Uvrnute Igre

***

      Klaudija je čekala da se otvore vrata velikog praznog apartmana, pa je zakoračila u njega otmeno poput hobotnice kojoj bi prijao odmor. Svetla grada su treperila svečano poput gomile upaljenih svitaca. Iskrila su ispred njenog pogleda malena i sitna.

Dopustila je miru da je obrgli, tišini i mraku da joj se prilepe uz kožu, stapala se sa njima poput izbledelih senki. Poput duhova koji su joj visili na zglobovima ruku.

Sva ta srca stradala od nje.

Sve te duše na njenom popisu za pakao.

      Niko nikada nije pitao zašto, ni kako, niko se nije nikada usuđivao da zakorači u njen dom i postavlja pitanja.

      Do sad.

       Ovde ne držimo kurve dušice, loše su za posao, ali sve ostalo je na račun kuće...

A opet poslala mu je jednu...

Zašto?

Ni sama nije znala.

Možda da začini igru.

Možda da mu pokaže da je u njenim rukama, čak i ako toga nije bio svesan.

Šta god da je ,učinila je to.

       Muške ruke joj stegoše ramena, masirajući je umirujućim pokretima dok su usne klizele po njenom vratu. Blue zamisli dve druge linije kako lutaju njenom ušnom školjkom. Bradu koja je golica terajući i njenu hladnu kožu da igra, da pleše i uvija se.

     Skore se naceri nestašnim mislima, dok su prsti lutali po njenom telu tražeći mesto na koži koje bi mogli da dodirnu. A takvih mesta, što se ticalo Blue, bilo je mnogo.

Njegove usne nastaviše da lutaju ramenima, rukama, preko dekoltea, sve dok nije klečao pre njom. Ruke mu skinuše jedan kaiš ciple, pa odmah zatim drugi tako da su Bluina stopala dotakla hladan mermer.

Da je bila čovek traznula bi se pred tom hladnoćom.

Da nije ovo što jeste, sitni trnci ljubomore bi je je boli dok zamišlja Keli u rukama čoveka koji joj je iznenada postao neprijatelj.

Šteta, pomisli.

      Jezik mu dohvati delove njene kože penjući se uz koleno, preko bedra. Spuštajući vlažne poljupce kojima je pisao trag. Klaudija sklopi kapke, i odmah joj dva smešna brka zaplesaše pred očima dok se prepuštala užitku. Ruke su joj grabile rep na kom je cimala crnu gumicu.

Poput noći.

Poput neba.

Poput nje.

I odeće koja se zalepila na božanstveno telo kakvo nikada nije videla.

Za ceo život.

     Ruke iscrtane tintom grabile su sva prava mesta na njenom telu, dok je svojim grčevito stezala glavu ispred sebe.

Snažna eksplozija protrese njeno telo. Tako jako da je skliznula na pod smeštajući se Biliju u krilo. Ruka joj zgrabi Bilovu kosu i nakrenu mu glavu na stranu bušeći rupama njegov vrat. Koža je popustila pred naletom zuba. Miris druge krvi i dalje joj je grebao očnjake, htela je da ga ugrize i zgrabi i pokaže mu gde mu je mesto, nemilosrno podiže glavu i otkide za sobom komad mesa.

     Međutim Biliju nije smetalo.

      Njemu nikad ništa ne smeta, pomisli Blue.

       Osim smrti.

Zanjiha se vodeći sebe ka vrhuncu još jednom, dok su joj zubi halapljivo gutali, gaseći vatru koja se razgorela u njoj - krvlju.