ZAVRŠENA✔
"Vidi ih kako samo jure." prokomentirala sam svom najboljem prijatelju dok su motoristi prošli pored nas.
"Da, znam da jure, ali i dalje ne razumijem što ti imaš toliko protiv njih?" e kad bi samo znao da tamo gdje sam ja vozila takvi bi...
Ušla sam u predvorje Sullivanove zgrade. Da sam bila oduševljena, malo je reći. Sve je bilo ukrašeno u zlatu i bijeloj boji. Veliki luster je visio na samom ulazu nedaleko od pulta.
Pošto je predvorje trenutno bilo prazno zaputila sam se do pulta.
"Umm dobar dan." rekla sam mladoj djevojci s druge strane.
"Dobar dan, kako vam mogu pomoći?"
"Umm rećeno mi je da će me ovdje čekati jedna gospođa imenom Maria. Znate li možda gdje je mogu nać?" pitala sam i okrenula se malo. Možda je došla dok ja razgovaram.
"Gospođo morat ćete bit malo precizniji, ova zgrada ima preko 1000 stanara." počela je nešto tipkati po kompjuteru.
"Okej, onda neka Maria povezana sa gospodinom Sullivanom?" probala sam ovakvo doći do te gospođe.
"Ahaaaa, ta Mariaaa. Znam znam, ti si onda sigurno gospođica Rivera?" pitala me sa smješkom.
"Da, Surea." potvrdno sam klimnula i nasmijala se.
"Pa Surea, ja sam Lana." rukovale smo se, "Maria se ispričala što nije mogla doć ovdje po tebe, ali mi je rekla da te uputim gore do nje." potvrdno sam klimnula.
Uputila me na lift koji se nalazio s desne strane od ulaza i rekla je da stisnem 59. kat. Tako sam i napravila.
Vožnja do 59. kata je bila dosta brza. Moguće zbog toga što sam se sama vozila ovim dizalom i nitko nije ulazio ni izlazio. Napokon sam došla do određenog kata te se čuo onaj DING!.
Izašla sam van i šokirala se. Znala sam da su bogati, ali da su ovoliko bogati.
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Pri samom izlasku ušla sam u veliko predvorje sa stepenicama u samom centru. Okolo cijelog predvorje bili su kao neki balkon i što znači da je ovaj stan na dva kata.
Iznad stepenica visio je prekrasan luster obasijavajući prostoriju.
"Evo me, evo meee." čuo se glas iz kuhinje i ubrzo je niža, punija gospođa izašla iz kuhinje sa pregačom oko struka i kuhinjskom krpom na ramenu.
Imala je okrugli lice se malim očima, crnu kovrčavu kosu i veliki osmijeh na licu.
"Ti si sigurno Surea?" ispružila je ruku i kad sam ju primila povukla me u zagrljaj.
"Da ja sam." nasmijala sam se.
"Sigurno si gladna, dođi u kuhinju nešto pojesti." pokazala je da ju pratim prije nego što sam uspjela išta reći.
"Netreba stvarno, jela sam prije nego što sam došla ovdje." sjela sam za visoki otok pored kojeg su bile barske stolice.
"Dobro oćeš li nešto onda popiti?" pitala me slažući kavu.
"Umm ja vam ne pijem kavu, ako može kakao?" pitala sam na što se ona nasmijala.
"Može dušo, samo reci. Joj skoro sam zaboravila. Sad dok se mlijeko grije, pođi samnom da ti pokažem gdje ćeš boraviti." ustala sam se i ponijela svoje stvari za njom.
