Daniel POV
U avionu sam s Erenom.Još malo pa stižem kod Lucie.Svakakve mi misli prolaze glavom.Lucia je u stanju sve i svašta da napravi kako bi dobila ono što želi.Samo se nadam da nije naudila Neli.
"Za pola sata sletjet ćemo u San Francisco."-začuo se glas stjuardese.
Tih pola sata će mi doći kao godina.Ne mogu da dočekam da stignemo.
-Jesi li dobro?-pitao me.
-Rekao sam ti,neću biti dobro dok ne vidim Nelu.
-Bit će sve dobro.
-Hoću li ikada imati sreće u životu?Koga god sam ikada volio u životu taj je morao da umre.
Prvo roditelji,pa...-nisam dovršio rečenicu.
-Lucia nije umrla.
-Nije,ali mi je donijela jednako puno nesreće.Erene,ja ne znam šta sam vidio u njoj,ona ti je lukava kao sami đavo.Namami te svojom ljepotom i zadrži pameću ali kad otkriješ njeno pravo lice poželiš samo da pobjegneš.
-Možda neko zavoli to njeno pravo lice...-rekao je tiho a ja sam se histerično nasmijao na tu njegovu izjavu.
-Mislim da se takav još nije rodio.
Nasmijao se i on.Čudi me da tako pametan momak može reći takvu glupost.
-Istina...-složio se.
Nela POV
Oni debili su mi skinuli lisice s ruku.
-Prvo ću se obući pa onda dok budemo snimali ćemo da se skidamo.
Kimnuli su.
-Ima logike.-rekao je Viktor.
Obukla sam se i onda stala pred brkatog.
-Puši mi ga sada!-naredio je.
Kleknula sam ispred njega a on je izvadio svog,ne tako velikog,druga.
Viktor je bio zaokupljen snimanjem.Stavila sam ga u usta i iz sve snage zagrizla zubima da sam imala osjećaj kao da ću ga popoloviti.
-Ti kučko!
Nenormalno je jaukao od bolova i pao na pod a ja sam to iskoristila da izletim brzo napolje.
Glupani glupi i ključ su ostavili u autu a onda sam se sjetila da ja nikad nisam vozila.
Izletili su oboje iz stana.
Brzo sam upalila auto i bilo kako krenula naprijed nekim čudom.Hvala Bogu pa sam po prirodi radoznala pa sam proučila priručnik za vožnju od svoje drugarice koja je položila vozački i zapamtila svu teoriju nadajući se da ću i ja jednom polagati.Sada to što sam čitala primjenjujem i upalilo je.
Koliko-toliko uspjela sam im umaći.
