Donor✔

30.

Surea's POV.

Čula sam neko mumljanje u pozadini koje me polako probudilo, no nisam u potpunosti razaznala što je to bilo.

Osjetila sam par ruku kako se obavijaju oko mene i privlače me k sebi.

"Dobro jutro ljubi." rekla sam okrećući se prema njemu.

"Dobro jutro." nasmijao se i poljubio me u čelo. Mogla bih se naviknuti na ovo.

"S kim si to pričao maloprije?"

"Ummm... Ovaj.." počeškao se iza vrata fleksirajući svoje mišiće. Slinim za njim, a da toga nisam ni svjesna.
"Zvonio je mobitel i nisam znao u početku da je tvoj pa sam se javio."

Potvrdno sam klimnula glavom. "Tko je zvao?"

"Tvoja mama."

Smraknulo mi se pred očima. Pričao je s njom. Tko zna što mu je sve rekla. Kakve je stvari pričala. Vratila sam normalni izraz lica.

"I što je trebala?"

"Iskreno nije ni došla do toga jer sam je ja prekinuo."rekao je malo posramljeno.

"Zašto?"

"Gle nemoj se ljutit, al pričala je ružne stvari o tebi i ja to više nisam mogao slušati." spustio je pogled.

A duša mala.

"Ma nemas problema, navikla sam." podigla sam mu glavu da se gledamo u oči. "Samo idući put gledaj tko zove." uzela sam mobitel i pokazala na pozive.

Zadnji poziv je bio od Rospija/NE JAVLJAJ SE.

Nasmijao se i zagrlio me.

"Nisam se javila na njene pozive od Božića. Ako me je sad našla zvat možda je nešto važno." rekla sam mu i ukucala njen broj.

"Halo." čulo se s druge strane.

"Hej, Surea je. Čula sam da si me zvala?" rekla sam smireno.

"A jesi se napokon udostojila nazvati? Dobro, sad mi se ne raspravlja nego da prijeđem na stvar. Danas je onaj  obiteljski ručak kad dolazi cijela rodbina." to je danas? Shit.

"Dobro i? Ja ionako nikad nisam bila pozvana na to, kako to da me sad zoveš? A i u ostalom jučer je bilo vjenčanje? Zar to niste mogli malo odgodit za par dana?" sigurno su svi mrtvi od vjenčanja.

"Slušaj me sada i slušaj dobro. Jučer se nisi pojavila i pokazala pred svojom rodbinom osramotivši mene i svog oca. Danas ćeš se pojaviti da ispraviš tu grešku dok je još sva rodbina tu. Ne isplati im se ostajati duže nego potrebno, tako da to sve riješimo što prije da sutra mogu doma. " tako je to kad ti rodbina živi s druge strane države.

" A i u ostalom, maloprije mi se javio jedan muškarac. Ne znam kako se samo usudio lažno predstavljati kao Sullivan mlađi, ali treba ti pratnja kao što znaš tako da njega povedi." završila je poklopila slušalicu.

"Što je to bilo?" pitao me Xavier gledajući moj ljutiti izraz lica. Pretpostavljam da je sve čuo s obzirom koliko moja majka glasno priča.

"Pa ovako. Kod nas je običaj da se svake godine kod mojih okupi cijela rodbina. Najčešće je to u proljeće, ali kako je jučer bila svadba i svi su bili tu, spojili su to da ne dolaze opet." objasnila sam mu na što je potvrdno klimnuo glavom.

"A šta je ono bilo za pratnju?"  pitao me.

"Ahaa, da.... Jedno od pravila je da svatko stariji od 18 mora imati pratnju. Tipa ako ste cura i dečko, zaručnici il nes tako, moraš doć s njima. U suprotnom nemaš pravo pristupa. Ja tako na tom okupljanju nisam bila već godinama."