Antonio je završio u bolnici gdje smo ga Daniel i ja čekali u hodniku ne bi li se pustio još danas.Ali s obzirom da je doktor dugo se zadržao kod njega ne bih rekla da je baš situacija idealna.
-Kako je moglo da dođe do požara?-gunđao je Daniel bijesno.
-Stvarno ne znam.Možda je slučajno plamen se proširio s roštilja.
-Kako nije niko mogao to da primjeti?I nisi trebala ostavljati Antonia samog.Trebala si da ga nadgledaš ako si mu već majka.-ovim me je iznenadio.Mislim da znam šta je htio ovime reći.Kao ja mu nisam prava majka i ne brinem.
-Molim?Sjedio si zajedno sa mnom!Odakle smo,pobogu,mogli da znamo šta će da se desi?
-Zar ja moram uvijek misliti na sve?Imaš jednu jedinu dužnost,a to ti je da paziš to dijete i...-odbrusio je,ali nije mogao do kraja da završi rečenicu.Lagala bih kad bih rekla da me ovo nije povrijedilo na trenutak.
-Želiš da kažeš da meni nije stalo do Antonia?
-Nisam tako baš mislio...
-Znam da on nije moj rođeni sin,ali trudila sam se.Žao mi je ako nisam bila dovoljno dobra majka,ali kladim se da bi Lucia bila mnogo bolja.
-Ne spominji je!Znaš da smo rekli da je nećemo nikako spominjati?-odvratio je bijesno.
-Gle,živčan sam nenormalno i zato se ovako ponašam.Znaš da u ljutnji mnogo toga mogu da kažem.Nije valjda da si stvarno pomislila kako bih ja volio da ono čudovište bude mu majka?-rekao je,ali ovaj put smirenijim glasom.
-Da,oprosti.Nisam trebala ovako burno da reagujem.Oboje smo djelimično krivi što ga nismo držali na oku,pogotovo ja.
Doktor je izašao iz sobe gdje je pregledao Antonia a nas dvoje smo se odmah nacrtali ispred njega.
-Je li dobro?
-Jeste,samo ima malo opekotina prvog stepena.Takožer se onesvijestio zbog dima,ali na sreću normalno diše.Samo morat će neko vrijeme da nosi zavoje i koristi kreme koje ću da mu propišem.-odgovorio je doktor.
-Hvala vam.
-Ništa.
Daniel je već ušao da posjeti Antonia koji je bio budan.Djelovao mi je dobro i smijao se.Daniel mu je rekao donijeti igračke i slatkiše ovdje tako da je otišao po sve to jer će mali morati noćiti sada u bolnici kako bi ga mogli još malo doktori nadgledati.
-Kako se osjećaš?-pitala sam ga kad sam ostala nasamo sa njim,
-Dobro sam.
-Dušo moja.-prešla sam rukom preko njegovog nježnog,bijelog obraza.
-Tako mi je žao što nisam bila tu.
-Nisi ti kriva,kriva je neka teta.-kada je ovo rekao osjetila sam nalet bijesa i šoka.
-Molim?-nastojala sam da zvučim smireno.
-Podvalila je požar.-odgovorio je.
