Flashback
Kao i svaki mladić išao sam u klubove i tamo ostajao skroz do ujutru.Roditelji mi nisu dali da baš često izlazim jer su mi govorili da je učenje glavno kako bih jednog dana mogao da budem uspješan čovjek koji bi vodio njihov posao.Ali ipak se nisam toliko brinuo jer sam znao da ću naslijediti bogastvo od starog.Kada ste bezbrižni i imate zagarantovanu budućnost ostane vam samo da se zabavljate.Ta noć bila je jako posebna jer sam otišao u neki novi klub koji se tek otvorio i tu ugledao jednu jako simpatičnu konobaricu.Bila je jako sitne građe, ali ljepuškasta.Imala je dugu, smeđu kosu, tamniji ten i krupne smeđe oču koje su zračile vedrinom.Zvala se Lucia.Bila mi je duže vrijeme u mislima dok se nisam ohrabrio da je upoznam.Mnogo toga sam saznao o njoj.Bila je uvijek nasmijana i vedra te širila pozitivu, ali ja sam vidio šta se krije sve iza njenog osmijeha.Saznao sam da je živjela u nevjerovatnom siromaštvu, da je očuh skoro svaki dan tukao i silovao i sa samo sedamnaest godina počela je da radi po klubovima i kafićiam gdje je bila laka meta mnogim napasnicima.Nisam mogao da vjerujem koliko je bila snažna i hrabra da krije svu tu bol i zato mi se jako svidjela.Volio sam je.Sve sam radio da je činim sretnom i olakšam joj svaku traumu koju je proživjela.Želio sam da bude sretna.Ali onda je došao dan kada sam saznao da ona ne može da voli.Bila je od onih kojima je bilo muka od bijednog života i sve im se svodilo samo na to da preživljavaju i dobiju ono što nisu mogli dok su bili siromašni.Kada sam bankrotirao saznao sam da je bila sa čovjekom koji joj može biti otac kako bismo otplatili vilu u San Francisku u kojoj sam je pustio da živi.Da, ta vila nije bila sto posto moja.I ona je se žrtvovala da je dobije.Žrtvovala je svoje tijelo i mladost.Plakao sam kada sam saznao šta je uradila jer nisam mogao da vjerujem da tako fina djevojka nevinog izgleda to uradi.Zato sam zamrzio žene.Smatrao sam ih sve droljama i samo sam ih htio mučiti jer su gladne kujetine samo želje novca i smatrao sam da zaslužuju da budu ponižene.Sve dok nisam upoznao Nelu i uvidio da i njima nije drago time da se bave.Sve je to prisilna muka na koju ih natjera život ili njihovi prohtjevi.Da li je Lucia bila onako uplašena kao Nela pitao sam se.One su tako različite.Lucia je bila hladnokrvna i podnosila je bol.Podnosila je neželjene dodire jer je znala da će zbog njih imati bolji život.Svaki naneseni bol maskirala bi osmijehom.A Nela?Bila je spremna i umrijeti, samo da ne bude ponižena i da postane svoj čovjek.I Nela je uspjela.Izbavila se.A Lucia je ostala uništena jer joj se sve nakupilo.Nije bila jaka koliko je mislila da jeste.Ipak ju je bol i prilagođavanje njemu promijenilo.
