41.

1.7K 76 3
                                    

Na pamet mi je pala samo jedna osoba.A to je Lucia.Iako zvuči preglupo s obzirom da je bila u zatvoru i da sam na skroz drugom kontinentu gjde ona nije imala nikakvih šansi da sazna bilo šta dalje o mom i Danielovom životu.Počela sam da se plašim,iako znam da taj strah nema baš neku osnovu.

-Mama, nešto nije uredu?-upitao me Antonio svojim nježnim,dječijim glasom.

-Ma ništa...Samo me je zbunilo to što si rekao da je neka teta podmetnula požar.Jesi li siguran da si baš to vidio?

-Aha...

Daniel kad se vratio donio je pune kese igračaka i slatkiša za njega te se on jako obradovao i kada se najeo zaspao je.Nakon što je utonuo u san izašla sam u hodnik zajedno sa Danielom i ispričala mu šta je Antonio vidio.

-Ja ne mogu da povjerujem u to.Pobogu,imali smo obezbjeđenje.-odgovorio je začuđeno te nervozno prošao rukom kroz gustu kosu.

-Kako možemo biti sigurni?

-Slušaj,Nela,doktor je rekao da je moguće da mu se priviđa zbog panike i dima ili da je pogrešno protumačio situaciju s obzirom da je još malo dijete.Možda je dadilju ugledao slučajno kraj roštilja i učinilo mu se da ona podvaljuje požar.-razgovarali smo hodnikom te smo izašli iz bolnice i razgovor nastavili u autu s obzirom da će Antonio morati noćiti u bolnici.

-Daniele,na pamet mi je pala Lucia.-kada sam to rekla razbjesnio se i prostreljao me pogledom zbog kojeg sam se trznula.

-Slušaj,to su besmislice!Htjela si da se preselimo na jebeni drugi kontinent i to smo učinili.Imali smo najbolje obezbjeđenje koje me koštalo boga oca i dadilje te sve ostale pičke materine koje možeš da zamisliš!-rekao je ljutitim glasom od kojeg me prošla jeza.Nisam navikla da ovoliko se živcira i psuje,ali to je sve zbog stresa.

-Ne znam šta da mislim...Znaš kolike sam traume proživjela.

-Znam,ali shvati,ne možeš vječno da budeš zatočena u prošlosti.Prošlo je par godina i živjeli smo sasvim okej.Ovo danas je bila samo nesreća i neka na tome ostane.Okej?-rukom mi je zatim nježno obrisao suzu koja mi je klizila niz obraz.

-Okej...Upravu si...Možda previše histerišem.

Vozili smo se ka vili i kada smo joj se približavali ugledali smo nekakvu svjetlost koja je bila plava.

-Daniele,šta se dešava?

-Izgleda da je policija.-kako smo se približavali uvjerili smo se da i jeste.Ispred naše vile stajala su dva policijska auta.

NEPROCJENJIVA ✔ - Kupljena da voli #2Where stories live. Discover now