Zadnji put sam se pogledala pred ogledalom.
Imala sam bijelu usku haljinu sa tankom crnom crtom po sredini i po jednoj na svakom rukavu. U ruci mi je bila crna torbica koju sam skombinirala sa crnim štiklama i crnim kaputom. Kosu sam svezala u visoki rep i ispeglala krajeve da bude ravna.
Čula sam kucanje na vratima i uputila se prema njima uzevši torbicu sa stola. Otvorila sam vrata i pred njima našla Xaviera.
"Spremna?" pitao je odmjerivši me.
"Rođena." odgovorila sam mu.
Pružio mi je ruku koju sam primila i ispreplela naše prste.
Odmjerila sam ga dok smo se spuštali liftom i moram vam reći, istina je da odijelo savršeno stoji na svakome muškarcu. Bilo je kompletno crno odijelo sa bijelom košuljom. Skombinirali smo se kao da smo znali.
Izašli smo iz moje zgrade te se zaputili u njegov auto. Naravno kao pravi gentleman, Xavier mi je otvorio vrata svog crnog BMW-a prije nego što je ušao na vozačevo mjesto.
"I kuda idemo?" upalio je auto te smo krenuli.
"Megić." odgovorio je sa smješkom. Nisam mogla ne nasmijati se.
"I ja sam se ovako sredila za megić. Pa jesi ti pri zdravoj pameti?" lagano sam ga lupila praveći se ljuta.
"Hej hej ne ometaj vozača dok vozi." zaigrano je rekao lagano udarajući me.
"Ne sad za stvarno. Mi idemo u megić?" pitala sam ga no odgovor mi je postao jasan dok sam vidla poznati znak i sliku crveno žutog klauna na zgradi.
Sparkirao se na parking te smo samo ostali sjediti.
"Ne izgledaš mi kao osoba koja bi hodala po restoranima pa sam za prvi dejt odlučio da se malo sredimo, odemo jest nešto što znamo da ćemo oboje voljet. Možda prošetamo malo gradom ili parkom..." rekao je gledajući u volan, "Ali ako ti želiš možemo mi i u restoran."
"Ne ne ne, nisam tako mislila. Svejedno mi je gdje smo, samo da smo zajedno." stavila sam svoju ruku na njegovu i lagano ju stisnula. Okrenuo se prema meni te se nasmijao i privukao me da me poljubi.
Izašli smo iz auta i zaputili se u McDonald's. Da su svi pogledi bili uprti prema nama bilo je razumljivo. Jedini smo bili sređeni dok su svi ostali bili normalno obućeni.
"Ja ću nam otić uzet hranu, a ti nađi neki stol." rekao je te sam mu rekla što da mi uzme prije nego što je otišao po hranu.
Našla sam neki stol uz prozor koji je imao pogled na užurbanu ulicu New Yorka. Stavila sam torbicu na stol i objesila kaput na stolac iza sebe.
Xavier nam je napokon donio hranu te smo počeli jesti u miru.
Nakon par minuta ostala sam bez krumpirića. No McWrap mi neće biti dovoljan tako da sam smislila plan. Polako i neprimjetno ću Xavu ukrasti krumpiriće jer ih on očito jede na kraju.
VOCÊ ESTÁ LENDO
Donor✔
Ficção AdolescenteZAVRŠENA✔ "Vidi ih kako samo jure." prokomentirala sam svom najboljem prijatelju dok su motoristi prošli pored nas. "Da, znam da jure, ali i dalje ne razumijem što ti imaš toliko protiv njih?" e kad bi samo znao da tamo gdje sam ja vozila takvi bi...