Donor✔

31.

Stali smo pred veliku ogradu koja je bila ulaz u dvorište.

"Ime i razlog." čulo se s interfona koji je bio na jednoj strani zida.

Skinula sam kacigu i pogledala prema kameri na vrhu zida.

"Ajde Jeff pusti nas, majka već sigurno šizi gdje sam." rekla sam znajući da je s druge strane naš kućepazitelj Jeff.

"Nije Jeff, molim vas gospođice, ime i razlog." zar su zamijenili Jeffa. A baš sam se sprijateljila s njime.

"Reci im da su došli Surea i pratnja." rekla sam na što se čuo BEEP.

Nakon par minuta čekanja, vrata su se otvorila. Vratila sam kacigu te smo Xav i ja krenuli prema ulazu.

Vozili smo kroz dugu stazu koja je sa svake strane imala red drveća. Ispred same kuće bila je fontana i cesta u obliku slova O oko te fontane.

Dosta je autiju bilo sparkirano u krug te smo se Xav i ja sparkirali tik do samog ulaza. Prednost motora.

Sišli smo s motora i zaključali ih te uzeli svoje kacige. Popeli se pred vrata i ja sam onda stala.

Ne znam ni što da očekujem od ovog ručka.

Osjetila sam Xavierovu ruku kako se isprepliče s mojom te se automatski okrenula k njemu.

"Sad više nema nazad." rekla sam mu.

"Više nema nazad." potvrdio je s osmijehom i poljubio me.

Udah. Izdah. Udah. Izdah.

Pozvonila sam stisnuvši gumbić pored vrata.

"Zar još nekoga očekujemo?" čulo se s druge strane.

"Da, Surea danas dolazi."

"Ajme pa to nije moguće, nisam tu curu vidjela otkako je završila srednju."

"Jel to ona mala smeđa sa šarenim očima."

"Je je, sigurno se do sad puno promijenila."

"Sigurno na loše, poznavajući ju."

Pojavila se siluleta na stakleno dijelu vrata te su se vrata počela otključavati.

"Napokon si stigla. Skoro sam umrla od svih tih priča." u zagrljaj mi se zaletila Dora.

"Kako Matteo to sve podnosi?"

"Jedva podnosi. Nema s kime za pričat, a stare babe ga izluđuju." rekla je sa smiješkom.

"A s kim si ti došla, znaš pravila." otvorila je vrata malo više i pogledala pored mene. Otvorila je usta i sa širokim očima pogledala u njega.

"Bok i tebi Dora." rekao je Xavier pružajući joj ruku. Prihvatila ju je i nasmijala se.

"Znači vas dvoje?" pitala je sa velikim osmjehom.

Xavier je dignuo naše spojene ruke i nasmijano se. "Da nas dvoje."

"Dora! Tko je to na vratima?"  čuli smo glas moje majke.

"Surea majko." odgovorila je.

"Pa pusti ju više unutra. Neka dođe prvo meni u kuhinju." rekla joj je i zatvorila vrata. Očito je bila u predvorju.

"Ajde, čuli ste ju, upadajte." otvorila je vrata šire i pustila nas unutra.

Kacige smo stavili na stol pored ulaza i počeli pratiti Doru. Xavier je gledao oko sebe u čudu.

"Znači ovdje si odrasla?" pitao me.

"Da hahah najgore godine mog života." nasmijala sam mu se i približila zagrlivši svojom drugom rukom onu njegovu koju sam držala.