5.poglavlje

688 18 5
                                    

Probudio me je alarm u 5 sati ujutru, Daniel mi je javio da treba u 8 da budem ispred njegove kuce tako da imam jos dva ipo sata dok ne krenem ka njemu.
Uzela sam mali crni kofer sa mojim stvarima i stavila ga u dnevnu sobi pored kauca.
Istusirala sam se i obukla farmerke i tamno zeleni dzemper, a kaput sam stavila preko kofera pa cu ga obuci kad krenem.

Krenula sam ka kuhinji da spremim sebi nesto za dorucak, ali me je zvono na vratima iznenadilo.
Sest ujutru je, ko bi to mogao biti. Otvorila sam vrata a ispred je stajao Alan.
"Dobro jutro Ana."
"Dobro jutro, izvoli udji." Rekla sam mu i uvela ga do dnevne sobe

"Daniel mi je rekao da treba da budemo kod njega u 7 pa sam mislio da te pokupim pa da odemo zajedno."
"Hvala ti sto si mislio na mene, ali meni je javljeno da u 8 treba da smo kod njega."
"Meni je poslao poruku da je u sedam, mozda je pogresio."
"Sad cu da mu posaljem poruku." Rekla sam i uzela mobilni i brzo poslala poruki Danielu
'Kada treba da smo kod tebe? Alanu si javio u 7 a meni u 8.'
Nisam dugo cekala da bi dobila odgovor na poruku.
'Izvini se Alanu molim te! Pogresno sam mu poslao, u 8 treba da ste kod mene. Izvini sekoo❤'
'Ne brini sve je uredu, vidimo se❤'
'Vidimoo see.'

"Daniel se izvinjava zato sto ti je poslao pogresno vreme i kaze da u 8 budemo kod njega."
"Izvini na smetnji, vraticu se kasnije po tebe pa cemo ici zajedno." Krenuo je da ode ali sam ga zaustavila
"Ma kakva smetnja ajde pridruzi mi se na dorucku taman sam krenula da spremam sebi. Kako ti se cine palacinke i vocna salata?"
"Ne bih hteo da te zadrzavam."
"Insistiram, pa ustao si rano da bi dosao po mene, najmanje sto mogu da uradim je da nam napravim dorucak. Raskomoti se pa mi se kasnije pridruzi u kuhinji." Rekla sam i otisla u kuhinju

Umutila sam smesu i pocela da pecem palacinke. Tada je Alan usao u kuhunju, nosi crne farmerke i belu majcu.
"Kako mogu da pomognem?" Pitao me je kada je stao pored mene
"Ne moras nista, ja cu brzo to da zavrsim."
"Gluposti, hajde pomoci cu ti pa cemo brze zavrsiti."
"Dobro onda, imas voce u toj ciniji pa iseckaj sve sto volis."
"Uredu." Rekao je i izdvojio banane, jabuke,jagode,mandarine,ananas i malo malina.
"Sa cime volis palacinke? Krem,nutela, keks ili neki dzem?"
"Nutela i keks, salata je gotova."
"I palacinke isto." Rekla sam i postavila nam sto da jedemo.
Stavila sam palacinke na sto a Alan je doneo salatu.

"Palacinke su ti ispale super."
"Hvala ti, drago mi je da ti se svidjaju."
"Koliko ti traje godisnji odmor?"
"Uzela sam 10 dana, Helena je rekla da na planini ostajemo 7 dana tako da ja posle toga imam jos 2 dana posto sam jedan juce potrosila."
"Bar ces se malo odmoriti od svega."
"To mi je drago. Kako ti napreduje film koji se snima?"
"Pa premijera bi trebalo da bude za nekih 15 dana, svi su zadovoljni kako je ispao."
"Jesi li ti zadovoljan kako je sve ispalo sa tim filmom?"
"Pa jesam, ustvari i vise sam nego zadovoljan. Nisam ocekivao da ce ovako dobro da ispadne."
"Drago mi je da to cujem a i ne mogu da docekam da pogledam taj film."
"Sta mislis o tome da krenes sa mnom na premijeru, tako bi mogla da ga pogledas medju prvima."
"Ja da podjem sa tobom na premijeru? Ti mora da se salis."
"Sto bih se salio, bila bi mi cast da krenes sa mnom kao moja pratnja. Sta kazes?" Malo sam se zacrvenela na to sto je rekao ali sam odgovorila.
"Naravno bila bi mi cast da krenem sa tobom." Nasmejao se i nastavili smo sa doruckom.

Spremili smo se i ja sam obukla kaput i zakljucala stan.
Kada sam krenula da uzem kofer on vec bio u Alanovim rukama.
"Ja cu to poneti nemoj da brines."
"Hvala."
Otisli smo do njegovih kola i on je kofer ubacio u gepek dok sam ja usla u auto.
Brzo smo krenuli ka Danielu gde ce nas svi cekati.

Ukrao mi je srceحيث تعيش القصص. اكتشف الآن