Jedna obicna proslava je uspela da promeni sve u njenom zivotu, ali da li se sve promenilo na bolje ili ima i stvari koje ce je boleti vise nego ista?
Obicna devojka koja je mnogo toga zrtvovala da bi postala neko i nesto u zivotu, upoznala je slavn...
Izasla sam u hodnik i nasla roditelje kako sede na klupici. "Doktorka sta je bilo? Jel je nasa cerka dobro?" Majka me je pitala "Operacija je zavrsena i tumor je odklonjen." Rekla sam i roditelji su me povukli u zagrljaj "Hvala vam sto ste spasili nasoj devojcici zivot, hvala vam na svemu doktorka. Bicu vam zahvalna dok sam ziva." Majka je plakala od srece sada "Drago mi je da je operacija uspela, vasa cerka je sada na intenzivnoj i probudice se za nekih dva sata." Rekla sam i oni su otisli da je nadju.
Ja sam ugledala Mitrovića i Stamenkovića i otisla pravo do njih. "Pa izgleda da ste pogresili kolege." "Sta nije u redu doktorka?" Marković me je pitao "Radi se o tome da ste zamalo pustili devojcicu od 10 godina da umre! Kako vas nije sramota! Ja sam upravo zavrsila operaciju i tumor je uklonjen! Nemate vremena za takve gluposti?! Pa vi se meni gadite, kako ste mogli da kazete da je zivot jedne male devojcice glupost?!" Rekla sam i htela da nastavim ali mi je nacelnik bolnice prisao
"Doktorka Tomson je upravu, niste imali pravo da kazete nesto tako za dete koje se upravo oporavlja i koje vise nema tumor za koji ste vi rekli da nema pomoci." Rekao je a ja sam se okrenula i otisla da obidjem ostale pacijente.
Na kraju smene sam otisla opet do te devojcice. "Zdravo Majo kako se osecas?" "Osecam se super! Hvala vam gospodjice sto ste mi pomogli!" "E pa drago mi je da cujem da ti je bolje i molim te zovi me Ana. Sta to citas?"
Pokazala mi je knjgu Lepotica i Zver i ja sam se nasmejala. "Ovo mi je omiljena prica!" "E pa to je super, ja sam je obozavala kad sam bila mala." Popricala sam malo sa njom pa otisla do roditelja.
"Ja radim jos sutra pa sam na godisnjem odmoru, druga doktorka ce preuzeti i radice po mojim instrukcijama. Maja ce se oporaviti i brzo ce trcati naokolo. Ja sad moram da idem meni se smena zavrsava za 15 minuta." "Hvala vam doktorka jos jednom, ako ikako mozemo da vam se oduzimo molim vas pozovite." Pozdravila sam se i otisla da se presvucem i krenula ka kuci.
Usla sam u stan i odmah sam se istusirala i obukla crne uske farmerke, belu majcu i stikle.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tada sam zacula poruku na telefonu. Pogledala sam i samo je pisalo dve reci. 'Ispred sam.' Uzela sam torbicu i izasla ispred zgrade. Alan je stajao ispred u crnim farmerkama i beloj kosulji, naslonjen na crni dzip. "Izgledas prelepo." Rekao je a ja sam se nasmejala "Ja isto to mogu reci za tebe." Nasmejao se i poljubio mi ruku. "Hocemo li?" "Naravno." Rekla sam i otvorio mi je vrata auta da bi usla. "Hvala." "I drugi put." Zatvorio je vrata i usao na vozacevo mesto.
Poceo je da vozi i imao je osmeh na licu. "Kakav ti je bio dan?" Pitao me je "Prilicno dobar, tvoj?" "Proveo sam ceo dan na nekom snimanju, treba da izadje novi film." "E pa to jedva cekam da vidim." Pricali smo ceo put dok nismo stigli do italijanskog restorana.
"Da li ste odlucili sta biste porucili?" Konobarica je pitala kada smo seli za nas sto. "Dve porcije paste i vase najbolje vino." Alan je rekao "Drago mi je da si prihvatila moju ponudu da odemo na pice." "Pa ja stvarno ne znam ko bi to mogao da odbije." Na to se nasmejao "Izvolite." Konobarica nam je donela jelo i sipala crveno vino.
"Nadam se da tvoj decko nece imati nista protiv ovoga sto smo izasli." Alan je rekao i ja sam se nasmejala "E pa to nije moguce zato sto decka nemam." Kada sam to rekla pojavio mu se osmeh na licu "Stvarno mi je tesko da poverujem da ti nemas decka." "Sto ti je to tesko da poverujes?" Pitala sam ga zacudjeno "Pa koliko vidim ti si savrsena, a i ono vece na proslavi svaki muskarac se okrenuo za tobom." Na tu recenicu sam sigurna da sam se zacrvenela "Izvini nisam hteo da ti bude neprijatno." "Ne ne nije mi neprijatno nego nisam navikla na toliko komplimenata." "E pa trebalo bi da se naviknes, zato sto ih i zasluzujes." "Hvala ti."
Celo vece smo pricali i lepo proveli, bilo mi je drago da sam sutra druga smena posto nisam sigurna da li bih mogla da ustanem u 5 ujutru.
Dovezao me je do stana i otvorio mi vrata da izadjem. "Nadam se da ce se ovo vece ponoviti." Rekao je "Bilo bi mi zadovoljstvo." "Veruj mi da bi zadovoljstvo bilo moje. Mislim da nikada nisam imao lepse provedeno vece." "Pa ako bolje razmislim nisam ni ja." "Laku noc Ana." Rekao mi je i poljubio mi ruku. "Laku noc Alane." Odgovorila sam mu i poljubila ga u obraz. Okrenula sam se i usla u zgradu pre nego sto je mogao da odreaguje.
•Alanova perspektiva•
Zacudjeno sam je gledao kako sa osmehom ulazi u zgradu. Bio sam iznenadjen i na licu mi je bio ogroman osmeh. Jos ne mogu da verujem da me je poljubila u obraz. Presao sam rukom preko obraza na kom me je poljubila i osetio sam veliku toplinu ne samo na obrazu nego u celom telu.
