Uvrnute Igre

***

     Stopala su mu ljutito udarala po pločniku. Odzvanjala su za njim.

Prokleta žena, pomisli iznervirano Den, sočno psujući Klaudiju i njen besmisleni hotel.

Ništa nije bilo onako kako je očekivao, ništa se nije odvijalo onako kako je predvideo.

Ispao je cirkuska luda.

Eto šta je, tako prokleto prikladno, prošišta kroz zube.

- Mene čekaš?

     Glas ga natera da podigne glavu i okrene se na petama. Nije nju čekao, što se njega ticalo potpuno je zaboravio njihov kratki susret. Crvenokosa sa recepcije mu se nasmeši lupajući još jedan ružičasti balon sebi posred lica. Nije više bila u zanosnoj uniformi, ni prslučetiu koje je isticalo njene obline.

I tu pod okriljem noći, nije mu delovala ni približno privlačno kao pre nekoliko trenutaka.

Da je bio budalast rekao bi da ga je hotel začarao svojom magijom.

- Sad je pravi trenutak da devojci ponudiš prevoz? Ne?

Pramen kose joj se primamljivo vrteo preko prsta povalčeći je. Usne su joj blenule u njega otvorene poput ribe koja se bori za dah.

Den klimnu glavom.

- -.Naravno.

      Crvenokosa ispljunu žvaku na zemlju tako vulgarno da se Den skoro zagrcnu. No, nije hteo da bude zakeralo.

Čekao ga je grozan prazan stan, imao je užasan dan na poslu, i nije bio izbirljiv, ne te večeri. Bilo je besan i ljut i trebalo mu je da se opusti.

Pre nego što eksplodira.

Den joj ponudi podlakticu dok ju je vodio do automobila, ubeđujući sebe da je i dalje džentlmen. Dobar, pristojan, ispravan.

      Onakav kakav je oduvek bio.

       Od onih kojih se niko ko ga zna ne bi postideo.

        To što ponovo vodi kući neku čije ime ni ne zna, za čije ime nije ni pitao, je samo trenutak očaja.

Kukovi su joj se njihali pored njegovog tela, mirisala je opojno, očaravajuće, tako zavodljivo dok joj je kosa boje neba milovala leđa.

Den iznervirao trepnu pa ponovo pogleda crvenokosu. Smešila mu se na suvozačkom mestu njegovog automobila. Ruka zaustavi njegovu dok je pokušavao da joj zakači pojas. Trznu se od besramnih usana, i jagodica prstiju koje su klizele visoko preko njegovog kolena.

Odjebi Dene, promrmlja sam sebi.

Nekoliko bledih linija krasilo joj je zglob.

- Otkud ti ovo?

Detektiv u njemu nije mogao da ne izgovori pitanje. Prst mu zaupuši usta, skoro u isti mah kada je progovorio.

- Pssst...

Možda je tražila utehu.

Možda zaborav.

Poziv je bio jasan, kad su se prsti zaustavili na njegovoj košulji čekajući potvrdu. Njegova želja nikad nije bila jasnija, usne su se rastvorile oslikavajući ljubičastu nijansu koja se preslikavala po obodu čaše. Oči boje belutka su ga gutale pogledom. Zaronio je rukama u tu nebesku kosu i hitro se smestio ispred njenog sedišta. Na kolenima, kako je i mislio da ga ta žena želi.

Usne su se najzad spojile za njenima sočno i užurbano terajući ih oboje da ostanu bez daha,mnižući vrele poljupce. Povuče joj kosu rukama da napravi mesta za svoje usne po njenom vratu, pustošeći je njima.

      Poljupci su odzvanjali poput uzavrelog daha. Prsti su mu stezali zanosne butine milujući ih, upijao je lice tražeći u njemu išta što bi ga podsećalo na toplotu i nežnost. Nešto što bi ga nateralo da uspori, nešto što bi mu pkazalo da se negde u toj ženi kriju emocije, koje je žaleo da dotakne.

     Telo pod njim se pokretalo prateći njegov ritam. Činilo se nestrpljivo poput njega, Skidalo mu je odeću brzinom svetlosti. Dražilo je njegova čula. Igralo se po njegovoj koži. Ljubičaste usne su izgovarale njegovo ime, dok je utiskivao svoj dodir na svakom pedlju njene kože, skidajući poslednju prepreku između njih.

Činilo mu se da putuje ka ludilu.

     Telo se zadovoljno uvijalo pod njegovim, uz preterano razmetljive zvuke, držalo ga je čvrsto uz sebe sve dok nije klonulo na sedište. Den otvori oči i susrete crvenokosin zadovoljni pogled. Njegov um mu se nacerio u lice dajući mu jasnu sliku onoga što je držao pod šakama.

Den se natera da se pribere ponašajući se kao da je to želeo.. uostalom to je i hteo?

Ubedio je sebe da jeste.

- Gde stanuješ?

Upita je najzad se setivši zašto su uopšte tu.

- Oh.

Odgovori crvenokosa smeškajući se.

- U hotelu.

- Kom?

Crvenokosa podiže prst i pokaza iza njih.

- Ali...

- Izgledao si kao da ti je trebalo društvo...

     Naceri se i namigu mu pre nego što je nestala u noć.

Den iznervirano tresnu volan, tako da mu je šaka bridala, a tamna oderotina krasila zglobove poslednja dva prsta.

      Prokleta žena.

      Prokleta Klaudija Blue, pomisli dok je pokušavao da pokupi komadiće svoje samokontrole.
Ubaci u brzinu daju gas kao da bi automobil svakog trena mogao da poleti samim pritiskom na papučicu, mrmljajući tihe psovke na račun vlasnice „Uvrnutih igara".

      Pomisli na dva karte koje su ga žuljale u zadnjem džepu.

Meduza, pomisli Den, i nije mnogo pogrešila.