Daniel POV
Taman što sam stigao u hotelsku sobu sa Elenom nakon raskošne večere ona je otišla u kupatilo.Poslije par minuta izašla je obučena u crvenu čipkastu spavaćicu uz koju joj se slagao crveni karmin na njenim punim, napućenim usnama.Ne mogu da opišem privlačnost koju sam osjećao, ali duboko u sebi znao sam da je ovo što se dešava užasno loše.Da li ja stvarno ovo radim?Da li sam stvarno na putu da prevarim Nelu?Ne, ovo nije prevara.Ovo je samo fizičko zadovoljavanje.JA Elenu ne volim.Samo mi je sexy.To je sve.Prišla mi je te obavila svoje ruke oko moga vrata i popela se na prste da me poljubi, a ja sam joj uzvratio poljubac.Čovječe, koliko je dobro.Ali pogrešno.Nevjerovatno pogrešno.
Zazvonio mi je telefon.A mi smo već bili u naletu žara.
-Ne moraš se javljati.-šapnula mi je Elena.
-Danas si već pričao sa Nelom.-telefon je prestao da zvoni, ali nakon koje sekunde opet je počeo i sve tako.
-Sigurno je nešto hitno.-odvojio sam se od nje te uzeo telefon.
-Sam si rekao da je mnogo zabrinuta i da paranoiše.
-Elena, ako joj se ne budem javljao samo će više da sumnja u mene.Razumiješ?-prevrnuo sam očima te javio se.
-Halo...
-Daniele...-Nela je zvučala zabrinuto, ali ovaj put zaista.
-Šta se dogodilo?
-Antonio...
-Šta je s njim?-kada ga je spomenula počela me hvatati panika.
-Nikako se nije vratio kući.
-Možda je u izlasku ili kod prijatelja.
-Daniele, on uvijek javi kada negdje ostaje, a ovaj put se ne javlja nikako.Također sam zvala njegove prijatelje nije ni kod jednog i niko ne zna ništa.
-Dolazim!-rekao sam te prekinuo poziv i krenuo se spremati, a Elena je začuđeno me posmatrala.
-Zar ideš?
-Da.
-Zašto?
-Imam problem kojeg treba da riješim.-hladno sam joj odgovorio te čim sam se obukao izašao sam iz hotela i autom se uputio nazad u London.Da sam ostao sa Elenom sada pokajao bih se.Znam da smo Nela i ja strogo naredili Antoniu da se uvijek javi kada negdje ostaje i moram priznati i ja sam sada užasno zabrinut.Sada je jedanaest navečer.Vozio sam brzo i par puta sam mogao imati udes, ali uz Božiju pomoć uspio sam da stignem nekako u vilu.Nela je uplakanih očiju čekala me u dnevnom boravku i kad me vidjela bacila mi se u zagrljaj.Tako sam sretan što je nisam prevario.Uništio bih je u potpunosti, a ona je zadnja osoba koja je zaslužila da pati.
-Daniele, kunem se nisam ja kriva.Zaista sam se trudila da mu budem dobra majka i provjeravala sam ga i...-prekinuo sam je tako što sam joj stavio kažiprst preko usana.
-Ti si savršena majka!Ništa nije tvoja krivica.-opet sam je zagrlio te smo onda pozvali policiju koja nije htjela da reaguje jer po njihovim nekim pravilima mora proći 24 sata da se neka osoba smatra nestalo.Tako da nazvao sam neke svoje ljudi kojima sam obećao dobro platiti ako nađu Antonia.
