Ukrao mi je srce

35.poglavlje

Izasla sam iz taksija i platila a zatim se polako popela uz stepenice.
Lagano sam otvorila vrata da ne probudim Margaret ali nazalost ona jos nije ni legla.

"Ana draga jel sve kako treba?" Pitala me je zabrinuto.
"Da naravno, nego sam se vratila malo ranije."

"Nesto nije kako treba, Alan te nikako ne bi pustio samu da se vratis. Sta se desilo?" Pitala me je a ja nisam imala nameru da je okrecem protiv Alana.

"Sve je savrseno, samo mi treba malo odmora. Laku noc mama." Rekla sam i otisla u sobu.

Jedino sto mi je krivo je to sto mi ne veruje i sto misli da ne bih razumela i da bih ga osudila.
Presvukla sam se i legla u krevet, kada sam odjednom osetila da neko seda pored mene na krevet.

Otvorila sam oci i videla Margaret kako sedi pored mene i polako mi prelazi rukom preko stomaka.

"Sta se desilo dete moje? Znas da samo zelim da ti pomognem, ako je Alan nesto uradio reci i ja cu ti dati neki lep savet." Rekla je sa blagim osmehom.

"Nemojte da brinete mama, bice sve dobro samo se desila mala nesuglasica."

"Da je nesuglasica ti ne bi ovako reagovala, poznajem te i znam da si smirena i da uvek sve lepo resis. Slobodno mi reci draga moja." Rekla je i ja sam sela.

"Nemojte da brinete, Alan i ja cemo razgivarati i sve resiti. Samo nemojte da brinete ili da se nervirate molim vas."
"Necu draga moja, ti se odmori sada treba ti snaga za troje sada." Rekla je i pomazila mi stomak.
"Laku noc." Rekla sam i okrenula se na stranu i zaspala.

*Alanova perspektiva*

Odmah nakon zavrsetka premijere sam istrcao iz sale i otisao pravo u stan.
Usao sam i mama je jos sedela u dnevnoj sobi a Ane nije bilo.

"Sine sta se to desilo? Ana nece nista da mi kaze ali vidim joj u ocima da joj je tesko." Rekla je a ja sam seo pored nje.
"Nista ti nije rekla?"

"Samo da je doslo do nesuglasice ali ja znam da je bilo nesto mnogo gore tako da govori sta se desilo."

"Otisli smo na premijeru i jedna koleginica je Ani spomenula za scenu u filmu za koju joj nisam rekao..."

"Alane ako hoces da mi kazes da si...sa nekom drugom...o Boze sine pa sto si to uradio, ona nosi tvoju decu..."

"Sto je najgore ona se razocarala samo zato sto joj nisam dovoljno verovao da joj kazem. Dopustio sam da joj neko drugi kaze i pred svima sam je osramotio, zamalo i pred novinarima da je osramotim..."

"Mnoge zene bi te ostavile do sada i polomile sve zivo zbog te scene ali njoj je smetalo sto joj nisi verovao. Ona ima razumevanja za tebe i samo je trebalo da joj kazes. Nju nece povrediti takve scene nego nepoverenje u nju, popricaj sa njom malo." Rekla je a onda smo culi trcanje i otvaranje vrata kupatila.

"Idem do nje." Rekao sam i otrcao do nase sobe pa u toalet, naslonjena je na lavabo i umiva se.

"Jesi li dobro?" Pitao sam tiho a ona se polako okrenula i pogledala me.
"Da." Rekla je i zaobisla me, otisla je dok kreveta i legla na jednu polovinu.

"Ako hoces necu spavati ovde..." Rekao sam a ona se okrenula ka meni i jednom rukom otkrila mesto na krevetu i dala mi znak da mogu tu da spavam.
"Hvala." Rekao sam i izasao nazad do dnevne sobe gde me mama ceka.

"Verujem da je kauc tvoj, a i ne cudi me i ja bih te stavila na kauc." Rekla je.

"Ne, rekla je da mogu da spavama u krevetu ali izgleda da sam je stvarno povredio."

"Prebrodicete vas dvoje to ubedjena sam i ona ce ti oprostiti."
"To je rekla pre nego sto je otisla sa premijere, da ce mi mozda i oprostiti ali ne i zaboraviti."

"Sve ce biti dobro kada sutra budete popricali, idi sada kod svoje verenice." Rekla je i poljubila me u obraz.
"Laku noc mama."
"Laku noc."

Otisao sam u sobu i presvukao se, zatim sam pogledao u nju koja idalje lezi na jednoj polovini okrenula ledjima.
Polako sam legao u krevet i pokrio se sa cebetom.

"Laku noc." Cuo sam kada mi je tiho rekla.
"Laku noc princezo moja." Rekao sam i zaspao sa osmehom.