Uvrnute Igre

***

     Za neke zveri ne izgledaju poput zveri, ne hodaju poput zveri i nikada ne reže kad se pored njih nađe neka manja životinja kojoj bi rado otkinuli glavu. Zverčica u ćošku sedela je mirno spremna na napad za koji je Den bio siguran da će biti taktičan, neće zarivati zube u njegov vrat, neće režati u njegovo uvo, a opet planirala je da ga zgrabi dok ne iscedi poslednju trunčicu snage iz njega.

Den se kratko nasmeja budalastom sebi na čitanje žene u ćošku.

Žena koja ga je neodoljivao podsećala na onu statuu iz hodnika.

Meduza

     Na trenutak pomisli da će da se pretvori u kamen od njenog pogleda, koji nije sklanjala sa njegovog lica. Nakratko naktivi glavu i isvrati čašu vina sebi niz grlo.

To je Denu govorilo da je mala zverčica verovatno mačence koje čeka da ga neka ruka počeša iza uva i po glavi u znak pohvale.

Da se on pitao, ne bi imao ništa protiv da ta ruka bude njegova.

     Oči bez duše upijale su njegovo lice i njegove poglede vešto ih pothranjujući u svoj um. Da je iko sada posmatrao Blue video bi slatko malo nevinašce, toliko medeno da bi retko ko mogao da je okrivi za bilo koje delo, koje je svakako počinila.

     Ono što Den nije znao to je da žena za staklenim stolom u separeu u uglu ima mnoštvo lica, a njene maske stajale si poput oficira i čekale koju će sledeću da pošalje u pohod. Ovaj put je izabrala onu koja bi mogla da pohara Denovo srce da mu se usadi u misli, da ga opčini pre nego pošalje sledeću da mu ga isčupa iz grudi.

     Klaudija prinese čašu usnama ostavljajući ljubičasti ruž na njenoj liniji. Tanak trag čučao je poput poljupca utisnutog u staklo. Poljupca koji je namenila lepom detektivu u želji da ga otruje do same srži. Den sklopi oči na trenuttak zamišljajući njene usne na svojima što natera Blue da se ozareno osmehne.

Tako lako, tako dosadno...

     Pomisli iz daljine, odavno nije igrala igru oči u oči, odavno nije igrala bilo koju igru koja nije uključivala srce na njenom dlanu – bukvalno. Klimnu Semu za šankom, jasno mu dajući do znanja da je on na potezu. Čaša viskija zatreska se po obrisanom crnom mermeru i primora. Dena da skloni oči sa nje.

- Od dame.

Izusti šanker skoro goreći od radoznalosti.

- Za mene?

Prošaputa Den u neverici.

- Vidiš li još koga ovde prijatelju?

    Šanker se nasmeši cinično, pokazujući krpom nekoliko praznih mesta oko Dena na šta on samo klimu glavom. Nije mu trebalo mnogo da shvati da šanker nije od onih koji pričaju mnogo i dele zanimljive tajne sa pridošlicama. Ništa neće izvući iz Leprikona to mu je bilo jasno. A način kojim je upitno posmatrao ženu, bio je dovoljan da poveže da se već znaju.

Možda se žena pali na krupne momke i nagalsak. Pomisli Den, razmišljajući kao se savršeno uklapa u oba.

A ako je suditi po njenom izgledu, mogao je smao da zamisli koliko bi se sjajno oni uklapali.

- Poenta shvaćena.

Nazdravi Ircu i otpi gutalj. Taj njegov potez delovao je kao poziv na damu za separeom jer je podigla svoje telo u zlatnoj svili i uputila se ka njemu. Tako na nogama delovala mu je neverovatno malom, čak i sa štiklama bila je bar dve glave niža od njega.

A opet izgledala je bujno i zaobljeno na svim pravim mestima.

Den se osmehnu sebi u brk pomalo radosan razvojem događaja, došao je po podatke za sluča,j a povešće lepu ženu kući. Već je mogao da oseti njena stopala oko svojih bokova. Zamišljao je sve načine na koje bi mogao da okreće nekog tako malog poput nje.