*Anina perspektiva*
Zavrsila sam smenu u bolnici i sada zurim kuci da se presvucem.
Obecala sam Danielu da cu biti tu kada mu dodele nagradu i kada bude odrzao govor.
Imam 45 minuta da se spremim i da stignem do restorana.
Izasla sam iz svog crnog audia i otrcala do stana. Istusirala sam se i obukla belu haljinu sa providnim stiklama.
Od sminke sam stavila samo maskaru.
Uzela sam torbu i istrcala nazad do auta.Do pocetka svecanosti ima jos 15 minuta a ja sam tu za 5.
Auto sam parkirala ispred restorana i istrcala iz auta.*Danielova perspektiva*
Stojim kod naseg stola i cekam Anu da stigne. U tom trenutku mi je organizator prisao.
"Govor treba odrzati za 15 minuta." Rekao mi je
"Odugovlacite i radite sta hocete ali ja ne pocinjem dok ona ne stigne."
Odgovorio sam mu a svi su se zacudili
"Pocinje za 15 minuta, mozda osoba koju cekas nece stici." Ema je rekla"Jel Anu cekamo?" Nata me je pitala dok me je grlila sa ledja a ja sam samo klimnuo glavom
"Nemoj da brines, ako je rekla da ce doci onda ce doci garantovano." Nata je rekla
"Ako smem da pitam, ko je Ana?" Helena me je zacudjeno pitala
"Ana je moja sestra." Rekao sam i u tom trenutku je u salu usla Ana u beloj haljini. Svaki muskarac se okrenuo za njom a ona je dosla do mene i zagrlila me cvrsto.
"Drago mi je da si stigla."
"Ako sam ti obecala da ovo necu propustiti to znaci da necu. Jos sam stigla 10 minuta ranije." Rekla je i onda se pozdravila sa Natom."E pa Ana da te upoznam ovo su Ema, Tom,Helena,Dzoni i Alan." Rekao sam i ona se sa svakim pozdravila
"Drago mi je ja sam Ana Tomson." Rekla je i zauzela mesto izmedju Helene i Alana.
Stajao sam i smeskao se od srece zato sto je ovde.
"Sta cekas? Penji se gore imas govor da odrzis." Rekla mi je i ja sam otrcao do podijuma.Organizator je stao za mikrofon i napravio uvod.
"Dobrodosli svi veceras. Drago mi je da sam dobio priliku da sve ovo organizujem. Da predjemo odmah na stvar, veceras smo se okupili kako bi nasem izvanrednom glumcu Danielu dodelili jednu od najredjih nagrada. Cestitam Daniele, pozornica je samo tvoja."
Dao mi je trofej i ja sam iz dzepa izvadio govor.
Pogledao sam u njega pa ponovo u sve goste koji su tu."Napisao sam govor za ovo vece ali ipak mislim da mi nece trebati." Rekao sam i pocepao papir.
"Mislio sam da ce biti pametno napisati govor unapred ali sam se upravo setio saveta koji sam dobio dok sam jos bio mali. Jedna osoba mi je rekla da uvek pratim svoje srce i da slusam sta mi srce kaze." Pogledao sam u Anu i ona je imala osmeh na licu.
"Znam da svi ocekujete da se ja sada zahvaljujem mnogim ljudima i da pricam o svemu i svacemu, ali ja to necu uraditi. Ja cu se veceras zahvaliti samo jednoj osobi bez koje ja danas ne bi bio gde sam." Svi su me zacudjeno gledali a ja sam svo vreme gledao u Anu
"Hteo bih da se zahvalim mojoj sestri, Ani. Znam da se svi cudite zbog ovoga sto sam rekao jer ja nemam ni brace ni sestara. Ana nije moja rodjena sestra, ona je moja najbolja drugarica ali ja je smatram clanom porodice.
Bilo je vremena kada me niko pa cak ni moji roditelji nisu podrzavali, ali ona jeste. Uvek mi je govorila da pratim svoje snove i evo dokle sam dospeo.
Kada je napunila 17 godina Ana je pocela da zivi sama i uvek sam bio dobrodosao u njenom stanu." Rekao sam i Ana je imala veliki osmeh na licu"Sa 18 godina su moji roditelji preminuli a sahrana i svi troskovi su bili veliki. Kada sam imao para prijatelja je bilo koliko hocu a kada sam bio bukvalno na nuli, jedino je ona ostala uz mene. Pomogla mi je da prebolim i pruzila mi je dom.
Ziveo sam sa njom a ona je istovremeno radila dva posla i zavrsavala medicinski fakultet.
Ona je upravo posle 7 radnih sati danas odvojila vreme da dodje i da me podrzi ovde. Pokazala mi je da je stvarno osoba koju treba cuvati.
Ona je danas jedna od najpoznatijih hirurga ne samo u regionu, nego i u svetu. Zahvalan sam joj na svemu.
Hvala vam na paznji i na ovoj nagradi, stvarno sam vam svima zahvalan." Rekao sam i otisao do mog stola gde me je docekao zagrljaj."Hvala ti za ove lepe reci Di." Ana je rekla
"Hvala tebi sto si odvojila vreme da dodjes." Rekao sam i onda smo jos par sati pricali i upoznavali se.Ana je otisla nakon 2 sata a malo kasnije je i Alan otisao.
"Ja ne znam ja vas, ali ja sam primetila kakve poglede je Alan upucivao Ani." Helena je rekla i svi su se nasmejali"Ne brini nisi jedina koja je to primetila a verovala ili ne Alan me je cak i pitao za njen broj telefona." Ja sam rekao
"Jel si mu dao broj?" Ema me je pitala
"Naravno! Jos imam i plan, sad za 5 dana idemo na taj odmor na planinu i posto se dogovorilo nas 7 da ide ja sam mislio da pozovem i Anu. Ona bi isla sa Alanom posto bismo isli sa 4 razlicita auta i svako ce imati svog para." Rekao sam i svi su se slozili
YOU ARE READING
Ukrao mi je srce
RomanceJedna obicna proslava je uspela da promeni sve u njenom zivotu, ali da li se sve promenilo na bolje ili ima i stvari koje ce je boleti vise nego ista? Obicna devojka koja je mnogo toga zrtvovala da bi postala neko i nesto u zivotu, upoznala je slavn...