čega treba da se odrekneš zbog mene."
,,Da li ti to mene pitaš da se preselim kod tebe?", nasmejao sam se jer nisam mogao da zamislim išta bolje. Nina meni jeste bila sve što je opisala da sam ja njoj, ali njena kuća u šumi bi učinila sve još boljim. Kada sam prvi put video tu njenu kuću mogao sam da zamislim da živim tamo. Nisam se tada ni u najluđim snovima zamišljao tamo kao bilo šta više od njenog prijatelja, što sam bio i kada smo živeli zajedno. Bez obzira na sve to su bile najlepše godine moga života i zamišljao sam da živimo isto tako, samo nas dvoje. Nisam mogao da zamislim tada ništa bolje i tih nedelju dana je bilo nešto najlepše u mom životu.
,,Da, volela bih da nakon što se Oskar vrati na posao, nakon što se oni smeste sa bebom, nakon što se sve to malčice smiri... Volela bih da odabereš mene, da dođeš sa mnom, da živimo tamo sami i da ne razmišljamo o novcu, o poslu, o svim ovim sranjima ovde. Možemo ih posećivati kad god, mogu oni posećivati nas, dogradiću pet soba ako je potrebno...", zaustavila se odjednom i uzdahnula tužno. ,,Znam da mnogo tražim, nakon svega što sam ti uradila, znam da tražim previše, ali to jeste ono što bih ja volela."
,,Znaš, ne sviđa mi se ova tvoja soft verzija. Nisam od stakla i nisi ti ništa uzela od mene. Ne želim da se plašiš da tražiš nešto ili da kažeš kada ti nešto smeta jer misliš da nemaš prava ili šta god da si umislila. Želim da budeš srećna, ne želim da prećutiš išta", bio sam na dobrom putu da pobesnim jer mi se nije sviđalo to što je ovakva samo zato što je čula moj glupi govor. Voleo sam je takvu kakva jeste i nisam želeo da se išta na njoj promeni. Zagrlio sam je čvrstio i držao je tako dok se nije nasmejala.
,Dobro onda. Želim da idem kući, želim da ti dođeš sa mnom, želim da se nikada ne vratimo, želim da si uvek sa mnom i ne želim da se ikada više odvojim od tebe", rekla je nadmenim tonom i ja sam osećao kako rastem zbog svake reči koju je izgovorila jer je to bila moja Nina koja zahteva ono što želi i izbori se za to, prijalo je što je to nešto što je ona želela bilo život sa mnom.
,,Želim da idem sa tobom na posao", dodala je pre nego što sam ja stigao da joj odgovorim. Ovo poslednje me je nateralo da se nasmejem na sav glas.
,,Da li želiš da te nosim na leđima sve vreme kako se ne bi odvojila od mene ili...?", pitao sam sarkastično, ali ne bih se ni bunio. Štaviše, sviđala mi se ta ideja, želeo sam da bude stalno sa mnom.
,,Kako god hoćeš, samo želim da svi vide da si moj i da sve one glupače to dobro zapamte", slegnula je ramenima uz moje grudi i ja sam se na momenat iznenadio ovime. Nije me iznenadilo to što je ljubomorna, Nina je uvek bila posesivna osoba, iznenadilo me je to što sam tek sada shvatio jednu veoma bitnu stvar, ona je oduvek bila ljubomorn na sve moje devojke. Nije se radilo o posesivnosti, nije se radilo o tome što su one oduzimale vreme koje sam mogao provesti sa njom, niti da je ona mislila da nisu bile dovoljno dobre za mene, radilo se o tome da je bila ljubomorna jer me je volela i ja sam stvarno bio budala koja to nije primetila. Ovo je malčice obojilo ovu sliku i činilo je stvarnijom.
,,Mislim da su svi znali da sam tvoj dok nisam ni bio sa tobom. Ne treba da brienš o tome. Osim toga niko od svih tih ljudi nije ni bitan kada ja odlazim svakako", odgovorio sam veoma svestan posledica mojih reči. Bile su konačne i nisam planirao da se predomislim, ali nisam očekivao njenu reakciju. Okrenula se u mestu u sekundi, držala je moje lice u svojim dlanovima i klečala između mojih nogu. Prelazila je pogledom preko mog lica tražeći nešto, mrštila se zabrinuto sve vreme.
,,Alene, da li ti stvarno želiš da ostaviš sve ovo samo zbog mene? Ovo je sve što si ti ikada želeo, sve za šta si toliko radio. Molim te nemoj mi govoriti stvari koje ćeš posle povući.
,,Nina...", počeo sam i nasmešio se jer nisam mogao da zamislim išta lepše od njene brige za to da li ću ja biti srećan ako odem sa njom. ,,Kada si otišla... Nisam imao pravo da tugujem, nisam izgubio samo tebe već i Oskara, radio sam mnogo i shvatio da ništa od svega toga nije važno. Barem meni nije bilo, ali to je bilo sve što sam imao. Kada sam otišao kod tebe prošle godine, tih nedelju dana je bilo najboljih nedelju dana u proteklih deset godina, zapravo sve od momenta kada smo se iselili iz onog malog stana pa do juče. Jučerašnji dan je bio... Uglavnom, ne odričem se ničega jer ne želim ništa od toga i pristao bih da živim u tvom malenom raju i bez pristupa tvojim gaćicama i prava na..."
Poljubio sam je i osetio da joj se usta šire u osmeh. Zabacila je ruke oko mog vrata, usput je i mene omotala ćebetom u koje je bila umotana, obgrlila me je nogama oko struka i tek kada sam je zagrlio ispod ćebeta sam shvatio da se ona nije još uvek obukla. Mogao bih se jako brzo i jako lako navići na ovo. Istovremeno mi se primakla kada sam želeo da je privučem bliže sebi. Zakikotali smo se oboje tome, ali je kikot prestao iste sekunde kada se njeno telo pribilo uz moje. Mogao sam osetiti kako njeno srce lupa, osetio sam pod prstima da joj koža dobija na temperaturi i bez razmišljanja sam prstima prešao duž njene kičme i spustio oba dlana na njenu zadnjicu. Moraću se lično zahvaliti Marti što ju je dobro hranila jer Nina nikada nije bolje izgledala nego sada. Ispustila je tihi uzdah i to je bilo i više nego dovoljno da ja zaboravim na sve na ovom svetu. Želeo sam da sam mogao da se magično stvorim van svojih pantalona i izgleda nisam bio jedini. Nina je spustila pogled i nakrivila blago glavu dok je prstima radila oko mog kaiša, a ja sam prosto prelazio usnama preko njenog vrata i ključne kosti trudeći se da je zbunim još više. Nije mi išlo u korist, ali sam uživao u svakom uzdahu i u činjenici da je ja mogu toliko zbuniti. Osetio sam pod prstima da se cela naježila i to bi me nateralo da se nasmejem, ali nisam iskreno mogao jer je uspela nekako da otkopča moje pantalone i nisam više razmišljao o ičemu osim o činjenici da je moja.

,,Ne želim ni da znam kako i gde si naučio to, ali vau...", promrmljala je nakon ko zna koliko minuta koje smo proveli u tišini, umotani u ćebe, kraj staklenog zida. Nije me zapravo pitala, ali i da jeste sigurno joj ne bih odgovorio. Činjenica jeste da sam znao sve moguće trikove, ali nisam ih znao iz razloga iz kojih ih mnogi muškarci znaju. Proveo sam godine u vezama sa devojkama do kojih mi nije bilo stalo i smatrao sam da im barem to dugujem, da barem oko nečega mogu da se potrudim. Osim toga, jedina njena duga veza je bila sa Oskarem i nisam ni želeo da zalazim u taj deo uma gde ću razmišljati o tome da me poredi sa njime.
Prosto sam isključio sve to i bio srećan što je uživala jer ja sigurno jesam. Nisam nikada verovao u priče o tome da je sex nemerljivo bolji kada je pojačan emocijama, sada sam vrlo dobro znao da je sve to istina. Imao sam trideset i šest godina i razmišljao sam kao pubertetlija koji je po prvi put u životu zaljubljen, osećao sam se tako iako sam bio zaljubljen u istu osobu od svoje dvadeset i prve godine. Razlika je bila u tome što sam sada konačno bio sa njom, sada je sve imalo smisla.